РТС, 8.март и "СПИСАТЕЉИЦЕ"

tu sa tim rodnim dubletima ima stvarno stavri koje su atak na uši, premda sam slušao kao da su većina pravilni, samo se dodaju određeni sufiksi za ženski rod tipa -ca i koja su već druga dva. još je zlo kod reči koje imaju oba roda praviti dubleta tipa sudinica ili kako već. negde je stvarno muka jer šta ste zaključili - žena pisac je...
 
tu sa tim rodnim dubletima ima stvarno stavri koje su atak na uši, premda sam slušao kao da su većina pravilni, samo se dodaju određeni sufiksi za ženski rod tipa -ca i koja su već druga dva. još je zlo kod reči koje imaju oba roda praviti dubleta tipa sudinica ili kako već. negde je stvarno muka jer šta ste zaključili - žena pisac je...

Жена писац је - писац. Исто као што је и жена купац купац, или жена тонац тонац.

Може се рећи и списатељка, али то је изведено из старе речи за писца - списатељ.

У занимањима која се завршавају суфиксима -тељ, -ар, -џија итд., лако је изградити женски облик суфиксима -тељка/тељица, -арка/арица, -џијка. Када су у питању суфикси -ац и -лац, лепих и природних облика у женском роду углавном нема, па се те именице, иако мушког рода, не мењају када се односе на особе женског пола. Отприлике као што и, на пример, реч "старина" не мења женски род и ако се односи на мушкарца (нпр. Старина Новак).
 
Једна занимњива тема отворена је на "политици", па је, чини ми се, закључана неправедно

http://forum.krstarica.com/threads/367659&highlight=yagi

Занима ме, како би се "бабица" пребацила у мушки род, када је иста само онародована гинеколошко-акушерска сестра?

Занима ме, такође, да ли је архитетка универзално и за мушкарца и жену, или ће настати нека нова архитектица, по угледу на психолошкиње?
 
Зашто се наше Удружење зове "Удружење књижевника Србије", кад нас има и доста књижевница? ;)

А, реч "списатељица", мени баш не смета, напротив, не да даје угођај "лакшег" но "књижевница", него, баш због те архаичности, мени одаје чак - већу тежину. :D
 
Има још примера..

Удружење ликовних УМЕТНИКА Србије
Улица НАРОДНОГ ХЕРОЈА Марије Бурсаћ
па још разна занимања - књиговођа, варилац, технолог...итд...:think:

Закључујем да је у питању само помодарство.
 
Има још примера..

Удружење ликовних УМЕТНИКА Србије
Улица НАРОДНОГ ХЕРОЈА Марије Бурсаћ
па још разна занимања - књиговођа, варилац, технолог...итд...:think:

Закључујем да је у питању само помодарство.
И АРХИТЕКАТА, и ПРЕВОДИЛАЦА...

А што нису народне ХЕРОИНЕ? ;)
 
Ima i poněki asimetričnih priměr:

samac : samica (pogledati u rěčniku). :mrgreen:
У реду.

Али, нико ми не одговори на оно питање:

Да ли треба ми, чланице Удружења књижевника Србије да се побунимо, и тражимо да се назив коригује у Удружење књижевника и књижевница Србије? :think:

Или то "књижевника" некако, ипак, обухвата све? :roll:
 
И даље тврдим да је то само помодарство!
Шта је помодарство?

Значи, ја заправо онда не могу да будем књижевница, него само књижевник, пошто сам члан(ица) Удружења књижевника Србије?

Да ли ТО има смисла? :think:
 
Удружење књижевника је еснафско удружење, окупља особе које се баве писањем, свеједно којега пола.

Као што именица професор (Универзитета) представља академску титулу која је граматички мушког рода али нема везе са полом особе чија је титула. И у том контексту ћете уобичајено рећи, нпр. професор Универзитета Милица Костић.

Међутим, ако ословљавате особу женског пола која је професор, рећи ћете, наравно, "професорка".

Не знам зашто је то тако и то је нешто у вези са осећањем које свако има за језик којим говори. Само знам да сваки покушај да се то мења јесте насиље.
 
Удружење књижевника је еснафско удружење, окупља особе које се баве писањем, свеједно којега пола.

Као што именица професор (Универзитета) представља академску титулу која је граматички мушког рода али нема везе са полом особе чија је титула. И у том контексту ћете уобичајено рећи, нпр. професор Универзитета Милица Костић.

Међутим, ако ословљавате особу женског пола која је професор, рећи ћете, наравно, "професорка".

