Ovo je sedam ključnih tačaka sporazuma Ukrajine i SAD: Jedna stvar koju je Zelenski tražio je izostala
Tramp i Zelenski pred sahranu pape Franje Foto: Handout / AFP / Profimedia
Sjedinjene Američke Države i Ukrajina potpisale su sporazum kojim Vašington dobija pristup delu prirodnih resursa ratom razorene zemlje. Ovaj dokument, pripreman mesecima, uspostavlja investicioni fond za obnovu, za koji Ukrajina veruje da će učvrstiti američku podršku u trećoj godini otpora ruskoj agresiji.
BBC je imao uvid u
nacrt sporazuma, ali ne i u njegovu konačnu verziju. Na osnovu tog nacrta i izjava iz Kijeva i Vašingtona, izdvojeno je sedam ključnih tačaka:
1. Ukrajina neće morati da vraća dug SAD-u
Predsednik SAD Donald Tramp ranije je tražio da Ukrajina vrati 350 milijardi dolara pomoći. Predsednik Volodimir Zelenski taj zahtev je odbacio.
Prema rečima premijera Denisa Šmihala, sporazum ne predviđa nikakvu obavezu otplate. Tramp je ipak sporazum predstavio kao pobedu, rekavši da će SAD „u teoriji dobiti znatno više“ od dosadašnjih ulaganja.
2. SAD koristi oštriji ton prema Rusiji
U saopštenju američkog Ministarstva finansija navodi se da je reč o „totalnoj invaziji Rusije“ i dodaje: „Nijedna država ni pojedinac koji su finansirali ili snabdevali rusku ratnu mašineriju neće imati koristi od obnove Ukrajine.“
Ova poruka podržava ukrajinsku poziciju da se pojača pritisak na Moskvu.
3. Sporazum uključuje i projekte u oblasti nafte i gasa
Iako se fokus najčešće stavlja na mineralno bogatstvo, sporazum uključuje i nove projekte u vezi sa naftom, gasom i infrastrukturom.
Svojina nad resursima ostaje ukrajinska, ali SAD dobija zajednički pristup. To predstavlja ublažavanje ranijeg ukrajinskog stava.
4. Sporazum ne ometa put Ukrajine ka EU
Sporazum ne remeti pregovore o članstvu Ukrajine u Evropskoj uniji, formalno započete prošlog juna. Navodi se da SAD priznaje ukrajinsku nameru da se pridruži EU i da taj cilj ne sme biti ugrožen.
Ukoliko pristupne obaveze EU budu zahtevale izmene, SAD se obavezuje na pregovore „u dobroj veri“. Vašington će takođe podržati prenos investicija i tehnologije iz EU.
Skot Besent i Julija Sviridenko Foto: Američko Ministarstvo finansija
5. Dobit se reinvestira u Ukrajinu 10 godina
Sav profit ostvaren u prvih deset godina rada fonda biće ponovo uložen u ukrajinsku privredu.
Nakon tog perioda, dobit će se deliti. Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je da ovaj aranžman šalje poruku da “američki narod ima priliku da učestvuje, pokrije deo troškova i postane partner u uspehu ukrajinskog naroda”.
6. Američka vojna pomoć ponovo je na stolu
Sporazum otvara mogućnost nastavka vojne pomoći Ukrajini, uključujući i isporuku sistema protivvazdušne odbrane.
To bi mogao biti zaokret u Trampovoj politici, koja je ranije zagovarala smanjenje pomoći. Moskva se za sada nije oglasila.
7. SAD mogu da se povuče u bilo kom trenutku
Sporazum ne sadrži čvrste bezbednosne garancije, koje Kijev i EU saveznici dugo traže. Američka podrška uslovljena je isključivo ekonomskim aspektima, što ostavlja prostor za neizvesnost u vezi s dugoročnom posvećenošću SAD.
Sporazum ne uključuje vraćanje duga, predviđa reinvestiranje dobiti u Ukrajinu, ne blokira evrointegracije i ponovo pokreće američku vojnu pomoć – a sve to bez formalnih ustupaka Moskvi, prema kojoj SAD zauzima sve oštriji stav.
U poređenju sa ranijim, znatno nepovoljnijim verzijama, sporazum se u Kijevu doživljava kao politički i diplomatski uspeh.
Zelenski pokušava da veže Ameriku za budućnost Ukrajine
Iz ukrajinske perspektive, dogovor o mineralima nikada nije bio samo o resursima. Od trenutka kada je Volodimir Zelenski prošle godine izneo tu ideju, njegov cilj je bio da Amerika dobije direktan nacionalni interes u opstanku Ukrajine.
Zelenski pre svega želi jasnu bezbednosnu garanciju SAD – obavezu supersile da brani Ukrajinu od budućih napada, što bi jedino moglo garantovati da mirovni sporazum sa Rusijom ne bude samo pauza pre sledeće, treće invazije Vladimira Putina, piše Telegraph.
Ali ovaj sporazum to ne donosi. Iako Vašington ističe da će „mirovni proces biti zasnovan na slobodnoj, suverenoj i prosperitetnoj Ukrajini“, jasna bezbednosna garancija i dalje ne postoji.
Pozitivno je to što u finalnoj verziji nema ranijih eksploatatorskih odredbi koje bi Ukrajinu obavezale da deo mineralnog bogatstva koristi za vraćanje američke pomoći. Takođe, prema dogovoru, Ukrajina i SAD će ravnopravno deliti prihode (50-50) iz budućih zajedničkih projekata.
Revizija ugovora u korist Ukrajine odražava, po svemu sudeći, uticaj umerenijeg dela Trampove administracije, pre svega ministra finansija Skota Besenta, kao i frustraciju Vašingtona zbog Putinovog odbijanja prekida vatre, koji je Kijev prihvatio još 11. marta.
Iako sporazum ne obuhvata vojnu zaštitu, činjenica da SAD sada imaju ekonomski interes u Ukrajini može doneti dodatnu pomoć – oružje, sredstva, podršku. Bezbednosna garancija bila bi logičan sledeći korak – ali do nje još nije došlo.
