Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.471
Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије
|23. јун 2025|17:49ТАНЈУГ / АП / Гавриил Григоров (ПООЛ)
Црне прогнозе које су још крајем 2024. године износили руски независни економисти делују све реалније. Русија се налази у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије. Министар економије Максим Решетњиков и гувернерка Централне банке Русије Елвира Набиулина отворено су на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) изјавили да је "Русија на прагу рецесије, а већина ресурса који су последњих година омогућавали раст руске економије су потпуно исцрпљени".
Руски независни медији наводе да је Русија највероватније већ у рецесији, а политичари и економисти оваквим изјавама полако припремају јавност за најгори сценарио. Како пишу медији, Русија више не може да функционише ослањајући се искључиво на војну индустрију, чији је раст створио илузију успешне економије која одолева санкцијама Русији и међународној изолацији.
Наиме, само у првом кварталу ове године, БДП је, према званичним подацима, пао са дотадашњих 4,1 одсто на свега 1,4 одсто, са даљом тенденцијом пада.
Индустрија је, према наводима независног руског портала "Новаја газета Европа", у периоду јануар–април 2025. године практично стагнирала, са привредним растом мањим од 1,2 одсто. Иако је Владимир Путин на сусрету с привредницима крајем априла тријумфално најавио раст БДП-а у 2025. години, независни портал "Москва Тајмс", позивајући се на изворе из Москве, пише да су се средства из Фонда националног благостања (девизне и златне резерве) током три године рата против Украјине смањила три пута. Златне резерве пале су са предратних више од 400 тона на садашњих 139,5 тона.
Та средства су одлазила на ратне трошкове и "крпљење" социјалног мира, али чак и Набиулина, како преноси режимски пословни лист РБК, упозорава да би се девизне и златне резерве могле потпуно истрошити до краја 2026. године. Профит руских компанија у прва три месеца 2025. пао је за трећину у односу на 2024. годину, а у нафтном сектору, кључном за руску економију, профит се преполовио.
Руски буџет заснива се на пројекцији цене и обима извоза нафте, па се власти надају, како отворено пишу и режимски медији, да би рат између Израела и Ирана могао погурати цене нафте на преко 100 долара по барелу. То би, како пише чак и режимска агенција РИА Новости, значило директно пуњење руске државне касе. Међутим, за сада је то још увек неизвесно.
ТАНЈУГ / АП / Павел Головкин, Филе
Заменик шефа Путинове администрације, Максим Орешкин, изјавио је да Русија мора да потражи "нове економске моделе, јер су се постојећи исцрпели". Инфлација се у овом тренутку приближава 10 одсто (у мају је износила 9,89 одсто), па је Решетњиков рекао да "ако не обуздамо инфлацију на 4 одсто, чека нас Турска“, алудирајући на чињеницу да Турска има највећу инфлацију у Европи, око 45 одсто.
"Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења"
Ипак, независни руски економисти сумњају да Москва уопште има капацитета да обузда инфлацију, нарочито јер се она до сада контролисала уз сталне интервенције државе. Економски аналитичар Центра за европске политичке анализе, Александар Кољандр, сматра да се руска економија хлади."Након три године рата, руска економија се хлади. Више не може да издржи. Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења Русије", каже он.
Режимски лист "Ведомости" наводи да Центар за макроекономске анализе и краткорочна предвиђања (ЦМАСФ) у најновијем извештају о "динамици производње у марту и првом кварталу" бележи стагнацију у индустрији. Ако се искључе сегменти с доминацијом војне индустрије, "може се говорити о уласку у рецесију", преноси Јутарњи.
Прекомерна улагања у војну индустрију дала су своје резултате, али по цену остатка привреде. Најалармантнија је ситуација у пољопривреди, која трећу годину заредом бележи пад. Руси су, упркос рекордно ниској стопи незапослености од 2,3 одсто, суочени с мањком од преко два милиона квалификованих радника — последица масовне емиграције и мобилизације мушкараца за рат.
Још крајем прошле године, у тексту који је најављивао овакав развој догађаја, прогнозирано је да Русију чека или "раст без развоја“ или "стагфлација", стагнација производње уз стални раст инфлације. Тада је професор са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, Бранислав Сланчев, изјавио да руска економија не може поднети војне издатке које захтева Путин, а "да се то не одрази на укупну економску ситуацију, која већ иде ка ивици издржљивости".
На форуму је председник Одбора за буџет и порезе руске Думе, Андреј Макаров, изјавио да држава мора размотрити укидање кредитних олакшица, док министар финансија Антон Силуанов сматра да се средства морају преусмерити у развој и инвестиције — а не трошити на покривање дугова и исплату плата.
Подсетимо да је Путин, упркос негодовању банака које су због санкција у великим проблемима, наредио да се отписују кредити ветеранима и учесницима специјалне војне операције, као и да се одобравају повлашћени кредити са ниским каматама свим "добровољцима" који су се пријавили за рат. Слични услови важили су и за многе војне фабрике.
Независни финансијски стручњак Олег Вјугин својевремено је упозорио да ће бити велики проблем ако више од 40 одсто буџета одлази на војску, што се сада и обистинило. То је више него што је издвајао и Совјетски Савез на врхунцу Хладног рата.
Потврђује се и мрачна прогноза доктора економских наука Игора Липсица, који је још у новембру 2024. за Новају газету изјавио да Путин 2025. године неће моћи Русима да обезбеди и "топове и маслац". Предвидео је не само пад прихода, већ и несташице, односно повратак у време дефицита, као последицу настојања власти да контролишу галопирајуће цене.
На овако суморне прогнозе одговорио је заменик председника Одбора Државне думе за економску политику, Михаил Дељагин, који је за портал Национална службена новост (НСН) изјавио да би "требало хапсити и затварати људе због злочина у економској сфери".
https://www.nin.rs/svet/vesti/81213...lemima-koje-vise-ni-rezim-ne-moze-da-prikrije
Занимљиво је да ову вест преносе многи режимски медији.
