Ruma

Сабор у Храму Сабора Српских Светитеља

Храм Сабора Српских Светитеља у Руми и ове године прославиће крсну славу Сабором на коме ће се, као и прошле године, окупити више хиљада људи из Руме и целог Срема. Сабор почиње у суботу, 8. септембра 2012. године, вечерњим богослужењем у 18 часова. Његово Преосвештенство Епископ сремски Г. Василије служиће на празник Сабора Српских Светитеља, 9. септембра 2012. године, Свету Архијерејску Литургију са почетком у 9.30 часова. После Свете Литургије народу и медијима ће се обратити Преосвећени Епископ сремски Г. Василије.

Овогодишњи Сабор биће употпуњен богатим културно-уметничким програмом. У суботу у 20 часова наступиће деца из дневног боравка Центра за социјални рад из Руме, ученици Музичке школе "Теодор Тома Андрејевић", Градско позориште Рума (представа "Весели кловнови"), дечја група КУД "Бранко Радичевић", тамбурашки оркестар "Плави чуперак", RU BEAT DJS. У недељу у 20 часова наступи ученика Гимназије "Стеван Пузић" (предстве "Цар Константин и хришћанско учење", "Рума кроз векове"), КУД "Бранко Радичевић" и народних гуслара, биће завршени пројекцијом руског религиозног филма "ПОП". Оба дана Сабора верни народ ће моћи да погледа изложбу рукотворина, производа уметничких и традиционалних заната и домаће радиности.

Храм Сабора Српских Светитеља још је у изградњи. Земљиште је освештано 2004. године, а темељи су изливени 2007. године. Храм је у богослужбеној употреби 6. фебруара 2011. године. При овом храму налазе се две парохије о којима се старају два свештеника - старешина храма јереј Сретен Лазаревић и јереј Бранислав Мишковић.
 
Донаторски концерт за Анђелу Николић

Вечерас ће у Великом холу Културног центра Рума бити одржан донаторски концерт, на коме ће Анђела Николић одсврати репертоар који је припремила за такмичење. Концерт почиње у 20 сати, а организатори су Културни центар Рума и Туристичка агенција "Панонијатурс" из Руме.

Анђела Николић из Никинаца, која свира хармонику и која је заузела треће место на такмичењу "Ја имам таленат" - побрала је многе симпатије. За само годину дана свирања, постала је прави мали виртуоз, а при том није имала своју хармонику. Добротом људи, сакупљен је новац и за хармонику и за њене даље наступе на такмичењима.
Анђелу сада очекује наступ на Светском такмичењу у хармоници које ће се одржати од 18 до 23. септембра 2012 године, у месту Кастел Фидардо (Италија). Овај град је познат по томе што у њему постоји и ради око 70 фабрика за израду хармоника.
Трошкови који подразумевају пут, смештај и учешће на Светском такмичењу, превазилазе могућности Анђелине породице тако да ће сваки посетилац концерта , дати свој прилог у мери у којој сам одлуч и жели. Општина Рума је уплатила одређена средства, а за све оне који то желе да учине и тако омогуће Анђели да отпутује и такмичи се, број жиро рачуна је 275000046023911112.
 
Самовоља једног од директора Основне Школе !!!!!!!


- Још од самог ступања дотичне особе „ на власт“ почело се са претњама отказима, одузимањем фонда и контролама...

- ...“Неподобнима“ су одузети кабинети, а „подобнима“ свеже окречени и уређени.

- Часови су се намештали тако да само колеге које су гласале за њу имају пун фонд и одговарајући распоред, то је рађено у толикој мери да су се у дневницима рада прецртавали изборни предмети код деце која не долазе у школу, тј. код деце ромске националности, што се може и проверити, и уписивали они предмети који би њој одговарали да би „подобне“ колеге имале пун фонд. Чак су исправљани и папирићи на којима се ученици одлучују за изборни предмет.

- Небројено нових радника је попримано, неки су одмах примани на неодређено време, као што је нова наставница енглеског језика, иако нико није о томе обавештен, а ти нови наставници су у могућности да бирају одељења којима ће предавати као и фонд часова који ће имати, док су стари наставници и са већим бројем година радног стажа распоређени да путују по селима иако се већ зна да једна наставница долази и из Новог Сада, па самим тим пређе и више од дозвољених 50км до посла.

