Romantika

r%C3%B3%C5%BCne---%C5%9Bwiece---men---krajobrazy.jpg
 
Možda nam je potrebno da idemo pogrešnim putem života, da bi pravi put upoznali... Možda treba prvo ići ulicom suza, da bismo pronašli naš osmeh... Možda moramo tugu i bol podneti, da bismo na kraju upoznali šta je sreća...
 
delfin71:
Možda nam je potrebno da idemo pogrešnim putem života, da bi pravi put upoznali...
Možda treba prvo ići ulicom suza, da bismo pronašli naš osmeh...
Možda moramo tugu i bol podneti, da bismo na kraju upoznali šta je sreća...
Kliknite za proširenje...

Чини ми се, да се не бих у потпуности сложио са оваквим размишљањем,
или можда ставом. Пре бих рекао да је све то у домену оног МОЖДА, јер нам:

НИЈЕ ПОТРЕБНО да идемо погрешним путем живота, да би прави пут упознали...
као што није потребно да будемо произвођачи млека
да бисмо разликовали право од вештачког
јер суштински човек у себи има осећај за добро и зло већ као дете,
па према томе има могућност да бира којим ће путем поћи.
Зато то није потреба.

НИТИ ТРЕБА прво ићи улицом суза, да бисмо пронашли наш осмех...
јер је у природи човека да буде радостан и весео...
само га бриге, проблеми и животна разочарења нагоне на сузе.

АЛИ МОРАМО тугу и бол подносити, не да бисмо на крају упознали шта је срећа
већ да бисмо срећу коју имамо више ценили. Јер туга и бол су за време,
за једно краће време а радост и срећа за вечност.

А само задовољан човек је СРЕЋАН човек.
Несрећан човек кука за оним што му недостаје
и вечито је незадовољан,
а срећан је задовољан оним што има
и своју срећу налази у малим стварима.

Зато не треба превише размишљати о сузама, тузи ... прошлости.
Препустимо то сећању а не размишљању.
Поглед ка будућности ка којој циљамо учиниће да нам садашњост буде лепша.

Јер наша није ни будућност, а прошлост још мање. Наше је само оно САДА.

ЈА ЖИВИМ САДА, ДАНАС,
СУТРА - НИЈЕ МОЈЕ!
(јер не знам да ли ћу то сутра жив дочекати)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top