Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије

Poruka
18.468

Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије​

|23. јун 2025|17:49

ТАНЈУГ / АП / Гавриил Григоров (ПООЛ)
Црне прогнозе које су још крајем 2024. године износили руски независни економисти делују све реалније. Русија се налази у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије. Министар економије Максим Решетњиков и гувернерка Централне банке Русије Елвира Набиулина отворено су на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) изјавили да је "Русија на прагу рецесије, а већина ресурса који су последњих година омогућавали раст руске економије су потпуно исцрпљени".



Руски независни медији наводе да је Русија највероватније већ у рецесији, а политичари и економисти оваквим изјавама полако припремају јавност за најгори сценарио. Како пишу медији, Русија више не може да функционише ослањајући се искључиво на војну индустрију, чији је раст створио илузију успешне економије која одолева санкцијама Русији и међународној изолацији.

Наиме, само у првом кварталу ове године, БДП је, према званичним подацима, пао са дотадашњих 4,1 одсто на свега 1,4 одсто, са даљом тенденцијом пада.

Индустрија је, према наводима независног руског портала "Новаја газета Европа", у периоду јануар–април 2025. године практично стагнирала, са привредним растом мањим од 1,2 одсто. Иако је Владимир Путин на сусрету с привредницима крајем априла тријумфално најавио раст БДП-а у 2025. години, независни портал "Москва Тајмс", позивајући се на изворе из Москве, пише да су се средства из Фонда националног благостања (девизне и златне резерве) током три године рата против Украјине смањила три пута. Златне резерве пале су са предратних више од 400 тона на садашњих 139,5 тона.

Та средства су одлазила на ратне трошкове и "крпљење" социјалног мира, али чак и Набиулина, како преноси режимски пословни лист РБК, упозорава да би се девизне и златне резерве могле потпуно истрошити до краја 2026. године. Профит руских компанија у прва три месеца 2025. пао је за трећину у односу на 2024. годину, а у нафтном сектору, кључном за руску економију, профит се преполовио.

Руски буџет заснива се на пројекцији цене и обима извоза нафте, па се власти надају, како отворено пишу и режимски медији, да би рат између Израела и Ирана могао погурати цене нафте на преко 100 долара по барелу. То би, како пише чак и режимска агенција РИА Новости, значило директно пуњење руске државне касе. Међутим, за сада је то још увек неизвесно.


TANJUG / AP / Pavel Golovkin, File

ТАНЈУГ / АП / Павел Головкин, Филе
Заменик шефа Путинове администрације, Максим Орешкин, изјавио је да Русија мора да потражи "нове економске моделе, јер су се постојећи исцрпели". Инфлација се у овом тренутку приближава 10 одсто (у мају је износила 9,89 одсто), па је Решетњиков рекао да "ако не обуздамо инфлацију на 4 одсто, чека нас Турска“, алудирајући на чињеницу да Турска има највећу инфлацију у Европи, око 45 одсто.

"Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења"​

Ипак, независни руски економисти сумњају да Москва уопште има капацитета да обузда инфлацију, нарочито јер се она до сада контролисала уз сталне интервенције државе. Економски аналитичар Центра за европске политичке анализе, Александар Кољандр, сматра да се руска економија хлади.

"Након три године рата, руска економија се хлади. Више не може да издржи. Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења Русије", каже он.

Режимски лист "Ведомости" наводи да Центар за макроекономске анализе и краткорочна предвиђања (ЦМАСФ) у најновијем извештају о "динамици производње у марту и првом кварталу" бележи стагнацију у индустрији. Ако се искључе сегменти с доминацијом војне индустрије, "може се говорити о уласку у рецесију", преноси Јутарњи.

Прекомерна улагања у војну индустрију дала су своје резултате, али по цену остатка привреде. Најалармантнија је ситуација у пољопривреди, која трећу годину заредом бележи пад. Руси су, упркос рекордно ниској стопи незапослености од 2,3 одсто, суочени с мањком од преко два милиона квалификованих радника — последица масовне емиграције и мобилизације мушкараца за рат.


Још крајем прошле године, у тексту који је најављивао овакав развој догађаја, прогнозирано је да Русију чека или "раст без развоја“ или "стагфлација", стагнација производње уз стални раст инфлације. Тада је професор са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, Бранислав Сланчев, изјавио да руска економија не може поднети војне издатке које захтева Путин, а "да се то не одрази на укупну економску ситуацију, која већ иде ка ивици издржљивости".

