RODNI KRAJ,prvi koraci,prva slova,prva ljubav... dodajte jos po nesto...

[duska.vodolija]

Kad se i rosnu livadu zagledam a ona sva zelena.Prvi joj suncevi zraci od rose prospu dijamamte .Hladnikavi jutarnji vasduh mami moje duboko disanje .Zora objavljuje odvajanje noci od dana dan dolazi .Tada mi je moja RAVNA CAROBNA na dlanu i u rukama koje pruzam prema njoj isto sanjivoj isto budjenje na dva razlicita mjesta .Neke poznate daljine rastope se i svu me obuzmu .Zaustave me prostoru i vremenu mene vec otislu .Nigdje ne krocola cuci ona u meni ja u njoj .Sva Bozanska sila pregrst zvjezdica vatromet zelja prsti svud oko mene .
Sve je nestvarno lijepo i daje mi krila . Njisem se daljine su uzani prolaz za nesto sto mi niko ne moze uzeti. Plavicasto nebo , tihi Dunav pa zaustavit ce se ko moze .Horizonti mi bjeze limije su tanke .Nestvarmo laka a nisam ptica jutros sam tamo nigdje ne otisla ....

 

[duska.vodolija]

- - - - - - - - - -

Glumac i producent Lazar Ristovski organizovaće od 23. do 25. juna u Ravnom selu u Vojvodini filmski festival posvećen mladima i debitantima, najavila je producentska kuća Zillion film.

Pre godinu dana u Ravnom selu izgoreo je Dom kulture i Ristovski, koji je tu rođen, odlučio je da na premijeri filma Dnevnik mašinovođe, koja je održana na zgarištu doma u julu 2016. godine, pokrene inicijativu za obnovu tog mesta.

- - - - - - - - - -

- Ravno selo je moje detinjstvo, a onaj ko zaboravi svoje detinjstvo, ne postoji ni u budućnosti. Želim da mladi iz Ravnog sela i regiona imaju bolju budućnost.
Mi ćemo ovim festivalom otvoriti vrata te budućnosti - rekao je Ristovski povodom ideje da organizuje ovakav festival.


- - - - - - - - - -

 

[duska.vodolija]

 

[duska.vodolija]

Sanjam tvoje snjegove,
Nepregledna carobna moja ravnice .
Nije mi hladno iako mi lice miluje hladan vjetric .
Po koje drvo srecem u letu bez lisca.
Puno snijega koji mu grane savija .
Srebrni se napadali snijeg na zubatom suncu.
Bljjesti bjelina udara u oci ko da zeli nesto da sakrije .
Ispod tog bijelog jorgana rasutog u smetove .
Psenica raste ko beba u majcinim rukama .
i sve je snivani san lijek za moju dusu .
I sve je nestvarno koliko je lijepo .
Necu da se probudim necu oci bez tebe u pogledu .
Ti si u ovom snu moja carobna ravna gospa .
Dvore ti vidim cardake , djemove, kablove pune vode .
Za zednog paora za umiti lice znojavo umorno .
Koliko ravne ljepote samo u jednom snu .
Molbe da mi oprostis sto sam te ostavila.
Sto sam te u dusi svojoj sakrila i tu te cuvam .
I kad ti snjegove sanjam i kad ih topim .
I kad u jari vidim nevidjeno,nadogradjeno.
Ceznjom stvoreno mostovima vidjeno .
O ravna carobna pusticu glas niz tvoja polja .
Budicu tebe da se ne bi probudila ja usnula.

 

[Suljo.L]

...samo retki nadju retke .....

 

[duska.vodolija]

Ne slijeci leptire jednog dana .
Na pahulje mojih usnulih zelja .
Rasprsices ih ti a sto cu tada ja .
Cekaju polja maslacka radjanje .
Ostavi meni leptire moj.
Svoj jedan pokloni mi dan .

 

[Suljo.L]

....volela je ono sto i ja volim .....

 

[duska.vodolija]

- - - - - - - - - -

Otvara nam svoje prozore i CAKA....

 

[vecic]

Beograd je moj rodni grad, ali se rado sećam svog detinjstva provedenog na selu. Vašari su bili glavna atrakcija i ostalo je da se 21. jula okupljamo na Sabor pečalbara.

 

[Maha-maja]

 

[duska.vodolija]

Moja ravna sad se budi .
Zora ce joj prosuti boje .
Sunce ce zaviriti u prevoje .
U njenom vidiku ja nevidljiva .

Postrance je gledam .
Svu u maramicu savijam .
Dzep mi mali a ona velika .
Ona u meni ja u njoj .

Kakav spoj.
Dok joj planine nudim .
Sto ih nece uzalud se cudim .
Cijela nevidljiva tu stojim.

Ne razmisljam samo osjecam .
Kako mi se za kozu lijepi.
Maramicu guzva .
Da u moj dzep strpa .

Srce oce da iskoci.
Nije me napustila.
Nije zaboravila .
Nisam nevidljiva .

 

[Maha-maja]

 

[Enessa]

"Svi smo mi bili deca,a retko ko je bio dete".Sećanja nam niko ne može ukrasti,na igru,školske dane,prašinu pepeljastu,ljubavi prve...Možda je negde drugačije,možda i bolje,ali najlepše je bilo i ostalo u našoj Vojvodini...

 

[Enessa]

 

[duska.vodolija]

 

[duska.vodolija]

Prosetah mojom ulicom.Sve starija ja sve starija ona .Ima novih kuca , ima renoviranih i puno starih.Isjeckana sjecanja , moji koraci lagani, oci traze da se zaustave.Nema muzike nema mirisa nema dudova zamijenili ih vockama .Idem,koracam a sve se gubi u mojoj glavi .tu sam tu je moja ravna .Kad li cu opet doci i ocu li uopste neznam i to mi unosi nemir . Jos da koracam jos da vidim i zapamtim .

 

[duska.vodolija]

Setam gluvim stanjem svoga duha
kad vidim stvarnost bas mi je muka.
SJECANJA MOJA SVE SU TANJA
nocima i usred dana ...

Gdje da sakrijem ovo malo praostalo
sjecanja sto bole sjecanja sto vole .
moje su sobe prepune svega
sem onog sto mi danas treba

Ja vise nisam ja iz ravnice ukradena .
sakrivena sam velom zaborava
Vidik mi taman trava zelena
sve je krug i bol radost i listak
zelen ili zut.
Volim i nikad nisam niti cu prestat
ravnu da prosipam mojim brdima .