Banovic Strahinja
Ističe se
- Poruka
- 2.413
G20 sebe predstavlja kao „glavni forum za međunarodnu ekonomsku saradnju“, ali da li zaista zaslužuje tu titulu?
Stručnjaci za globalnu ekonomsku upravu izražavaju sumnju u ovu tvrdnju, navodeći nekoliko ključnih razloga. Prvenstveno, G20 nije dovoljno reprezentativan jer uključuje samo 19 zemalja i Evropsku i Afričku uniju, dok 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija ostaju isključene. Pored toga, G20 nema mandat da govori u ime međunarodne zajednice, niti ima transparentne mehanizme za komunikaciju sa zemljama koje nisu deo ovog foruma, ali su pogođene njegovim odlukama.
Struktura i funkcionisanje G20
G20 je nastao krajem 1990-ih, nakon finansijske krize u Istočnoj Aziji. Njegove članice su odabrane na osnovu inicijative Kanade, a sastav je ostao nepromenjen. Forum okuplja zemlje sa najvećim ekonomijama, uključujući G7 (SAD, Japan, Nemačku, UK, Francusku, Italiju i Kanadu), kao i Australiju, Kinu, Indiju, Indoneziju, Južnu Koreju, Rusiju, Tursku, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku, Meksiko, Brazil i Argentinu. Ostale zemlje mogu učestvovati isključivo kao „specijalni gosti“.
Zbog ograničene reprezentativnosti i neformalnog statusa, G20 se suočava sa izazovima kada treba da odgovori na globalne krize, kao što su ekonomske posledice pandemije COVID-19.
Moguće rešenje
Jedan od mogućih modela poboljšanja reprezentativnosti G20 jeste princip Regionalnih konsultativnih grupa, koje koristi Odbor za finansijsku stabilnost (FSB), institucija stvorena pod okriljem G20. FSB je uspostavio šest regionalnih grupa koje pomažu u prikupljanju mišljenja zemalja koje nisu članice, čime se omogućava šira rasprava o globalnim ekonomskim pitanjima.
Primena ovog modela na G20 bi omogućila kontinuirano učešće sadašnjih članica, uz obavezu konsultacija sa regionalnim predstavnicima. To bi pomoglo slabijim ekonomijama da artikulišu svoje potrebe i izazove, povećavajući legitimnost G20 u globalnim procesima.
Koraci napred
Južna Afrika, kao predsedavajuća G20 za 2025. godinu, nalazi se u idealnoj poziciji da inicira ovakvu reformu. Uz podršku Afričke unije, mogla bi uspostaviti afričku konsultativnu grupu i postaviti presedan za ostale regiona. Tako bi se otvorio put ka inkluzivnijem G20, gde bi sve zemlje imale priliku da doprinesu globalnim ekonomskim odlukama.
Stručnjaci za globalnu ekonomsku upravu izražavaju sumnju u ovu tvrdnju, navodeći nekoliko ključnih razloga. Prvenstveno, G20 nije dovoljno reprezentativan jer uključuje samo 19 zemalja i Evropsku i Afričku uniju, dok 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija ostaju isključene. Pored toga, G20 nema mandat da govori u ime međunarodne zajednice, niti ima transparentne mehanizme za komunikaciju sa zemljama koje nisu deo ovog foruma, ali su pogođene njegovim odlukama.
Struktura i funkcionisanje G20
G20 je nastao krajem 1990-ih, nakon finansijske krize u Istočnoj Aziji. Njegove članice su odabrane na osnovu inicijative Kanade, a sastav je ostao nepromenjen. Forum okuplja zemlje sa najvećim ekonomijama, uključujući G7 (SAD, Japan, Nemačku, UK, Francusku, Italiju i Kanadu), kao i Australiju, Kinu, Indiju, Indoneziju, Južnu Koreju, Rusiju, Tursku, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku, Meksiko, Brazil i Argentinu. Ostale zemlje mogu učestvovati isključivo kao „specijalni gosti“.
Zbog ograničene reprezentativnosti i neformalnog statusa, G20 se suočava sa izazovima kada treba da odgovori na globalne krize, kao što su ekonomske posledice pandemije COVID-19.
Moguće rešenje
Jedan od mogućih modela poboljšanja reprezentativnosti G20 jeste princip Regionalnih konsultativnih grupa, koje koristi Odbor za finansijsku stabilnost (FSB), institucija stvorena pod okriljem G20. FSB je uspostavio šest regionalnih grupa koje pomažu u prikupljanju mišljenja zemalja koje nisu članice, čime se omogućava šira rasprava o globalnim ekonomskim pitanjima.
Primena ovog modela na G20 bi omogućila kontinuirano učešće sadašnjih članica, uz obavezu konsultacija sa regionalnim predstavnicima. To bi pomoglo slabijim ekonomijama da artikulišu svoje potrebe i izazove, povećavajući legitimnost G20 u globalnim procesima.
Koraci napred
Južna Afrika, kao predsedavajuća G20 za 2025. godinu, nalazi se u idealnoj poziciji da inicira ovakvu reformu. Uz podršku Afričke unije, mogla bi uspostaviti afričku konsultativnu grupu i postaviti presedan za ostale regiona. Tako bi se otvorio put ka inkluzivnijem G20, gde bi sve zemlje imale priliku da doprinesu globalnim ekonomskim odlukama.