- У последње време шаље особље и на лекарску комисију о способности за даљи посао. Да би на крају успела у Новом Саду да среди расписивање конкурса за место наставника разредне наставе и запослила још једног учитеља (који је од момента запослења у школи знао да ће бити запослен за стално), а наставника и одељења је таман колико треба.

- Бахатост се огледа и према помоћном особљу, које путем уцене тера да иду на ескурзије које она организује, свакодневном довлачењу у школу алкохолних пића (јер дотична директорица је стално под благим припитим стањем), па чак и прању њених кола.

- Списак се не завршава овим јер тога за ову једну школску годину има још. Све је сумњиво од извођења екскурзија, школе у природи - Златибор (боравила и она, а о чијем трошку то се не зна; у току трајања исте школе у природи једном учитељу је дозволила и организовала да напусти своје ученике и присуствује страначкој трибини у Руми), наставничка екскурзија, ... У све се она уградила и проценат се не зна колики је и где је завршио.
- Досадашње послове секретара о преузимању поште и евиденцији свих пристиглих пошиљки, преузела је на себе. Па се сада нема увид ни шта је стигло и ко шта шаље, јер зависимо од тога да ли ће она то рећи или не. Кључеве од свих ормана и документације и печата, урадила је дупликат, тако да може да их користи некада и за своје потребе, а да радници који су задужени за то нису обавештени.

- Новац који је почетком школске године добила од локалне самоуправе за потребе одласка наставника на семинаре, није прослеђен, него су наставници углавном морали да плате да би присуствовали семинарима (осим оних који су били бесплатни, за чега је неколицину нас која је нашла бесплатан семинар и искритиковала).

- За ово њено кратко време, није расписан ни један скоро званичан тендер, а било је радова и набавки које су се организовале у школи. Од свих аквизитера који се појаве у школи, прво се појаве код ње у канцеларији, где им тражи 20%, за своје потребе, а тек их после пусти у зграду, 20% је њен рабат на сву продату робу коју пазаре запослени, и тај новац никада није уплаћен на рачун школе, него она узима у роби, у вредности коју носи дати проценат.
- Како се у школи стално одржавају неки занатски радови, кречење учионица, фасаде и фискултурне сале (радове изводиo запослени радник школе, који је кречио и код ње стан од материјала који је био намењен школи), било би пожељно да се испита улаз новчаних средстава и како су се трошили, и да ли радови који се изводе одговарају реално тој наведеној цени. Јер ће се сигурно поновити случај њеног стана (окречен комплетно и хоблован паркет). Да се испита трошење новца на набавку потребног материјала за правилно функционисања школе (сапуни, тоалет папир, прашак за веш, санитарије...), јер се скоро свакодневно уноси алкохол у школу за њене потребе (увек је под гасом-полупијана), а она то сигурно не плаћа.

- Њено непримерено понашање на ђачким екскурзијама прелази све границе јер себи дозвољава апсолутно све тако да су ђаци у могућности да је виде како пије небројену количину пива пред њима, скаче пијана са њима у дискотеци, а то што им екскурзије наплаћује више него што је нормално и очекивано за изузетно лош смештај који добијају, родитељима и школском одбору врло добро објасни неким потпуним лажима и замаже им очи чашћавањима јелом и пићем, а да је при томе у школи забрањено копирање додатног материјала деци за часове јер школа нема довољно новца да плати папир, па смо принуђени да кришом, у договору са колегама добре воље, припремамо материјал за часове...

- Свима одузима овлашћења онако како њој одговара, проценат на који су запослени примљени у радни однос мења се више пута у току школске године (некад и више пута у току једног месеца), старог директора пред целим колективом назива мутавим и при том каже да су то рекли за њега у школској управи у Новом Саду, колеге које имају било каквих здравствених проблема назива инвалидима, а сваки одмор користи да седи у зборници, свима затвара уста (јер она прича телефоном), јер сви морају да чују како она виче на колеге јер има примедбе на њихов рад који се односи више на бирократски део него на рад са децом.

- У току претпрошле школске године је у школи радила и колегиница на замени којој је ускраћен годишњи одмор и која је убеђена да не тужи школу јер због њене тужбе неће бити колегама исплаћене плате, а овај случај је познат и у инспекторијату у извршном већу у Новом Саду.

