Sajam knjiga u Beogradu 2019

[suave]

Od 20.10 do 27.10 održaće se još jedan, šezdeset četvrti Sajam knjiga u Beogradu. Zemlja-gost ovogodišnjeg Sajma biće Egipat. Na žalost nisam pronašao ko će od egipatskih pisaca biti gost Sajma, ali verujem da će se naći. Za raliku od ranijih Sajmova, prvi put pronašao plan predstavljanja i gostovanja na jednom Sajmupa i vi možete pogledati i odabrati dan kad želite da dođete i pogledate i možda sretnete vašeg omiljenog pisca

http://belano.rs/64-sajam-knjiga-u-beogradu-2019-sve-sto-treba-da-znate/

Sajam su već počele da prate kontroverze, pre svega oko raspodele prostora na Sajmu, što je problem koji se ponavlja godinama. Ovaj put je reagovala Akademska knjiga iz Novog Sada koja nije zadovoljna veličinom dodeljenog prostora zbog čeka je suspendovala gostovanje svojih autora. S obzirom na tip dela koja izdaje Akademska knjiga, pre svega kapitalnih dela iz istorije, sociologije i društvene teorije to je sasvim sigurno gubitak za ovaj sajam.

http://www.politika.rs/sr/clanak/436203/Kultura/Zbog-prostora-otkazali-gostovanja-pisaca

Sa druge strane, kad mačke nema miševi kolo vode. Za one koji se interesuju za pomenutu tematiku preporučujem Evolutu i Mediterran

http://www.evoluta.rs/

https://mediterran.rs/

 

[BLAJBI]

Nekako mi se cini da knjiga sve vise i vise izlazi iz mode........

 

[suave]

Nekako mi se cini da knjiga sve vise i vise izlazi iz mode........

istina. Ona više nije jedini medij širenja znanja niti legtimaciona karta nivoa i tipa obrazovanja ali još uvek ima moć i da pokloni pojedincu čitalačko iskustvo i da poveže pojedince koji dele slična interesovanja i/ili ideologiju. mada je mnogo manje vremena za čitanje nego što je bilo. Sad sve više stvari iz okoline krade pažnju i zahteva koncentraciju.

 

[radyu5]

Problem sa beogradskim sajmom knjiga i uopšte sa tržištem knjiga u Srbiji je što se pojavljuju na tim mestima samo knjige koje su iz oblasti društvenih nauka.

 

[Truman]

Problem sa beogradskim sajmom knjiga i uopšte sa tržištem knjiga u Srbiji je što se pojavljuju na tim mestima samo knjige koje su iz oblasti društvenih nauka.

ИМа и из области природних наука у оној хали где су издаваче универзитети.

Елем, прича се годинама како књига излази из моде али ја се са тим не слажем. Ко воли да чита увек ће читати а ко није волео пре 30 година неће ни сада. Једино што се сада више користе електронски читачи ( и ја имам један ) па не би било лоше да се издавачи мало прилагоде том тренду.

 

[radyu5]

ИМа и из области природних наука у оној хали где су издаваче универзитети.

Елем, прича се годинама како књига излази из моде али ја се са тим не слажем. Ко воли да чита увек ће читати а ко није волео пре 30 година неће ни сада. Једино што се сада више користе електронски читачи ( и ја имам један ) па не би било лоше да се издавачи мало прилагоде том тренду.

A tehničkih? Sve je to malo. Sreća pa postoji internet i može da se dođe do mnogih naslova. Zaboravio sam da napomenem da su problem i biblioteke koje raspolažu sa malim brojem naslova.
Sećam se kada još internet nije bio zaživeo kao sada bio sam po zapadnoj Evropi i teka tada shvatio koliko je naše tržište knjiga malo i neorganizovano. Jedna obična biblioteka u Antverpenu ima više naslova nego što će sve naše zajedno ikada imati.
Tačno se vide oblasti u kojima smo loši, a to je sve rezultat nerazvijene svesti da je knjiga o npr. izgradnji rečnih obala podjednako važna kao i neki roman koji čitaju babe sa pinka.

 

[Truman]

Има и из техничких. Није то моја област, па само пролетим али има. Када је реч о тим стручним књигама и из друштвених наука мислим да није велики избор. Напросто мало смо тржиште. Но то ме не занима, ја читам неке друге ствари.