На форуму је председник Одбора за буџет и порезе руске Думе, Андреј Макаров, изјавио да држава мора размотрити укидање кредитних олакшица, док министар финансија Антон Силуанов сматра да се средства морају преусмерити у развој и инвестиције — а не трошити на покривање дугова и исплату плата.

Подсетимо да је Путин, упркос негодовању банака које су због санкција у великим проблемима, наредио да се отписују кредити ветеранима и учесницима специјалне војне операције, као и да се одобравају повлашћени кредити са ниским каматама свим "добровољцима" који су се пријавили за рат. Слични услови важили су и за многе војне фабрике.

Независни финансијски стручњак Олег Вјугин својевремено је упозорио да ће бити велики проблем ако више од 40 одсто буџета одлази на војску, што се сада и обистинило. То је више него што је издвајао и Совјетски Савез на врхунцу Хладног рата.

Потврђује се и мрачна прогноза доктора економских наука Игора Липсица, који је још у новембру 2024. за Новају газету изјавио да Путин 2025. године неће моћи Русима да обезбеди и "топове и маслац". Предвидео је не само пад прихода, већ и несташице, односно повратак у време дефицита, као последицу настојања власти да контролишу галопирајуће цене.


На овако суморне прогнозе одговорио је заменик председника Одбора Државне думе за економску политику, Михаил Дељагин, који је за портал Национална службена новост (НСН) изјавио да би "требало хапсити и затварати људе због злочина у економској сфери".

https://www.nin.rs/svet/vesti/81213...lemima-koje-vise-ni-rezim-ne-moze-da-prikrije

Занимљиво је да ову вест преносе многи режимски медији.
 
Не знам колико је ова прича у целини реална, пошто факат Русија има и даље извозне приходе на конто нафте и гаса, јер има тржишта.

Али факат је рат скуп спорт, и преусмеравање велике већине ресурса на ратну привреду може само краткорочно да остварује ефекат, неколико година, после неминовно долази до пада, јер остали сектори привреде трпе.

У економији зависној од природних ресурса, са малом додатом вреношћу, тај ефекат пада је још гори.

Зато нико паметан не води дуготрајне интезивне ратове, ако не мора.

А овај у Украјини јесте дуготрајан.
 
Neuspeli rat zaglavljen u još uvek neosvojenom Donbasu plus sankcije, nisu ni malo dobra opcija za Rusiju.
Rusiju može da spase samo Trump ako pritisne Ukrajinu na ustupke a za uzvrat Rusi da dignu ruke od Irana.
Pa to jeste americki plan da prevare Ruse.
Rekli su Rusima nemojte pomagati Iranu a mi cemo vam pomoci u Ukrajini zato sto je rat u Iranu trenutno na prvom mjestu americkih gazdi Izraelaca.
Cim se zavrsi rat u Iranu Amerikanci ce svim silama udariti na Rusiju
Ko vjeruje Trampu je teska debilcina
 
Rusija je oduvijek u ekonomskim problemima, otkako je svijeta i vijeka.
Barem onaj "Rus vulgaris".
Uvijek je bila vođena despotima koji su narodu bacali mrvice sa stola, neki manje (Jeljcin), neki više (Putin). To nije ništa novo.
Običan Rus naviknut je na neimaštinu, to mu je stanje uma, a sve to Putina uzdiže u status božanstva, koji je u odnosu na probisvijeta Jeljcina istinski Mesija.
Rus će deset puta gorljivije ratovati za plaću od 800 eura, nego što će zapadni Europljanin za tri puta toliko.
 