- Лобирања око одабира представника за школски одбор из реда наставника су сувишна и да са спомињу, јер нам је лобирање постала свакодневница и зна се да ваннаставном особљу, које је заплашено отказима и то сигурно неће признати, нуђено и дато по хиљаду динара да гласају за њеног човека, а наставницима за које је знала да неће гласати за истог речено је да не долазе на то наставничко веће, јер неће бити ништа битно и морају остати на часовима... Исто наставничко веће се одржавало у време наставе...

.
 
Poslednja izmena:
У уторак 25.09.2012. године корисници Дневног боравка су уз пратњу запослених посетили излетиште Летенка на Фрушкој гори. Деци је на излету омогућено да се упознају са лепотом природне околине Фрушке горе, организоване су шетње кроз шуму, спортске активности на теренима излетишта (кошарка,фудбал,рукомет,бадминтон) и заједно са запосленима су учествовали у прављењу ручка (печење роштиља).
Да би се излет реализовао, у сусрет су нам изашли: превоз „Руматранс“- Бобан Боровица, доручак-маркет „Зона“, ручак-печењара Радић, сокови и вода-стр „Алеја“, слаткиши стр-„Бели лав“, средства за хигијену,салате и друго стр „Луки“
 
Када се пре неколико година родила идеја да се заштити Бара Трсковача, а пре непуних годину дана је та идеја и реализована, овај споменик природе имао је изглед знатно другачији од данашњег. Данас су, међутим, видљиви први резултати рада заљубљеника и заштитара. Тамо где су некад непрегледна поља кукуруза смењивале заједнице трске и рогоза, изникао је прелепи видиковац, висок и горд, спреман да угости прве посетиоце и почасти их импресивним погледом који се пружа преко читаве Трсковаче. И док јесење кише полако пуне барске канале, испошћене од летње суше, радујемо се пролећу и прихвату туриста жељних природне лепоте какву несебично нуди ова оаза реткости уткана између бразда и шума. У нади да ће се вода из канала прелити и на окопнело земљиште које их окружује, а приче, скоро легенде, о чамцима који су пловили читавом Трсковачом поново оживе, чекамо да природа учини своје и поново поплави ово заштићено станиште. Тако ће почети и процес обнове барске вегетације коју је сменио биљни свет навикнут на услове суше.

И као што се сваки једногодишњак радује свом рођенданском поклону, тако смо и ми срећни што се изградња видиковца приводи крају баш на рођендан наше Трсковаче и поносни смо што можемо да је промовишемо на сајмовима и манифестацијама, као и по целој Србији, јер она јесте велика вредност Руме и оно чиме и треба да се поносимо са разлогом. Са остваривањем свих идеја везаних за ово природно добро, а тек смо на почетку, цела ова прича добиће потпуни смисао, а задовољство ће бити неизмерно.
 
Свечано отворен нови објекат Полетарца

Захваљујући пројекту ''Унапређивање предшколског васпитања и образовања у Србији'' (ИМПРЕС) који је заједнички пројекат Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Европске уније, за чију реализацију је ЕУ издојила 3,75 милиона евра, данас је свечано отворен нови објекат предшколске установе ''Полетарац''.У новом објекту у који је ЕУ уложила 110 хиљада евра, боравиће око 120 малишана из Руме. Новоизграђени монтажни објекат опремљен је по најбољим стандардима за предшколско васпитање и образовање. Поред општине Рума, у још пет општина биће отворени нови вртићи.

Свечаном отварању присуствовали су председник општине Рума, Горан Вуковић, програм менаџер Делегације Европске уније у Србији, Јелица Ћосић, директорка Предшколске установе ''Полетарац'' , Драгана Стојшић и представници локалне заједнице и пројектног тима.
 
Румфест се позлатио

У Српском народном позоришту у Новом Саду 27. септембра је одржано Вече шампиона Сајма туризма 2012. на којем су уручена признања за квалитет туристичких услуга и хотелско-угоститељских објеката, почев од највишег признања Пехара Новосадског сајма, преко Великих златних и Златних медаља, плакета и повеља до диплома, о чему је одлучивала стручна комисија састављена од научних и стручних радника са факултета и института у нашој земљи и из земаља из окружења.

