Sam ili u drustvu?

[SUport]

Ja bih zeleo da razdvojim ono sto dosta ljudi mesa, a to je da je usamljenost dusevno stanje i cesto vodi depresiji, a samoca fizicko odsustvo ljudi ,koje svaki pojedinac izabira...i s toga ne moraju biti nuzno povezani...tako da je pitanje ciste licne prirode, i u oba slucaja nema niceg "nenormalnog"...

 

[MathPhysics]

Ovo drugo. Pisao sam već o tome, na blogu između ostalog. Ovde ću postaviti jedan od tekstova iz svog bloga koji se bavi ovim pitanjem.

Samoća? Motiv koji je duboko upleten u živote mnogih ljudi. Otkuda dolazi i zbog čega teško je objasniti. Nekako se okolnosti sklope tako da ljudi određenog mentaliteta, temperamenta i socijalne tolerancije budu primorani da se mahom svojevoljno povuku u sebe i u svetu svojih misli potraže zadovoljenje koje u stvarnom nisu našli. Te okolnosti mogu da variraju i da budu prilično različite u zavisnosti od pojedinca koji kroz njih prolazi, pa čak je i samoća u kojoj se pronađu polimorfna. Razlozi umeju da budu nesuvisli, ali i razumljivi. Nekad je to sebičnost ljudi, oholost pojednaca, kolektivno ismevanje, nipodaštavanje, izostanak poštovanja, ljubavi, sigurne luke... Samoća je i prirodno stanje velikih umova koji se teško mogu uklopiti u svu trivijalnost običnog razgovora, primitivizam, nerazumevanje... Ima ljudi koji prosto ne mogu da nađu sagovornika koji im je ravan, pa valjda zato imaju želju da to nadomeste u "dijalogu" sa sobom. Bez obzira na to da li je sudbina ta koja određuje karakter tih ljudi, ili je karakter taj koji im kroji takvu sudbinu, ta samoća je prosto bekstvo od života, sveta, ljudi... Prostor koje misli daju je mnogo širi od onog koji stvarno možemo preći. Nema tu uspeha, ali nema ni poraza, ni raodsti ni razočaranja, samo misli koje ne daju mira i postaju jedina stvarnost koja je vredna pažnje...

Ima u takvom razmišljanju logike. Ima dana kada svet stvarno izgleda kao da je obojen isključivo sivilom. Ima trenutaka kada mislimo da smo se uzdigli iznad svega i kada nas običan razgovor uopšte ne zanima. Ima onih momenata kada ne volimo ljude. Onih kada smo sami sebi odvratni, kada je i samoća neprijatna jer je delimo sa sobom... Ta logika je ipak jako površna. Jer svet je prepun lepote i beskstvo od svega što je između nas i nje nikada nas neće odvesti do nečeg što se razlikuje od onog što ne bismo hteli da osetimo. "Lepota će promeniti svet", govorio je veliki Dostojevski. I bio je u pravu. Samo što ljudi prelaze preko toga, ne žele da je traže... Ovo me navodi na onu misao Džeka Londona da je život za većinu ljudi kao kiša- stoje i čekaju da prođe. Samoća je samo revolt nastao usled nespoznavanja svega toga. Ulaženjem u nju ljudi se odriču pravog života. Iz straha od nečeg lošijeg i ne nadaju se nečem boljem. Usamljenošću pokušavaju da kompenzuju i nadmaše sve što bi im socijalizacija dala. Neuspešno, naravno.

Koliko god ta samoća pruža simboličnu utehu svakom ko u njoj potraži spas, unutar nje nema pravog života. Voleti i biti voljen. Misliti o drugim i biti u tuđim mislima. Biti prijatelj... Imati prijatelja. Ceniti druge i biti cenjen sa njihove strane. Svega toga nema u svetu usamljenosti. Sva njena lepota je prvid, jer se sa njom prava ne može spoznati. Samoća je svet posrnulih boraca. Pravi u realnosti pronalaze snagu. Bez motiva ljubavi, prijateljstva i višeg cilja život je praktično prazan. A sve to se može pronaći. Samo treba biti uporan i verovati u to da postoji nešto lepše. "Doćiće bolja vremena. Ona uvek dolaze", primetio je Crnjanski. To je ta vera u neki ideal, istrajati i ostati iznad svih patnji i svega drugog što nas vuče ka dnu- to je pobeda nad samoćom i negativnim u nama i svetu. "Život nije što i poljem proći", govorio je Pasternak. Složen je proces postojanja... Ipak, u igri sa gomilom činjenica, brojki i osećanja samoća je samo još jedan poraz. Sudbina velikih umova, kao što je primetio Šopenhauer? Vrlo često. Lepa sudbina? Skoro nikad.