Rusija je oduvijek u ekonomskim problemima, otkako je svijeta i vijeka.
Barem onaj "Rus vulgaris".
Uvijek je bila vođena despotima koji su narodu bacali mrvice sa stola, neki manje (Jeljcin), neki više (Putin). To nije ništa novo.
Običan Rus naviknut je na neimaštinu, to mu je stanje uma, a sve to Putina uzdiže u status božanstva, koji je u odnosu na probisvijeta Jeljcina istinski Mesija.
Rus će deset puta gorljivije ratovati za plaću od 800 eura, nego što će zapadni Europljanin za tri puta toliko.
Kad pomeneš podebljanog Gospodina, stani mirno, jer:

1. Pomogao je poglavitim ratnim naporima Hrvatske, promicao njene interese te slao oruđe istoj
2. Bratimio se sa bračnim parom Klinton
3. Bio pijan i nasmijan 24/7, što je u Rusiji ređe nego detelina sa pet listova
 

Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије​

|23. јун 2025|17:49

ТАНЈУГ / АП / Гавриил Григоров (ПООЛ)
Црне прогнозе које су још крајем 2024. године износили руски независни економисти делују све реалније. Русија се налази у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије. Министар економије Максим Решетњиков и гувернерка Централне банке Русије Елвира Набиулина отворено су на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) изјавили да је "Русија на прагу рецесије, а већина ресурса који су последњих година омогућавали раст руске економије су потпуно исцрпљени".



Руски независни медији наводе да је Русија највероватније већ у рецесији, а политичари и економисти оваквим изјавама полако припремају јавност за најгори сценарио. Како пишу медији, Русија више не може да функционише ослањајући се искључиво на војну индустрију, чији је раст створио илузију успешне економије која одолева санкцијама Русији и међународној изолацији.

Наиме, само у првом кварталу ове године, БДП је, према званичним подацима, пао са дотадашњих 4,1 одсто на свега 1,4 одсто, са даљом тенденцијом пада.

Индустрија је, према наводима независног руског портала "Новаја газета Европа", у периоду јануар–април 2025. године практично стагнирала, са привредним растом мањим од 1,2 одсто. Иако је Владимир Путин на сусрету с привредницима крајем априла тријумфално најавио раст БДП-а у 2025. години, независни портал "Москва Тајмс", позивајући се на изворе из Москве, пише да су се средства из Фонда националног благостања (девизне и златне резерве) током три године рата против Украјине смањила три пута. Златне резерве пале су са предратних више од 400 тона на садашњих 139,5 тона.

Та средства су одлазила на ратне трошкове и "крпљење" социјалног мира, али чак и Набиулина, како преноси режимски пословни лист РБК, упозорава да би се девизне и златне резерве могле потпуно истрошити до краја 2026. године. Профит руских компанија у прва три месеца 2025. пао је за трећину у односу на 2024. годину, а у нафтном сектору, кључном за руску економију, профит се преполовио.

Руски буџет заснива се на пројекцији цене и обима извоза нафте, па се власти надају, како отворено пишу и режимски медији, да би рат између Израела и Ирана могао погурати цене нафте на преко 100 долара по барелу. То би, како пише чак и режимска агенција РИА Новости, значило директно пуњење руске државне касе. Међутим, за сада је то још увек неизвесно.


TANJUG / AP / Pavel Golovkin, File

ТАНЈУГ / АП / Павел Головкин, Филе
Заменик шефа Путинове администрације, Максим Орешкин, изјавио је да Русија мора да потражи "нове економске моделе, јер су се постојећи исцрпели". Инфлација се у овом тренутку приближава 10 одсто (у мају је износила 9,89 одсто), па је Решетњиков рекао да "ако не обуздамо инфлацију на 4 одсто, чека нас Турска“, алудирајући на чињеницу да Турска има највећу инфлацију у Европи, око 45 одсто.

"Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења"​

Ипак, независни руски економисти сумњају да Москва уопште има капацитета да обузда инфлацију, нарочито јер се она до сада контролисала уз сталне интервенције државе. Економски аналитичар Центра за европске политичке анализе, Александар Кољандр, сматра да се руска економија хлади.

"Након три године рата, руска економија се хлади. Више не може да издржи. Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења Русије", каже он.

Режимски лист "Ведомости" наводи да Центар за макроекономске анализе и краткорочна предвиђања (ЦМАСФ) у најновијем извештају о "динамици производње у марту и првом кварталу" бележи стагнацију у индустрији. Ако се искључе сегменти с доминацијом војне индустрије, "може се говорити о уласку у рецесију", преноси Јутарњи.