 

[Rayela]

A tehničkih? Sve je to malo. Sreća pa postoji internet i može da se dođe do mnogih naslova. Zaboravio sam da napomenem da su problem i biblioteke koje raspolažu sa malim brojem naslova.
Sećam se kada još internet nije bio zaživeo kao sada bio sam po zapadnoj Evropi i teka tada shvatio koliko je naše tržište knjiga malo i neorganizovano. Jedna obična biblioteka u Antverpenu ima više naslova nego što će sve naše zajedno ikada imati.
Tačno se vide oblasti u kojima smo loši, a to je sve rezultat nerazvijene svesti da je knjiga o npr. izgradnji rečnih obala podjednako važna kao i neki roman koji čitaju babe sa pinka.

Zasto bi neko prevodio sa recimo flamanskog ( Antverpen) knjigu o izgradnji recnih obala koju ces mozda samo
ti kupiti?

Za izdavaca je svaki citalac vazan, svejedno da li je devojka iz Zadruge ili Baba sa Pinka.

 

[Truman]

Мислим да за стручне књиге ипак постоје друга места где могу да се купе. Сајам је више за белетристику, популарну психологију, половне књиге, стрипове...

 

[Rayela]

istina. Ona više nije jedini medij širenja znanja niti legtimaciona karta nivoa i tipa obrazovanja ali još uvek ima moć i da pokloni pojedincu čitalačko iskustvo i da poveže pojedince koji dele slična interesovanja i/ili ideologiju. mada je mnogo manje vremena za čitanje nego što je bilo. Sad sve više stvari iz okoline krade pažnju i zahteva koncentraciju.

Za ideologije se ljudi uclanjuju u partije, za citanje se ima vremena onoliko koliko to covek zeli.
Ranije se vise citalo iako je svakodnevnica bila mnogo surovija, islo se peshaka, nije postojala
fast food nego je moralo da se kuva, ali ljudi ( deca i odrasli su isli u biblioteke, uzimali knjige i citali).

 

[suave]

Za ideologije se ljudi uclanjuju u partije, za citanje se ima vremena onoliko koliko to covek zeli.
Ranije se vise citalo iako je svakodnevnica bila mnogo surovija, islo se peshaka, nije postojala
fast food nego je moralo da se kuva, ali ljudi ( deca i odrasli su isli u biblioteke, uzimali knjige i citali).

Postoje različiti vidovi ideološkog prepoznavanja. Partijsko je sistemsko, radi ostvarivanja određenog interesa. Ovo o čemu govorim, putem knjiga ili ideja je više kulturno, bez jasno određenog interesa ali uz određeno prepoznavanje idejno sličnih jedinki. A takvo prepoznavanje bi impliciralo i obrazovni, statusni ili neki drugi blizak identitet. A stari Latini su već rekli:"Similis simili gaudet".

 

[suave]

A tehničkih? Sve je to malo. Sreća pa postoji internet i može da se dođe do mnogih naslova. Zaboravio sam da napomenem da su problem i biblioteke koje raspolažu sa malim brojem naslova.
Sećam se kada još internet nije bio zaživeo kao sada bio sam po zapadnoj Evropi i teka tada shvatio koliko je naše tržište knjiga malo i neorganizovano. Jedna obična biblioteka u Antverpenu ima više naslova nego što će sve naše zajedno ikada imati.
Tačno se vide oblasti u kojima smo loši, a to je sve rezultat nerazvijene svesti da je knjiga o npr. izgradnji rečnih obala podjednako važna kao i neki roman koji čitaju babe sa pinka.

Ovde su u suštini dve različite stvari. mi govorimo o sajmu knjiga, dok informacije koje su ti poslovnoo potrebne možeš da nađeš na puno širem području od samog Sajma. I meni za moj posao potrebno je dosta informacija koje ne mogu da nađem na jednom mestu pa faktički sam stvaram skripte (možeš reći i knjige) od onog što pronađem na internetuu ili različitim priručnicima ili stručnim časopisima, plus tumačenja koja pokupim usmeno od kolega.

Slično je i sa hobijima, kao što su forumi. Da bih nešto mogao da pišem treba da pogledam dosta knjiga i istraživanja (recimo zanima me populaciona genetika) da bih mogao sa ozbiljnošću da govorim o određenoj temi. Sa druge strane to je tema koja zanima mene i još stotinjak ljudi u celom svetu tako da sigurno neću naći nekog ko bi to uradio za mene.

A Sajam knjiga je sajam knjiga, uzmi ili ostavi.

 

[Rayela]

Postoje različiti vidovi ideološkog prepoznavanja. Partijsko je sistemsko, radi ostvarivanja određenog interesa. Ovo o čemu govorim, putem knjiga ili ideja je više kulturno, bez jasno određenog interesa ali uz određeno prepoznavanje idejno sličnih jedinki. A takvo prepoznavanje bi impliciralo i obrazovni, statusni ili neki drugi blizak identitet. A stari Latini su već rekli:"Similis simili gaudet".