 

[skura58]

Savršeni odnos prema društvu ...
Mislim da je najvažnije bili u društvu ili ne - Imati svoje mišljenje i ne biti povodljiv - ... i prema tome odrediti i svoj odnos prema društvu ..Ukoliko nekome ne smeta konstantno mnoštvo ljudi oko njega to je ok ili ukoliko osoba tako funkcioniše uz uski krug ljudi ili čak sama (mada je to samo teoretski moguće..) onda je to najbolji način za nju ..
A najbliže idealnom je po meni kad osoba količinu društva oko sebe kontroliše prema svojim unutrašnjim potrebama..odn. može bez društva isto kao i sa njim ...

Sjajan komentar

 

[skura58]

Čovek je društveno biće.
Ali ipak često volim sa sam sam.
Sa svojim planovima, snovima, nadanjima....

U stvari je možda pitanje:
Optimizam ili pesimizam.

Realnost?
Da li je pesimista pametni optimista?

 

[sunasceJeca]

Ja sam društveno biće, i volim da se dužim. Ali, to ne znači, da ću da se družim, da bi se tek eto družila, da kažem, da nisam sama. Onda ću radije, da budem sama, nego u lošem društvu. Brate mili, kada pogledaš, ništa gore, od onoga, da si sam / a a sa nekim. Bilo u emotivnoj , bilo u prijateljskoj konotaciji. Naprosto, shvatam i znam i sama takve ljude, koji su naprosto, zanesenjaci, osobenjaci, naprosto, više nekako sami sebi dovoljni, ali nisu zbog toga loši ljudi. naprosto, takvi su. A, opet znam i one, ko muve bez glave, nesrednjenog uma, koji naprosto ne umeju da funkcionišu, bez nekoga, pa pošt poto moraju da se uFate nekoga, da bi sebe izdigli, i tako svake neke gluposti...A, u stvari se boje. A, opet imate i ljude koji se boje samoće. Oni bi uzeli šta god i koga god, da bi se svetu prikazali, kao oženjeni, udate, kao da imaju koga da drže za te ručice. Pa, ne znam, ima raznih fela, uloga, Staratelja, Lolita, ne znam...Ima svega, nažalost, jer je svet pošašavio i malo odapeo, kada su u pitanju takoOOo...neke vrednosti. Naprosto, imam i ja faze, kada se osamim, pa se ne dužim, a ima dana, kada opet "visiš" stalno sa prijateljima. Kada telefoniraš satima, a ima kada se se ne vidimo i ne čujemo zbog obaveza mesecima, ali kada se sretnemo, priči nikada kraja i smejanju. Znači, ja imam takve ljude. I takvi mene mogu da shvate. I takvi mene vole. I takve prijatelje ja volim.

 

[Gotika]

Ja sam društveno biće, i volim da se dužim. Ali, to ne znači, da ću da se družim, da bi se tek eto družila, da kažem, da nisam sama. Onda ću radije, da budem sama, nego u lošem društvu. Brate mili, kada pogledaš, ništa gore, od onoga, da si sam / a a sa nekim. Bilo u emotivnoj , bilo u prijateljskoj konotaciji. Naprosto, shvatam i znam i sama takve ljude, koji su naprosto, zanesenjaci, osobenjaci, naprosto, više nekako sami sebi dovoljni, ali nisu zbog toga loši ljudi. naprosto, takvi su. A, opet znam i one, ko muve bez glave, nesrednjenog uma, koji naprosto ne umeju da funkcionišu, bez nekoga, pa pošt poto moraju da se uFate nekoga, da bi sebe izdigli, i tako svake neke gluposti...A, u stvari se boje. A, opet imate i ljude koji se boje samoće. Oni bi uzeli šta god i koga god, da bi se svetu prikazali, kao oženjeni, udate, kao da imaju koga da drže za te ručice. Pa, ne znam, ima raznih fela, uloga, Staratelja, Lolita, ne znam...Ima svega, nažalost, jer je svet pošašavio i malo odapeo, kada su u pitanju takoOOo...neke vrednosti. Naprosto, imam i ja faze, kada se osamim, pa se ne dužim, a ima dana, kada opet "visiš" stalno sa prijateljima. Kada telefoniraš satima, a ima kada se se ne vidimo i ne čujemo zbog obaveza mesecima, ali kada se sretnemo, priči nikada kraja i smejanju. Znači, ja imam takve ljude. I takvi mene mogu da shvate. I takvi mene vole. I takve prijatelje ja volim.