Прекомерна улагања у војну индустрију дала су своје резултате, али по цену остатка привреде. Најалармантнија је ситуација у пољопривреди, која трећу годину заредом бележи пад. Руси су, упркос рекордно ниској стопи незапослености од 2,3 одсто, суочени с мањком од преко два милиона квалификованих радника — последица масовне емиграције и мобилизације мушкараца за рат.


Још крајем прошле године, у тексту који је најављивао овакав развој догађаја, прогнозирано је да Русију чека или "раст без развоја“ или "стагфлација", стагнација производње уз стални раст инфлације. Тада је професор са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, Бранислав Сланчев, изјавио да руска економија не може поднети војне издатке које захтева Путин, а "да се то не одрази на укупну економску ситуацију, која већ иде ка ивици издржљивости".

На форуму је председник Одбора за буџет и порезе руске Думе, Андреј Макаров, изјавио да држава мора размотрити укидање кредитних олакшица, док министар финансија Антон Силуанов сматра да се средства морају преусмерити у развој и инвестиције — а не трошити на покривање дугова и исплату плата.

Подсетимо да је Путин, упркос негодовању банака које су због санкција у великим проблемима, наредио да се отписују кредити ветеранима и учесницима специјалне војне операције, као и да се одобравају повлашћени кредити са ниским каматама свим "добровољцима" који су се пријавили за рат. Слични услови важили су и за многе војне фабрике.

Независни финансијски стручњак Олег Вјугин својевремено је упозорио да ће бити велики проблем ако више од 40 одсто буџета одлази на војску, што се сада и обистинило. То је више него што је издвајао и Совјетски Савез на врхунцу Хладног рата.

Потврђује се и мрачна прогноза доктора економских наука Игора Липсица, који је још у новембру 2024. за Новају газету изјавио да Путин 2025. године неће моћи Русима да обезбеди и "топове и маслац". Предвидео је не само пад прихода, већ и несташице, односно повратак у време дефицита, као последицу настојања власти да контролишу галопирајуће цене.


На овако суморне прогнозе одговорио је заменик председника Одбора Државне думе за економску политику, Михаил Дељагин, који је за портал Национална службена новост (НСН) изјавио да би "требало хапсити и затварати људе због злочина у економској сфери".

https://www.nin.rs/svet/vesti/81213...lemima-koje-vise-ni-rezim-ne-moze-da-prikrije

Занимљиво је да ову вест преносе многи режимски медији.
Mozda Vucic bude pomogao preporod ruske privrede investicijama naseg ekonomskog tigra!
 
Kad pomeneš podebljanog Gospodina, stani mirno, jer:

1. Pomogao je poglavitim ratnim naporima Hrvatske, promicao njene interese te slao oruđe istoj
2. Bratimio se sa bračnim parom Klinton
3. Bio pijan i nasmijan 24/7, što je u Rusiji ređe nego detelina sa pet listova
Ovo je istina.
 
Rusija je oduvijek u ekonomskim problemima, otkako je svijeta i vijeka.
Barem onaj "Rus vulgaris".
Uvijek je bila vođena despotima koji su narodu bacali mrvice sa stola, neki manje (Jeljcin), neki više (Putin). To nije ništa novo.
Običan Rus naviknut je na neimaštinu, to mu je stanje uma, a sve to Putina uzdiže u status božanstva, koji je u odnosu na probisvijeta Jeljcina istinski Mesija.
Rus će deset puta gorljivije ratovati za plaću od 800 eura, nego što će zapadni Europljanin za tri puta toliko.
Teška vremena stvaraju jake ljude
 
Не знам колико је ова прича у целини реална, пошто факат Русија има и даље извозне приходе на конто нафте и гаса, јер има тржишта.

Али факат је рат скуп спорт, и преусмеравање велике већине ресурса на ратну привреду може само краткорочно да остварује ефекат, неколико година, после неминовно долази до пада, јер остали сектори привреде трпе.

У економији зависној од природних ресурса, са малом додатом вреношћу, тај ефекат пада је још гори.

Зато нико паметан не води дуготрајне интезивне ратове, ако не мора.

А овај у Украјини јесте дуготрајан.
Ništa nije skupo ako se radi na uništavanju nato nacista! :mafijas:
 
Pogledaj što je @FDDD napisao, Europa će svojim ponašanjem učiniti Rusiju besmrtnom.
Na kraju krajeva, upravo to i radi, stoljećima unazad.
Ma Rusija je mrtva stoljećima u nazad, ali se tako mrtvi čine kao besmrtni.

