Rosinijeve opere

"Le comte ory" Ђокина Росинија. Прва опера на француском језику после његовог пресељења у Париз. Заинтересовао сам се за њу управо због тога. Међутим, када сам је чуо први пут нисам осетио скоро ништа. Француски језик у опери ми је сметао јер сам навикао на италијански и немачки. Чак сам је и баталио и потражио њену претходницу на италијанском из које је Росини заправо узео већину арија или "Viaggio a Reims".

Међутим, после неколико слушања је "Le comte ory" показала своју снагу. Савршенство. Не знам која од Росинијевих опера је боља, само је потребно време и више слушања да би је дух прихватио и никада више не пустио напоље.

 

[zxy]

 

[Tol]

Vec na trece slusanje...harmonija je perfektna..i svaki put pevaju..prosto-nestvarno!

 

[TUTU]

Posle petog slusanja i stoja dobro zvuci.
tekst i muzika treba da ostanu razdvojeni. Glas se moze koristiti iskljucivo kao instrument.
eto.

 

[oziman]

Le comte ory је само пример и интересантна је због француског језика. Међутим, свака Росинијева опера је изузетна. Не знам коју бих пре издвојио. Ако бих ипак морао да бирам то је Арија у финалу Ла Ценерентоле

Што се тиче Стоје и сличног, ниси у праву. После петог слушања такве песмице од три тона постају потпуно "излизане" ако су нешто од естетике и имале.
То не можемо поредити. Опера је узвишеност, естетска контемплација у свом врхунцу.

 

[lejla.al.dbuni]

"Opera je uzvisenost.
Estetska kontemplacija u svom vrhuncu."

Savršeno rečeno!

A podsetilo me je na:
"Muzika je jezik Boga.
Ali,dok u ušima nekih ljudi ona šapuće,u mojima ona viče iz sveg glasa"

Ove reči je Ludvig Van Betoven uputio Ani Holc,studentkinji muzike,
koja se brinula o njemu u poslednjim godinama njegovog života.

 

[oziman]

Emil Sioran ..filozof "paroksizma patnje" i krajnjeg pesimizma ovako je opisao muziku:

Zvučni univerzum: onomatopeja neizrecivog, razvijena zagonetka, opaženi beskraj, i neobuhvatan... Kad se dogodi da osetimo njegovu zavodljivost, planira se još samo da se balsamujemo u uzdahu.

"Čemu se obraćati Platonu kada neki saksofon može podjednako dobro da nam nagovesti drugi svet"

Prilikom izvođenja operskih arija primetićeš da pevači padnu skoro u trans, a tako je i sa nama slušaocima. To je slavljenje transcendentne oblasti duha, naslućivanje suštine svega. Kao što rekoh i da ponovim.. estetska kontemplacija u svom vrhuncu.