Међу награђенима је и Туристичка организација општине Рума, којој је припала Велика златна медаља Новосадског сајма за успешну организацију овогодишњег РУМФЕСТА, која добија на тежини ако знамо да је реч о једној од најмлађих туристичких организација у Србији. Тако је на најлепши могући начин вреднован труд и залагање румских посленика у туризму, који су по други пут на представљање и дружење окупили најпознатије фрушкогорске винаре и произвођаче традиционалних месних специјалитета, којима су се на Главном градском тргу 2. августа придружили чланови Женске иницијативе “Панонка” са креативним рукотворинама. Посебно обележје овогодишњем РУМФЕСТ-у дао је Звонко Богдан са својим тамбурашима који су те вечери на незаборавно дружење уз панонске песме окупили неколико хиљада Румљана и гостију ис околних места.

Велику златну медаљу Новосадског сајма је примила директорка Туристичке организације општине Рума Милена Којић на свечаности у Српском народном позоришту на којој су све награђене поздравили покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и директор Новосадског сајма Горан Васић.
 
Природа на длану

И док ветар нежно бистри наше мисли, а поглед се губи у шумама, уживамо у предивном пејзажу насликаном од стране врхунског сликара - природе. Масивне дрвене степенице воде до врха видиковца смештеног на улазу у Бару Трсковачу. На висини од осам метара, овај бисер природе види се као на длану, па се и она далека травка чини блиска. Ово ће бити веома значајно када се, као једна од туристичких понуда, уведе и bird-watching (посматрање птица, прим. прев). Посебно је задовољство одморити на маштовито направљеним клупама које се вешто уклапају са видиковцем и целокупном сликом овог подручја.



Велику захвалност дугујемо господину Влади Раденковићу, извођачу радова, идејном творцу и правом уметнику у свом послу, који је у најкраћем року са својим сарадницима привео крају изградњу ове куле на коју смо сви веома поносни. Добре ствари имају лепу будућност, наставак сарадње је договорен, а резултати ће бити видљиви са првим весницима пролећа који ће нам донети и прве посетиоце.
Шта би ти сад, да те неко пита,
Кад дође у Срем, куд' треба да скита?
Шта да види, чему да се диви,
које све лепоте може да доживи?
А да те приупитам, пријатељу стари,
Да л' си икад био на Трсковачи бари?
Ево, ако желиш, ја ћу те повести,
Обећавам ти, дивне сате ћеш провести.
 
Филм "Доктор Реј и ђаволи" редитеља Динка Туцаковића, биће приказиван од 4. до 10. октобра у Малој дворани Културног центра Рума.

Термини пројекције: 19 и 21 сат
Цена улазнице: 200 динара

Синопсис: Постоји нека врста "црне рупе" у биографији славног холивудског редитеља Николаса Реја у периоду између 1963. и 1967. године. После два неуспела пројекта изненада је, услед позива Ратка Дражевића, директора "Авала филма" из Београда, напустио своју младу супругу и ћерку и дошао у Југославију. Поред тога што је био талентован и генијалан редитељ, Реј је био и комуниста и зависник од дрога. У то време радио је на пројекту "Dr & His Devils" ("Доктор и његови ђаволи"), заснованом на роману култног аутора Дилана Томаса. Док су у Сједињеним Државама његова породица, продуцент Семјуел Бронстон и глумац Чарлтон Хестон, једна од највећих глумачких звезда тог времена, организовали потрагу за њим и за ту потребу чак унајмили приватног детектива, у Србији је Реј био хваљен и заштићен, под недвосмисленим благословом председника Тита. Али и у "рају" су проблеми почињали да се појављују. Реј је желео да сними ауторски филм, док су Дражевић и другови имали другачије идеје. Они су желели костимирани спектакл који би промовисао "Авала филм" као Холивуд на Балкану и СФРЈ као земљу слобода, негде између Запада и гвоздене завесе.

Глумци: Пол Леонард Мари (Paul Leonard Murray), Драган Бјелогрлић, Бојан Димитријевић, Лена Богдановић, Светозар Цветковић, Ана Софреновић, Тихомир Станић, Јана Милић Илић, Миодраг Крстовић, Слободан Ћустић
 
23. Фестивал тамбурашких оркестара Србије

23. Фестивал тамбурашких оркестара Србије одржаће се у недељу, 21. октобра у Великој дворани Културног центра Рума. Овогодишњи фестивал је ревијалног карактера. Наступиће пет ансамбала: ГТО "Бранко Радичевић", ТО ХКПД "Матија Губец", РТО "Плави чуперак", ТО АКУД "Иво Лола Рибар" из Београда и Суботички тамбурашки оркестар.