Moguce je, ali je za mene ideologija Marks-Englels, desni, levi, monarhisti, socijalisti, to sve
ne moze da ima veze sa recimo knjigama Kafke ili Dostojevskog, ili Crnjnaskog, da ne nabrajam dalje.

 

[radyu5]

Ovde su u suštini dve različite stvari. mi govorimo o sajmu knjiga, dok informacije koje su ti poslovnoo potrebne možeš da nađeš na puno širem području od samog Sajma. I meni za moj posao potrebno je dosta informacija koje ne mogu da nađem na jednom mestu pa faktički sam stvaram skripte (možeš reći i knjige) od onog što pronađem na internetuu ili različitim priručnicima ili stručnim časopisima, plus tumačenja koja pokupim usmeno od kolega.

Slično je i sa hobijima, kao što su forumi. Da bih nešto mogao da pišem treba da pogledam dosta knjiga i istraživanja (recimo zanima me populaciona genetika) da bih mogao sa ozbiljnošću da govorim o određenoj temi. Sa druge strane to je tema koja zanima mene i još stotinjak ljudi u celom svetu tako da sigurno neću naći nekog ko bi to uradio za mene.

A Sajam knjiga je sajam knjiga, uzmi ili ostavi.

Složićeš se da na sajmu knjiga učestvuju izdavači kao ponuđači robe. Zašto nema velikih izdavača iz oblasti tehnike i prirodnih nauka?

 

[radyu5]

Zasto bi neko prevodio sa recimo flamanskog ( Antverpen) knjigu o izgradnji recnih obala koju ces mozda samo
ti kupiti?

Za izdavaca je svaki citalac vazan, svejedno da li je devojka iz Zadruge ili Baba sa Pinka.

Ne razumem?

 

[Truman]

Složićeš se da na sajmu knjiga učestvuju izdavači kao ponuđači robe. Zašto nema velikih izdavača iz oblasti tehnike i prirodnih nauka?

Па и има. Али домаћих издавача. Страни немају интерес да дођу овде.

 

[Rayela]

Ne razumem?

Truman ti je vec objasnao da su izdavaci trgovci, rade ono sto im se isplati, nisu filantropi.

 

[radyu5]

Truman ti je vec objasnao da su izdavaci trgovci, rade ono sto im se isplati, nisu filantropi.

Hehe Rajela, znaš li ti koliki su trgovci npr. Elsevir ili Springer?

 

[radyu5]

Па и има. Али домаћих издавача. Страни немају интерес да дођу овде.

"Страни немају интерес да дођу овде."

Auh. Šta odgovoriti na ovo?

 

[radyu5]

Trumane i Rajela, vi niste svesni koliko pomenuta dva izdavača već zarađuju u Srbiji. Ali iz nekog razloga ih nema na sajmovima knjiga ili ih ima skoro nimalo.

 

[Rayela]

U Srbiji jedva prezivljavaju i srpski izdavaci jer su tirazi u vrh glave 2000 knjiga, ja njima skidam kapu,
ovo o stranim izdavacima zaista nikako ne pije vodu.

 

[radyu5]

To je Rajela zato što ne poznaješ dovoljno tržište knjiga u Srbiji. Npr. strani izdavač Klett je iz Slovenije, prodaje udžbenike za osnovno i srednje obrazovanje i ima ga na sajmu knjiga.

 

[Truman]

Ех, уџбеници су друго. Има и страних издавача који продају књиге за курсеве страних језика. Има и Пингвина на сајму и Вордсворт. Чим ти Elsevir и Springer нису хтели да закупе простор значи да немају интереса...колико људи у Србији се бави изградњом речних обала...Значи није проблем до организатора него једноставно однос понуде и тражње. На Сајму имаш штандове машинског факса, електронског итд. Они знају које је њихово тржиште и зато су дошли на сајам.

 

[ghost in the shell]

Nekako mi se cini da knjiga sve vise i vise izlazi iz mode........

Pa to je samo bitno ako si pomodar Ja volim da citam josh od malih nogu, I dan danas knjiga mi je nesto neprocenjivo… I cak i nesto sto mogu naci digitalno nije to TO!

 

[Truman]

Размишљам се да ли да одем на овогодишњи сајам...већ имам доста непрочитаних књига с претходних + електронске. Можда боље да штедим паре.