Savršeno rečeno....po ko zna koji put, post koji je, pored naravno i ostalih postova učesnika u temi...ODLIČAN...

 

[Gost 302004]

Vidim da ljudi vole da naglase da su društveni jer na taj način daju do znanja da su pozitivni , da je u njihovom društvu zabavno i da su oni jedni od onih oko kojih se drugi okupljaju, koji daju ton nekom druženju.

Sve je to lepo, ali ovde bih apostrofirala jedan tip ljudi koji se isto podvode pod društvene, ali meni lično smeta ta vrsta samoreklame i napadnosti. To su ljudi koji vole da budu glavni u društvu ne zarad zabave i drugih, već isključivo radi lične promocije i napumpavanja sopstvenog ega.Oni se lako prepoznaju po tome što se vode samo za svojim egocentrizmom nespremni da uključe i manje agresivne ili stidljivije članove društva u neku zajedničku aktivnost.

 

[Gotika]

Vidim da ljudi vole da naglase da su društveni jer na taj način daju do znanja da su pozitivni , da je u njihovom društvu zabavno i da su oni jedni od onih oko kojih se drugi okupljaju, koji daju ton nekom druženju.

Sve je to lepo, ali ovde bih apostrofirala jedan tip ljudi koji se isto podvode pod društvene, ali meni lično smeta ta vrsta samoreklame i napadnosti. To su ljudi koji vole da budu glavni u društvu ne zarad zabave i drugih, već isključivo radi lične promocije i napumpavanja sopstvenog ega.Oni se lako prepoznaju po tome što se vode samo za svojim egocentrizmom nespremni da uključe i manje agresivne ili stidljivije članove društva u neku zajedničku aktivnost.

Apsolutno...

 

[peglabg]

Ko misli da moze sam je ili zivotinja ili bog.

Danas su svi sami, jer su propali svi drustveni ugovori (bog mrtav i shodno tome moral u korpi za smece).

Vecina sada ide putem zivotinja, a tek neki pokusavaju da odrade ono sto je bog radio. Dakle, dvije vrste usamljenika, a svi usamljenici u totalu.

Ima nesto istine ali sa sustinom tvoje misli ne bih se slozio,prvo ljudi su poceli da idu putem zivotinja jer su shvatili da od Boga nema hleba,ali nisu postali usamljenici,ipak svi mi zivimo za nasu decu,familiju i prijatelje,tako da opet te okruzuje neki krug ljudi koji su uvek dobrodosli,a zivotinjama ne treba niko,u coporu su samo kada imaju od toga koristi...

 

[Џорџи]

Vidim da ljudi vole da naglase da su društveni jer na taj način daju do znanja da su pozitivni , da je u njihovom društvu zabavno i da su oni jedni od onih oko kojih se drugi okupljaju, koji daju ton nekom druženju.

Sve je to lepo, ali ovde bih apostrofirala jedan tip ljudi koji se isto podvode pod društvene, ali meni lično smeta ta vrsta samoreklame i napadnosti. To su ljudi koji vole da budu glavni u društvu ne zarad zabave i drugih, već isključivo radi lične promocije i napumpavanja sopstvenog ega.Oni se lako prepoznaju po tome što se vode samo za svojim egocentrizmom nespremni da uključe i manje agresivne ili stidljivije članove društva u neku zajedničku aktivnost.

bravo..poseban akcenat na trip da im nikad nije dosadno..ja uzivam u dosadi i razbibrigi

 

[BlackLeather]

nije nijedno problem ako čovek ostavruje svoju želju za jednim ili drugim
mislim u sušti zazirem od tih razigranih koji moraju stalno da se animiraju koristeći duge ljude
ali kapiram da je i taj stav snobovski, samo zato što meni češće prija samoća
i što selektivnije, često i po svoju štetu, prihvatam ljude
čak, život je verovatno lakši kada uvek kad kad imaš prazninu
imaš koga da ti je popuni i ne smatraš to za ništa čudno

 

[Џорџи]

sve al su mi najgori ti koji traze da im se popunjavaju praznine..pa onda nije svako podoban za svaki trenutni trip..nego u zavisnosti od raspolozenja emotivni vampiri zovu za razna raspolozenja druge zrtve