Од 1989. године вече великих тамбурашких оркестара Фестивала музичких друштава Војводине, прераста у Фестивал тамбурашких оркестара Србије, и те године се и одржава први ФТОС. Фестивал финансира Општина Рума и Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. Оснивачи су Савез музичких друштава Војводине, Културно-просветна заједница општине Рума и Културни центар Рума. Организатори ФТОСА-а су Савез аматера Србије и Културни центар Рума, а техничка реализација Фестивала поверена је Културном центру Рума.

Почетак је заказан за 19.30, а улаз је слободан.
 
Сремачке вечери у Best Western Plus хотелу Парк

Сваког петка и суботе од 20 до 01 часа, у прелепом ресторану Сремица у хотелу Парк у Руми биће представљена богата понуда хране и пића по приступачним ценама. Гости могу да уживају у специјалитетима од срне и дивље свиње из ловишта Каракуша и специјалитетима од мангулице из природног резервата Засавица. Улаз је слободан.

Све информације на телефон: (022) 47 09 30
www.hotelpark.rs
 
"Хајд' на рогаљ..."

Четврти сусрет домаћина војвођанских туристичких, кулинарских, фолклорних и забавних приредби "Рогаљ" окупио је у суботу, 20. октобра 2012. у Спортском и пословном центру "Војводина" у Новом Саду више од 300 учесника и гостију из Србије, Мађарске и Хрватске.
Отварајући то окупљање представника организација, удружења, задруга и других приређивача приредби широм покрајине, посвећених неговању традиције и разноврсној туристичкој понуди, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је истакао да нико боље не представља Војводину од њене слоге и разноликости.
Напомињући да ће покрајина наставити да подржава такве манифестације, он је нагласио да је "лепота различитости оно што Војводину чини препознатљивом и јединственом".
На окупљању представника око 50 војвођанских манифестација, међу којима су туријска "Кобасицијада", темеринска "Пасуљијада", "Румфест" и "Сремски колач" из Руме, “Римски дани” у Хртковцима, "Пударски дани" у Иригу, "Штрудлијада" у Новом Милошеву, бачкојарачка "Питијада" и других, представљени су кулинарски специјалитети, предмети традиционалне израде и остали најразличитији производи и рукотворине из свих делова Војводине.
Многобројни гости уживали су у понуди добре војвођанске хране, вина произвођача из покрајине као и у рукотворинама чланица женских сеоских удружења а све је зачињено добром песмом и музиком културно-уметничких друштава, тамбурашких и других оркестара.
Главне награде “Рогља”, Златне плакете, добили су Драган Вукотић, као најбољи менаџер “Беан феста -
Темеринске пасуљијаде” и “Пударски дани” у Иригу као најбоља манифестација. Златну плакету “Рогља” добио је и “Сремски колач”, у организацији румске туристичке агенције “Панонија турс” и то за стваралаштво жена, док је за “Румфест” ово било прво учешће на скупу војвођанских манифестација.
 
