vVise mit nego realnost podrzali nas samo jednom 1915 Nikolaj II Prilikom povlacenja preko Albanije, ostalo Zbog njih smo ponistili ultra povoljan mir sa Turcima tzv Ickov mir iz 1807 kojim smo dobijali vise nego Milos hatiserifom iz 1833, uvek su nas koristili zbog svojih interesa na Balkanu, protiv nas su uveki isturali svoju ljupku kreaciju Novo Bugarsku drzavu setite se samo Sanstefanskog mira iz 1877 god, smatrali su nas pro Austrijskim narodom iz mnogih razloga sto i jeste bilo donekle tacno, i poloitika Obrenovica i jeste isla u tom pravcu sto je bilo bolje za Srbiju onog vremena, ni danas nas ne podrzavaju nego glume samo iz svog interesa.
Ова дилема се не може разрешити једном реченицом.
Сигурно је да је улазак Русије у први с. р. за њу био погубан. Да је остала по страни, вероватно не би било револуције и ко зна каква би Русија данас била. Такође би било погубно за српску војску да нису стигли савезнички бродови под притиском Русије. Но ово, надам се није за никог спорно.
Тачно је да смо Ичковим миром добили много. Али он је добијен не само победама на Мишару и Делиграду, већ и лошим положајем Турске у односу са Русима. Док је Ичко по други пут ишао у Стамбол да утврди мир, дошло је у међувремену до прекида односа и рата између Турске и Русије. У јануару 1807. Порта усваја услове Ичкова мира, међутим Срби су већ заузели Београд, повезали се са Русима и одбацили уредбе Ичковог мира и наставили рат. При повратку из Цариграда Ичко се једва извукао из Турске у Србију.
Или:
Букурештански мир 1812. је назив за споразум, закључен 28. маја 1812. којим је завршен Руско-турски рат 1806—12, који је имао велики утицај на положај устаничке Србије. Мир је склопљан после Кутузовљевих војних успеха, пред директном претњом Наполеонове инвазије Русије.
Да би скратила преговоре Русија је ограничила своје захтеве према Турској. То је утицало на све услове, а нарочито на одредбе које говоре о Србији (чл.VIII). Предвиђена је општа амнестија, враћање градова Туркој с правом да у њима држи гарнизоне с артиљаријом и другом опремом, док се утврђења подигнута у време устанка морају порушити уколико нису потребна Турској. Требало је да се Порта договори с народом о његовом обезбеђењу од угњетавања од турских гарнизона. Порта је обећала Србима иста права која имају њени поданици на острвима Архипелага и другде, а да им „испољавајући великодушност“, даје унутрашњу управу и повластицу да сами прикупљају данак, с тим да се о свему овом Порта договара са српским народом.
Преко опунемоћеног делегата Карађорђе је поручио да је склопљени мир веома опасан за српски народ, а нарочито тачка која тражи предају градова и топова. Он је покушавао да поведе преговоре са Турцима да би добио у времену. Ни преговори које је српска делегација покушала да води с Портом нису дали резултате. Ослобођена рата с Русијом, Турска подузима рат против Србије.
Члан VIII овог мира је био ослонац политике Милоша Обреновића јер га Турци нису спровели. Међутим када је на престо уместо цара Александра дошао Никола, посрећило му се да је имао успешан рат са Турцима. Том приликом је освојио и Једрене (ако се не варам) и за склапање мира поставио је услов Турцима да испуне члан VIII из букурештанског мира. Турци су обећали, али је Никола одговорио да нема повлачења док се то не испуни. Тако је дошло до објаве хатишерифа 1830 у Београду.
Уопште узев ми смо дизали буне када би Аустрија заратила са Турцима, а касније и када би Руси ратовали против Турака. Не треба да се заваравамо да би сами победили, и ослободили се од, још увек за Србе, моћне Турске.
После убиства кнеза Михајла, Милан је био непунолетан, па је уместо њега владало трочлано намесништво. Најутицајнији члан намесниптва је био аустрофил и антируски настројен. Такву је и политику водило намесништво и поред бројних протеста Руса. Ради остварења својеих циљева (овладавање Босфором и Дарфанелима) Руси налазе новог савезника у Бугарима. И баш у тим временима се дешава најуспешнији рат Руса против Турака, али смо ми нажалост били наклоњени Аустроугарској и из тога нисмо профитирали ми него Бугари. Све надаље је последица окретања леђа Русима и савезништва са Аустроугарима.
И то је једна од наших особина - превртљивост. Зато нас Амери и ЕУ овако третира.
