(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ROZE JUTRO
Inače sam ranoranilac. Često mi se desi da se probudim pre zvona sata na mobilnom. Takva jutra obožavam...i što je najlepše od svega, dolaze bez razloga....prosto sama dodju bez obzira kakav mi je bio prethodni dan, lagan ili nervozan, stresan ili nasmejan, nema veze ni kad sam uveče legla, koliko sam umorna, da li sam sa bolovima legla ili ne....samo mi dodju u pogled zeleni. Tada, kad mi dodje takvo jutro, oko se otvori i nije sneno već bisto...jasno vidi i misao je odmah brza a ne troma. Volim jutra kada jasno vidim nebo i iscrtane borove na njemu....moja razlegdica, svaki put drugačija....kristalna slika odmah nakon budjenja daje neku unutrašnju snagu...prosto kao da me uhvati za ruku i povede. Takva jutra me odmah ubacuju u petu brzinu...nema bolnog ustajanja, razmrdavanja uz veliku pažnju pospanog uma da me ne pregazi kereća ljubav kojoj takodje ne treba sat....mama je njihov časovnik hahaha Kada napunim krznene stomake, skuvam kafu i na trem....kada je Maca tu, ovo je ritual početka dana.
Rana jutra, samotna jer nema ljudi okolo, zvukova....nisu usamljena već samo sama sebi dovoljna i tiha su....kada sve još spava ili se tek budi. Mir u rosi....vazduhu...pogled umotan u zelenu haljinu a duša.....ona tad najlakše ode u "nigde".....prosto samo odšeta....
Jutro juče....oko 5 ....prelepo roze jutro...vazduh je bio roze, fotografije su roze...mirisno jutro...roze boja ima miris
PS Dobro vam jutro
.....nesu rozle bili mada imadoše neku sasvim blago rozle auru.....al se ne vidi na foto aparat...zamisli pesnikinjo 
))