Јесењи поздрав из Борковца

Када јесен ступи на сцену, она са собом поведе најлепше нијансе топлине, најугодније звуке лишћа које шушти под стопама које нас воде широком поплочаном стазом ка Борковачком језеру, скривеном воденом огледалу Срема. Прилазећи брани, не слути се поглед који ће пући и разлити се по мирној, чини се бескрајној, води која тако тиха крије у себи праву буру живота-рибе вредне сваког доласка љубитеља пецања и смирења које оно доноси.
На истоименој левој притоци Кудоша, почетком седамдесетих година прошлог века, почело је стварање акумулације Борковац које је коначно и завршено 1975. године. Брана је широка 209 м, а висока 11 м и њеним подизањем, подземним водама и падавинама, поток који се пружао дуж долине почео је да плави. Биле су потребне три године да ниво воде достигне висину довољну да се Борковац назове језером. Ова акумулација и данас има облик изливеног потока-ширина је 300 м, док је дужина 2,5 км. Са подизањем нивоа воде, уношене су и врсте рибе шаран, смуђ и штука и тако је почело порибљавање језера, а већ 1976. године званично је отворена сезона спортског риболова, на радост многих заљубљеника у овај спорт. Нешто касније унешен је и сом, а бела риба доспела је случајним путем и настанила се у овој води. Примерци су импозантни и теже по десетине килограма, што је одувек привлачило риболовце, како домаће, тако и из земаља у околини.
Пре неко лико година на језеро је постављен и аква камп, како би туристи могли да имају комфоран смештај и остале погодности када посете Борковачко језеро. Цветне кућице поседују санитарни чвор, терасу и чамце и пружају потпун угођај онима који одлуче да ту одседну. За оне који више воле смештај на копну, у борковачкој шуми, окружен боровима, налази се хотел “Борковац” у близини кога се гради дуго ишчекиван базен, док они који не инсистирају на пуном комфору могу да пронађу смештај у брвнарама изнад саме плаже. Протеклих година сређена је пешачка стаза, трим стаза, па Борковцем сада може да се шета и рекреира у свако доба године.
У време првомајских празника је посећеност највећа - тада значајан број житеља Руме и околине похрли у овај ревир у потрази за одмором и опуштањем, јер ово излетиште има идеалне услове за развој излетничког туризма, а најлепше место које погодује за то је “Девојачки извор”, који су још далеке 1908. године наткриле и уредиле румске госпође.
Борковац је место на које многи спортисти долазе да негују свој спортски дух и вештине, а међу њима је ове године на језеро испловила и кајакашка репрезентација Србије. Према речима селектора, Борковачко језеро има све погодности да постане редован “полигон” за припреме кајакаша, јер би се крчењем дела ка Фрушкој гори добила иделна дужина водене стазе за одвијање редовних тренинга и такмичења. Реализација ове идеје била би на обострано задовољство, јер би за румску општину ово било значајно како са туристичког, тако и са економског аспекта.
Онај кога пут и жеља наведе на стазу која води до Борковачког језера, засигурно ће уживати у свежем шумском ваздуху, пејзажу протканом михољским сунцем које полако јењава пред кишама које ће донети нове воде језеру и поставити нове изазове пред пецароше. Ова скровита оаза пружиће сваком посетиоцу осећај спокоја и топлине, а вода, као што то увек чини, опраће све оне оптерећујуће мисли које нам доноси модеран живот, а оставити само оне лепе, смирујуће.
 
Др Бојан Пајтић отворио нови погон у Руми
26.10.2012.

Председник Владе АП Војводине, др Бојан Пајтић отворио је данас нови погон у предузећу Д.О.О. "Фриго Жика-Соко" у Руми. Отварању су присуствовали и представници локалне самоуправе. Изградњу погона је помогао Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој, а општина Рума је ослободила инвеститора од плаћања комуналног опремања. 40% производа у овој фабрици је намењено за извоз. Отварањем новог погона који ће производити основне компоненте за расхладне уређаје у Руми је је отворено 50 нових радних места.
 
Представа "Добри ујкица"
26. октобар 2012.

Представа "Добри ујкица" по тексту Алана Ејкборна, у режији Стефана Саблића, биће одржана у понедељак, 29. октобра, у Културном центру Рума.

Девојка из провинције у Лондону сусреће остарелог криминалца и спасава му живот у аутомобилској несрећи. У жељи да јој се одужи, старац је обасипа поклонима, фином гардеробом и цвећем, а праве намере његове “захвалности” остају прикривене до самог краја...
Критичари су комад окарактерисали као “савремену моралну алегорију”.“Добри ујкица” је огољена слика друштва која открива технологију регрутовања младих девојака у проститутке. У овом случају је то Саша која одабира најлакши пут да добије све што жели, а то су скупе ствари и добра гардероба. Заузврат постаје пратња старцу, али потом прича добија неочекивани ток. Тај “неочекивани ток” исказује се променом у личности обоје актера: Саша мења своју садашњост, док ујка Вал жели да с њом и уз њу, избрише сопствену прошлост.

У представи играју: Тамара Драгичевић, Небојша Љубишић, Јелисавета Сека Саблић, Марко Николић и Тања Пјевац. Почетак је у 20 сати, а цена улазнице је 500 динара.
 
