Pa i u Americi je bilo tako još u doba rane Nirvane. Lokalna scena je toliko postala popularna da su "glavonje" ukapirale da tu ima para i tako na kraju promovisali alternativnu scenu.
Drugim rečima, "klinci" treba da nastave da praše i da se prazne kroz muziku. Možda će da privuku pažnju?
Lep je taj tvoj entuzijazam, ali teško da to može da se desi ovde
A i Amerika je jedno ogromno tržište, gde ima mesta za svakoga, što kod nas nije slučaj.
E sad, ono što primećujem kod nekih naših mlađih bendova, kao što je recimo Buč Kesidi, to je da oni svesno žrtvuju neki svoj prvobitni muzički izražaj kako bi ga prilagodili široj publici. To im je, doduše, i pošlo od ruke, o čemu najbolje svedoči velika posećenost njihovih koncerata, naročitov od strane mlađe populacije. To nešto slično sad pokušava da uradi ovaj Keni nije mrtav iz Kruševca, koji je nakon prvog pank albuma rešio da "razvodni" svoj muzički stil.
Meni se iskreno taj njihov fazon i ne sviđa baš, ali opet to je možda jedini način da se ta mlađa populacija zarazi rokenrolom i podstakne na neko dalje muzičko istraživanje. Mislim da se ne lažemo, nismo svi odmah počeli da slušamo Vranjkovića ili Flojde, već smo krenuli od Čorbe, Galije i te neke rok komercijale u detinjstvu
Apropo toga, nedavno sam čitao knjigu Duška Antonića "Kako (ni)je propao rokenrol u Srbiji", gde on iznosi stav da je raspadom SFRJ i nestankom te zajedničke scene došlo do određenog muzičkog vakuuma u Srbiji koji je popunio turbo folk. Njegova teza je da su klinci koji su odrastali tokom 70-ih i 80-ih muzički stasavali uz neke lagane pop note, tipa Magazina, Srebrnih krila, Crvene jabuke, što ih je potom usmeravalo ka rok muzici, a da je nestankom zajedničke pop-rok scene u taj međuprostor uskočio turbo-folk, koji je počeo da truje decu još od najranijeg detinjstva. Produkt tog trovanja vidimo kod novijih generacija.
Zbog toga podržavam sve te bendove koji teže ka mejnstrimu, ako će to biti neki početni korak u daljem vaspitavanju mladih u tom nekom RnR duhu.