Не знам зашто је то тако и то је нешто у вези са осећањем које свако има за језик којим говори. Само знам да сваки покушај да се то мења јесте насиље.
Зашто насиље, ако постоји и женски облик, књижевница, професорица/професорка
И још ми нико не одговори:

Да ли сам ја, будући женског пола, књижевник или књижевница?

А исто, и по мом формалном образовању, јесам ли правник, или правница? :think:

П. С.
Ми књижевници/це се не "бавимо писањем", ми пишемо књиге.

Ето, мени је ово на пример, истинско насиље у језику. Насиље, које уводи бирократске, и, уопште, ружне синтагме.

Ја не бих ни за неког ко оправља сатове рекла "бави се поправљањем сатова".

Или како би звучало тек, рецимо "бави се водоинсталовањем", или "водоинсталатерством"... :roll:
 
Вратимо се за тренутак у основну школу и подсетимо се часова математике и теорије скупова. Узмимо да скуп A садржи чланове X, Y, Z, U, V, W. Тада смо то писали овако:

А = { X, Y, Z, U, V, W }

на пример, за W бисмо рекли да је "члан скупа A". Скупове и њихове чланове можемо дефинисати свакојако и давати им најразноликија имена. На пример, можемо имати скуп Кичмењаци чије ћемо чланове назвати: Рибе, Водоземци, Гмизавци, Птице, Сисари.

Кичмењаци = { Рибе, Водоземци, Гмизавци, Птице, Сисари }

У овом случају, елемент "Сисари" је члан скупа "Кичмењаци". Исто тако, ако имамо скуп Моја породица са члановима: мама, тата, брат, сестра, ја, односно

Моја породица = { мама, тата, брат, сестра, ја }

да ли је овде "мама" члан скупа Моја породица, или је пак чланица скупа Моја породица? Јасно је да дилеме око тога нема и овај начин размишљања треба употребити увек кад имамо неку од конкретизација апстракција овог типа. Удружење књижевника Србије има своје чланове. Оно има чланове и чланице једино ако појам "члан" редефинишемо на такав начин да се он односи искључиво на мушкарца, што је у самом старту немогуће јер већ имамо појам члана скупа као нечега што припада скупу, без обзира на секундарна својства. На примеру Удружења књижевника Србије имамо једно значајно сужење појма где у старту под њим подразумевамо да се ради о људима (јер члан Удружења неће сигурно бити животиња, неживи објекат или апстрактна идеја), па осећамо потребу да у говору сваки конкретни пример још уже одредимо прецизирајући да ли се ради о мушкарцу или жени, асоцирајући реч "члан" са мушкарцем јер је у мушком роду и стварајући нову реч "чланица" која би се односила на жену. То и даље не мења чињеницу да, у смислу припадништва, свака чланица неког удружења или клуба уједно јесте и његов члан.

Слично важи и са именима професија и занимања. Већина њих јесу у мушком роду, али представљају апстрактни појам, а не конкретног човека. Вратимо се опет примерима из основне школе. Мачак је мушка мачка. Животињску врсту не називамо "мачкови и мачке", већ само "мачке", где су по врсти подједнако мачка, и мачка и мачак. Куја је женски пас. Такође животињску врсту не називамо "пси и кује", већ само "пси", где су подједнако пас, и пас и куја. Имамо занимање књижевника, немамо занимање "књижевник и књижевница" или "књижевник или књижевница", подједнако су књижевник, и књижевница и књижевник. На конкретном примеру можемо о женском књижевнику говорити као о књижевници, али то не мења чињеницу да је она првенствено књижевник. Слично томе имамо и институцију "народног хероја" и остале које су поменуте. На послетку, у људе, људска бића и човечанство убрајамо и жене подједнако као и мушкарце, иако имамо и реч "човек" као синоним за мушкарца и реч "људи" као множину од "човек".
 
Зашто насиље, ако постоји и женски облик, књижевница, професорица/професорка
И још ми нико не одговори:

Да ли сам ја, будући женског пола, књижевник или књижевница?

А исто, и по мом формалном образовању, јесам ли правник, или правница? :think:

П. С.
Ми књижевници/це се не "бавимо писањем", ми пишемо књиге.

Ето, мени је ово на пример, истинско насиље у језику. Насиље, које уводи бирократске, и, уопште, ружне синтагме.

Не брине мене насиље над језиком, него што се језик користи за насиље над људима.