Представа и концерт клапе

У сарадњи са друштвом "Тин Ујевић" из Београда и ХКПД "Матија Губец" из Руме, у недељу 28.октобра, у Великом холу Културног центра Рума гостоваће Аматерско казалиште " Петар Хекторовић" из Старог Града са острва Хвар. Они ће играти комедију "Хо Цапио" (Разумео сам), на архаичном хварском дијалекту, а глумци ће бити одевени у живописне традиционалне костиме. Осим глумачког ансамбла, исте вечери наступиће и чувена клапа "Фароски кантадури", која ће певати познате мелодије и шлагере.


Почетак је у 19 сати, а улаз је слободан.
 
Чај у 8 - Мајамисту Трио

У среду, 31. октобра, у Великом холу Културног центра Рума наступиће Мајамисту Трио. Пијанисткиња Маја Алвановић, о свом трију каже:

"Ми постојимо непуне две године, а у августу прошле године завршено је снимање албума "Mistyland". Ово је наш први албум, на којем је ауторска музика. 11 ауторских композиција, једна мог оца Блаже Алмановића, и једна је Мистy jazz стандард Ерола Гарнера. Због тога смо "Мајамистy трио", а албум се зове "Mistyland". Чланови бенда, јако битни „зачини“ у свему овоме су бубњар Иштван Чик и контрабасиста Ервин Малина, који су иначе на новосадској сцени веома познати. Наступали смо у последњих годину дана на неколико џез фестивала у земљи, Ваљевски, Кикиндски, Nishvile, имали смо неке концерте на културним летима, па по неким клубовима по Новом Саду, код Александра Дујина у клубу пар пута... Нисмо много оријентисани на клупске свирке, пошто наша музика захтева пажњу, и мир и тишину, а по клубовима се прича, и не могу ни људи то да доживе на прави начин."
Овај трио истражује простор између џеза и класичне музике, додајући уз трио и вокални део који се третира равноправно као инструмент са другима.

Почетак је у 20 сати, а улаз је слободан.
 
Концерт "Вино и гитаре"
6. новембар 2012.

У оквиру програма "Чај у 8", сутра ће у Великом холу Културног центра Рума наступити Милош Радовић, солиста РТС-а. Милоша ће пратити професор Александар Радовић (клавир), професор Милан Маринковић (гитара) и драмски уметник Владимир Ђорђевић. Почетак је заказан за 20 сати, а улаз је бесплатан.
 
Рума прославила добијање два велика признања

Рума је 1. новембра славила не једну, већ добијање две престижне награде. Прва је Диплома са ВЕЛИКОМ ЗЛАТНОМ МЕДАЉОМ уручена на Међународном сајму туризма у Новом Саду Туристичкој органиузацији Рума за најбољу туристичку манифестацију у 2012. години – РУМФЕСТ. „Румфест“ је привукао до сада највећи број људи икада који се различитим поводима окупљају на овом градском тргу, кога иначе и зову Манифестационим тргом, јер служи за окупљање грађана да ли из разоноде или у неке друге сврхе. Друго велико признање, Велика златна плакета

IV Рогља, највећег скупа свих војвођанских манифестација у области привреде, туризма, културе, забаве, недавно одржане у новосадском СПЕНС-у за „Сремски колач“, тачније, манифестација која носи назив „И кад прођу славе остаје колач“ организатору ове манифестације, Туристичкој агенцији „Панонија турс“ из Руме.
Шармантни водитељ, Бошко Неговановић из Туристичке организације Рума, уводећи госте у свечаност, рекао је да тајна Руме и Румфеста можда лежи у географском положају самог места, које се угњездило негде између свинског и винског Срема, па и винољупци и они који воле добро да поједу, могу да уживају у потпуности, а затим додао:
-Када сам примао та признања, били су присутни новинари, сарадници, и драги пријатељи који су честитали, али је ово лепа прилика да ми и званично представимо и Сајам туризма и Рогаљ и два значајна признања која су освојиле ове наше манифестације. Дозволите, пре него што вас поздраве домаћини овог скупа, госпођа Милена Којић, директорка ТО Рума и господин Петар Димитријевић, директор ТА Панонија турс, организатори Румфеста и „Сремског колача“, да нам се обати наш драги гост, а ја бих рекао проверени сарадник на овом плану, када је реч о манифестацијама, нарочито када је реч о женском стваралаштву, господин Мирослав Васин, покрајински секретар за привреду, запошљавње и равноправност полова.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top