U poređenju sa njima čak i ovonu Srbiji liči na život.
 

Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије​

|23. јун 2025|17:49

ТАНЈУГ / АП / Гавриил Григоров (ПООЛ)
Црне прогнозе које су још крајем 2024. године износили руски независни економисти делују све реалније. Русија се налази у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије. Министар економије Максим Решетњиков и гувернерка Централне банке Русије Елвира Набиулина отворено су на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) изјавили да је "Русија на прагу рецесије, а већина ресурса који су последњих година омогућавали раст руске економије су потпуно исцрпљени".



Руски независни медији наводе да је Русија највероватније већ у рецесији, а политичари и економисти оваквим изјавама полако припремају јавност за најгори сценарио. Како пишу медији, Русија више не може да функционише ослањајући се искључиво на војну индустрију, чији је раст створио илузију успешне економије која одолева санкцијама Русији и међународној изолацији.

Наиме, само у првом кварталу ове године, БДП је, према званичним подацима, пао са дотадашњих 4,1 одсто на свега 1,4 одсто, са даљом тенденцијом пада.

Индустрија је, према наводима независног руског портала "Новаја газета Европа", у периоду јануар–април 2025. године практично стагнирала, са привредним растом мањим од 1,2 одсто. Иако је Владимир Путин на сусрету с привредницима крајем априла тријумфално најавио раст БДП-а у 2025. години, независни портал "Москва Тајмс", позивајући се на изворе из Москве, пише да су се средства из Фонда националног благостања (девизне и златне резерве) током три године рата против Украјине смањила три пута. Златне резерве пале су са предратних више од 400 тона на садашњих 139,5 тона.

Та средства су одлазила на ратне трошкове и "крпљење" социјалног мира, али чак и Набиулина, како преноси режимски пословни лист РБК, упозорава да би се девизне и златне резерве могле потпуно истрошити до краја 2026. године. Профит руских компанија у прва три месеца 2025. пао је за трећину у односу на 2024. годину, а у нафтном сектору, кључном за руску економију, профит се преполовио.

Руски буџет заснива се на пројекцији цене и обима извоза нафте, па се власти надају, како отворено пишу и режимски медији, да би рат између Израела и Ирана могао погурати цене нафте на преко 100 долара по барелу. То би, како пише чак и режимска агенција РИА Новости, значило директно пуњење руске државне касе. Међутим, за сада је то још увек неизвесно.


TANJUG / AP / Pavel Golovkin, File

ТАНЈУГ / АП / Павел Головкин, Филе
Заменик шефа Путинове администрације, Максим Орешкин, изјавио је да Русија мора да потражи "нове економске моделе, јер су се постојећи исцрпели". Инфлација се у овом тренутку приближава 10 одсто (у мају је износила 9,89 одсто), па је Решетњиков рекао да "ако не обуздамо инфлацију на 4 одсто, чека нас Турска“, алудирајући на чињеницу да Турска има највећу инфлацију у Европи, око 45 одсто.

"Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења"​

Ипак, независни руски економисти сумњају да Москва уопште има капацитета да обузда инфлацију, нарочито јер се она до сада контролисала уз сталне интервенције државе. Економски аналитичар Центра за европске политичке анализе, Александар Кољандр, сматра да се руска економија хлади.

"Након три године рата, руска економија се хлади. Више не може да издржи. Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења Русије", каже он.

Режимски лист "Ведомости" наводи да Центар за макроекономске анализе и краткорочна предвиђања (ЦМАСФ) у најновијем извештају о "динамици производње у марту и првом кварталу" бележи стагнацију у индустрији. Ако се искључе сегменти с доминацијом војне индустрије, "може се говорити о уласку у рецесију", преноси Јутарњи.

Прекомерна улагања у војну индустрију дала су своје резултате, али по цену остатка привреде. Најалармантнија је ситуација у пољопривреди, која трећу годину заредом бележи пад. Руси су, упркос рекордно ниској стопи незапослености од 2,3 одсто, суочени с мањком од преко два милиона квалификованих радника — последица масовне емиграције и мобилизације мушкараца за рат.


