JavaScript is disabled. For a better experience, please enable JavaScript in your browser before proceeding.
Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane.
Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite
alternativni pregledač .
Tebi je lako
Tebi je lako reći - idem,
jer tamo nisi bila.
Tebi je lako pružiti ruku,
jer još nisi odlazila.
Tebi je lako reći - zbogom
i da je sve to šala.
Tebi je lako, jer ništa ne znaš;
još se nisi rastajala.
Tebi je lako, a ja već znam:
kad se te stvari dese,
svatko kad ode ostavi trag,
a dio života odnese.
Tebi je lako reći - idi
i ni za čim ne žali.
Tebi je lako, jer si dijete -
jer te nisu ostavljali.
Arsen Dedić
I rekoh ti i to sto ne mislim
I nije mi ni malo neprijatno
I rekoh ti da sad sam zauzet
I da mi je ovo vrijeme kao zlatno
I rekoh ti ma ne,
ne drzi me
jer htio bih novi cd
sad da stavim
I dodaj mi molim te
moj mobilni
jer hitno moram
nekom da se javim
A bio sam spreman
da zbog tebe ginem
I hiljadu i jednu
zvijezdu da ti skinem
I ucinim sve sto samo pozelis
Ne neboj se ne
bice ti dobro i bez mene
Ma naci ces jos jedan
kofer za uspomene
Kad umrem ti naci ces
vremena i nacina
Da svratis na mesto
svog zlocina
svog zlocina
<span style="color:#ff0000;"><font size="3"><strong><span style="font-family: Roboto, arial, sans-serif; line-height: 17px;">
http://fs5.****************/images/160508/jmpafjq7.jpg
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ЈАДРАНКА СТОЈАКОВИЋ: Љубав коју су љубили скакавци
Мила моја,
Данас су ми јавили да си умрла и ја сам хтео да проверим колико ме лажу, па сам окренуо онај твој тајни број који се завршава са нула пет два.
Звонило је до краја, звонило неколико пута тако, и, замисли, нико се није оглашавао, нити још икоме верујем да те више нема.
Да је било среће, уместо овог писма, данас бих ти можда био у гостима.
И сад ми жао што сам те послушао, кад си рекла:-не долази, не би ме препознао, гасим се, мој Горане!
Ако си заиста умрла, допусти да у твоје име пролећу први изјавим саучешће!
И свим булеварима, и усамљеним платанима које смо грлили после поноћи.
Знаш да те волим изистински, онако како може да воли брат који нема сестру.
Зато си ти била моја телесна мана!
Јер, све смо могли ми.
Чак и оне ноћи кад си одлазила у Јапан, говорећи:- не тугуј, блесо! Дописиваћемо се преко Сунца!
Нисмо се тада гледали у очи као што ни сад не смем да се погледам у огледало.
Тамо бих угледао тебе у мојим сузама, видео те како машеш, и вичеш:-буди бар мало мушко!
Ако је све ово истина, и ако је смрт заиста дошла по твоје хаљине, данас ти се највише радују Душко, Арсен, Кемо, Мика и Тома!
Први пут им завидим, и псујем гласно, што су те призвали, јер су знали – шта си ти мени!
Чувам твоја писма и слике.
И твоје руке, које су још на мом скуту.
Тршаво моје!
Сав сам се у свећу претворио.
И горим за твоју душу, за твоје очи, горим твојим гласом, који шапће:-мој голубе!
Је ли ово дан откад нас више нема?
Ко ће те сад звати у поноћ?
Шта ће мени Бањалука без тебе, Сарајево, Дом синдиката, и хотел Москва?
Одем ли икад више тамо, тражићу тишину и руже за твоје име.
За мене не брини, снаћи ћу се, али онај комад душе који си ми откинула стави негде испод јастука.
Ја то говорим свима које волим кад оду без поздрава.
Хоћу мало да те жуљам кад ме нема.
Горан Лазовић
Ne gledaj me tako kada znas
pogledom me svojim ubijas
ne gledaj me tako, umrijet' cu
da ostavis me opet
dva put' istu tugu prezivjeti necu
Možda će sva moja možda biti samo tvoje nikad više
VIP