У оквиру политике политичке коректности и свих оних који то заступају, идентификујући се при томе са равноправношћу и заштитом људских права, упире се прстом и стигматизују се они који не користе родно равноправан речник па рецимо, не кроисте увек за женску особу назив психолошкиња. Ово је нарочито акутан пример пошто се из редова те професије нарочито регрутују борци (боркиње?) за женска права. Тако је родна равноправност са терена политике преведена на терен језика, добијајући практично неограничене могућности.

Организације за за заштиту људских права, а нарочито организације за заштиту женских права, имају свој природан интерес да стално буду присутне у јавности, да проблематизују свако питање када је то могуће и да се наметну као арбитар у питањима равоправности, што практично значи врхунски арбитар у целокупном политичком животу. Нису у питању само тзв. женска права него читав комплекс питања која се тичу политичке равноправности.

У томе смислу потпуно је небитно колико су њихови захтеви апсурдни, битно је само померање границе утицаја, мало по мало. Пример су гејеви.

Након што су одбачени из разних разлога сви називи коришћени кроз прошлост (типа мужеложник итд) и усвојен као неутралан назив хомосексуалац, па је проглашено да ни та реч није довољно добра него треба рећи геј, да би на крају и та реч постала недостатна него мора да се исправно каже ЛГБТ (беше ли тако) особа. И то постаје диктат ако нећете да будете проглашени за затуцану особу и кршиоца људских права.

Могли бисмо о томе још, али бисмо сишли са језичког терена.
 
У овом случају, елемент "Сисари" је члан скупа "Кичмењаци".

Приметити следеће: "сисари" су члан скупа, а не чланови скупа. Исто као што је и "мама" члан, а не чланица скупа. Дакле, није реч о неподударању " са природним стањем ствари када је реч само о роду, него и о броју. Све се то дешава са неким смислом, и не зато што је то неко тако утврдио.

Стари Грци су веровали да су језик добили од богова.

А да људи могу разумети само оне ствари које су сами произвели.
 
Poslednja izmena:
Шта је помодарство?

Значи, ја заправо онда не могу да будем књижевница, него само књижевник, пошто сам члан(ица) Удружења књижевника Србије?

Да ли ТО има смисла? :think:

Можеш себе да називаш како желиш, то није спорно, али ти си, ипак, и дање ЧЛАН удружења КЊИЖЕВНИКА Србије. Претпостављам да ти тако пише и у чланској карти или у каквом већ докуметну...а како ћеш се ти представити у друштву, то је ствар личног избора.

Да си тренер фудбалског клуба, да ли би била тренер или КА?
 
Savremena nauka nam je otkrila da je i žena čovek (ne čovečica), baš kao i muškarac.

Svako zanimanje u srpskom ima oblik za oba roda, najčešće kao stilsku rezervu, za slučaj da je to neophodno istaći ili potencirati samom imenicom.

Npr.

Mora da je pilotkinja razlog za ovako meko sletanje.

Ovaj put unajmili smo dadija (mušku dadilju). ✧ tur. dadı ← perz. dādā
 
Savrěmena nauka nam je otkrila da je i žena čověk (ne čověčica), baš kao i muškarac.

Svako zanimanje u srpskom ima oblik za oba roda, najčešće kao stilsku rezervu, za slučaj da je to neophodno istaći ili potencirati samom imenicom.

Npr.

Mora da je pilotkinja razlog za ovako meko slětanje.

Ovaj put unajmili smo dadija (mušku dadilju). ✧ tur. dadı ← perz. dādā

Јел овде треба истаћи женску сензуалност као разлог за меко слетање авиона, или посебна стручност пилота за неосетно спуштање на писту?
 
Шта је помодарство?

Значи, ја заправо онда не могу да будем књижевница, него само књижевник, пошто сам члан(ица) Удружења књижевника Србије?

Да ли ТО има смисла? :think:

Jos jednom smo svedoci nepoklapanja pojmovnog i jezickog nivoa stvarnosti.
Pojmovni nivo je uvek bio siri od jezickog, zato pojam knjizevnik u sebi sadrzi i i ono sto rec knjizevnik ne moze - zene knjizevnike.

U imenu Udruzenje knjizevnika Srbije, knjizevnik shvatam pre svega kao pojam koji nema svoj ekvivalent u jednoj reci srpskog jezika.
Smatram da ne moramo uvek insistirati na potpunoj preciznosti izraza, ako se sustina shvata. A i mislim da niko ne bi profitirao od toga da se naziv udruzenja preimenuje u Udruzenje knjizevnika i knjizevnica Srbije.
 

Back
Top