Још крајем прошле године, у тексту који је најављивао овакав развој догађаја, прогнозирано је да Русију чека или "раст без развоја“ или "стагфлација", стагнација производње уз стални раст инфлације. Тада је професор са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, Бранислав Сланчев, изјавио да руска економија не може поднети војне издатке које захтева Путин, а "да се то не одрази на укупну економску ситуацију, која већ иде ка ивици издржљивости".

На форуму је председник Одбора за буџет и порезе руске Думе, Андреј Макаров, изјавио да држава мора размотрити укидање кредитних олакшица, док министар финансија Антон Силуанов сматра да се средства морају преусмерити у развој и инвестиције — а не трошити на покривање дугова и исплату плата.

Подсетимо да је Путин, упркос негодовању банака које су због санкција у великим проблемима, наредио да се отписују кредити ветеранима и учесницима специјалне војне операције, као и да се одобравају повлашћени кредити са ниским каматама свим "добровољцима" који су се пријавили за рат. Слични услови важили су и за многе војне фабрике.

Независни финансијски стручњак Олег Вјугин својевремено је упозорио да ће бити велики проблем ако више од 40 одсто буџета одлази на војску, што се сада и обистинило. То је више него што је издвајао и Совјетски Савез на врхунцу Хладног рата.

Потврђује се и мрачна прогноза доктора економских наука Игора Липсица, који је још у новембру 2024. за Новају газету изјавио да Путин 2025. године неће моћи Русима да обезбеди и "топове и маслац". Предвидео је не само пад прихода, већ и несташице, односно повратак у време дефицита, као последицу настојања власти да контролишу галопирајуће цене.


На овако суморне прогнозе одговорио је заменик председника Одбора Државне думе за економску политику, Михаил Дељагин, који је за портал Национална службена новост (НСН) изјавио да би "требало хапсити и затварати људе због злочина у економској сфери".

https://www.nin.rs/svet/vesti/81213...lemima-koje-vise-ni-rezim-ne-moze-da-prikrije

Занимљиво је да ову вест преносе многи режимски медији.
Rešenje je povratak u plansku privredu.
 
Ma Rusija je mrtva stoljećima u nazad, ali se tako mrtvi čine kao besmrtni.
Mrtvi / nemrtvi, tu su u susjedstvu i moramo se s tom činjenicom pomiriti.
Ovo nije Montana ili Wyoming, za kojima toliko vapim.
 

Русија у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије​

|23. јун 2025|17:49

ТАНЈУГ / АП / Гавриил Григоров (ПООЛ)
Црне прогнозе које су још крајем 2024. године износили руски независни економисти делују све реалније. Русија се налази у великим економским проблемима које више ни режим не може да прикрије. Министар економије Максим Решетњиков и гувернерка Централне банке Русије Елвира Набиулина отворено су на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу (СПИЕФ) изјавили да је "Русија на прагу рецесије, а већина ресурса који су последњих година омогућавали раст руске економије су потпуно исцрпљени".



Руски независни медији наводе да је Русија највероватније већ у рецесији, а политичари и економисти оваквим изјавама полако припремају јавност за најгори сценарио. Како пишу медији, Русија више не може да функционише ослањајући се искључиво на војну индустрију, чији је раст створио илузију успешне економије која одолева санкцијама Русији и међународној изолацији.

Наиме, само у првом кварталу ове године, БДП је, према званичним подацима, пао са дотадашњих 4,1 одсто на свега 1,4 одсто, са даљом тенденцијом пада.

Индустрија је, према наводима независног руског портала "Новаја газета Европа", у периоду јануар–април 2025. године практично стагнирала, са привредним растом мањим од 1,2 одсто. Иако је Владимир Путин на сусрету с привредницима крајем априла тријумфално најавио раст БДП-а у 2025. години, независни портал "Москва Тајмс", позивајући се на изворе из Москве, пише да су се средства из Фонда националног благостања (девизне и златне резерве) током три године рата против Украјине смањила три пута. Златне резерве пале су са предратних више од 400 тона на садашњих 139,5 тона.

Та средства су одлазила на ратне трошкове и "крпљење" социјалног мира, али чак и Набиулина, како преноси режимски пословни лист РБК, упозорава да би се девизне и златне резерве могле потпуно истрошити до краја 2026. године. Профит руских компанија у прва три месеца 2025. пао је за трећину у односу на 2024. годину, а у нафтном сектору, кључном за руску економију, профит се преполовио.

Руски буџет заснива се на пројекцији цене и обима извоза нафте, па се власти надају, како отворено пишу и режимски медији, да би рат између Израела и Ирана могао погурати цене нафте на преко 100 долара по барелу. То би, како пише чак и режимска агенција РИА Новости, значило директно пуњење руске државне касе. Међутим, за сада је то још увек неизвесно.


TANJUG / AP / Pavel Golovkin, File

ТАНЈУГ / АП / Павел Головкин, Филе
Заменик шефа Путинове администрације, Максим Орешкин, изјавио је да Русија мора да потражи "нове економске моделе, јер су се постојећи исцрпели". Инфлација се у овом тренутку приближава 10 одсто (у мају је износила 9,89 одсто), па је Решетњиков рекао да "ако не обуздамо инфлацију на 4 одсто, чека нас Турска“, алудирајући на чињеницу да Турска има највећу инфлацију у Европи, око 45 одсто.

"Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења"​

Ипак, независни руски економисти сумњају да Москва уопште има капацитета да обузда инфлацију, нарочито јер се она до сада контролисала уз сталне интервенције државе. Економски аналитичар Центра за европске политичке анализе, Александар Кољандр, сматра да се руска економија хлади.

"Након три године рата, руска економија се хлади. Више не може да издржи. Може врло лако доћи до слома и наглог осиромашења Русије", каже он.

Режимски лист "Ведомости" наводи да Центар за макроекономске анализе и краткорочна предвиђања (ЦМАСФ) у најновијем извештају о "динамици производње у марту и првом кварталу" бележи стагнацију у индустрији. Ако се искључе сегменти с доминацијом војне индустрије, "може се говорити о уласку у рецесију", преноси Јутарњи.

Прекомерна улагања у војну индустрију дала су своје резултате, али по цену остатка привреде. Најалармантнија је ситуација у пољопривреди, која трећу годину заредом бележи пад. Руси су, упркос рекордно ниској стопи незапослености од 2,3 одсто, суочени с мањком од преко два милиона квалификованих радника — последица масовне емиграције и мобилизације мушкараца за рат.


Још крајем прошле године, у тексту који је најављивао овакав развој догађаја, прогнозирано је да Русију чека или "раст без развоја“ или "стагфлација", стагнација производње уз стални раст инфлације. Тада је професор са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, Бранислав Сланчев, изјавио да руска економија не може поднети војне издатке које захтева Путин, а "да се то не одрази на укупну економску ситуацију, која већ иде ка ивици издржљивости".

На форуму је председник Одбора за буџет и порезе руске Думе, Андреј Макаров, изјавио да држава мора размотрити укидање кредитних олакшица, док министар финансија Антон Силуанов сматра да се средства морају преусмерити у развој и инвестиције — а не трошити на покривање дугова и исплату плата.

Подсетимо да је Путин, упркос негодовању банака које су због санкција у великим проблемима, наредио да се отписују кредити ветеранима и учесницима специјалне војне операције, као и да се одобравају повлашћени кредити са ниским каматама свим "добровољцима" који су се пријавили за рат. Слични услови важили су и за многе војне фабрике.

Независни финансијски стручњак Олег Вјугин својевремено је упозорио да ће бити велики проблем ако више од 40 одсто буџета одлази на војску, што се сада и обистинило. То је више него што је издвајао и Совјетски Савез на врхунцу Хладног рата.

Потврђује се и мрачна прогноза доктора економских наука Игора Липсица, који је још у новембру 2024. за Новају газету изјавио да Путин 2025. године неће моћи Русима да обезбеди и "топове и маслац". Предвидео је не само пад прихода, већ и несташице, односно повратак у време дефицита, као последицу настојања власти да контролишу галопирајуће цене.


На овако суморне прогнозе одговорио је заменик председника Одбора Државне думе за економску политику, Михаил Дељагин, који је за портал Национална службена новост (НСН) изјавио да би "требало хапсити и затварати људе због злочина у економској сфери".

https://www.nin.rs/svet/vesti/81213...lemima-koje-vise-ni-rezim-ne-moze-da-prikrije

Занимљиво је да ову вест преносе многи режимски медији.
 

Back
Top