Rođeni pod srećnom ili baksuznom zvezdom

[limunada]

pa nasla si da citas u 5 ujutro kad jos ne znas ni gde ti je dupe ni gde glava

Haha...šest

 

[moonja..]

fampiri su rođeni po mrklom mraku, bez mesečine.. Limune(: Srećni su, zabavno im je.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Звучаће ружно и препотентно али заиста мислим да су тупавији људи срећнији. Мање тумаче, преиспитују... Живе растерећеније.

Ostaje mi samo da kažem da sam ja jedan srećni tupson.
Meni sve štima u životu osim kad mi ne štima. Onda ispizdim jedno sat-dva, dobro se naspavam i opet ustanem srećna. Jer nemam razloga da budem nesrećna.

Moj brat je još davno, kada smo bili deca, proglasio kako ja imam sreće u životu, a on nema i da tu ne može ništa da se uradi.
I eto, ja slušam mog brata, koristim tu sreću, širim je i na ljude koje volim i svi zajedno smo srećni i uživamo.
Mm svima govori da sam ja njegova amajlija.
Ima i dosta ljudi kojima ide na živac što sam takva - nenormalna, ali ne možemo baš svi da budemo nesrećni, mora neko da drži ravnotežu.

 

[86bogomoljka]

Ostaje mi samo da kažem da sam ja jedan srećni tupson.
Meni sve štima u životu osim kad mi ne štima. Onda ispizdim jedno sat-dva, dobro se naspavam i opet ustanem srećna. Jer nemam razloga da budem nesrećna.

Moj brat je još davno, kada smo bili deca, proglasio kako ja imam sreće u životu, a on nema i da tu ne može ništa da se uradi.
I eto, ja slušam mog brata, koristim tu sreću, širim je i na ljude koje volim i svi zajedno smo srećni i uživamo.
Mm svima govori da sam ja njegova amajlija.
Ima i dosta ljudi kojima ide na živac što sam takva - nenormalna, ali ne možemo baš svi da budemo nesrećni, mora neko da drži ravnotežu.

Ниси тупсон. Родила си се док је усуд био у дворцу.

 

[kichbran]

Problematično je u startu rangirati ko je imao više sreće, ko manje, porediti. Svako samo o sebi može da priča. Zabluda je da znamo kako se ko oseća s obzirom na neke taksativne činjenice, brak, deca, stanje na račinu, pa i da li je zdrav ili nije... Ko u čemu nalazi ili ne nalazi smisao.

Ja ne mogu da kažem za sebe da sam baš rođena pod srećnom zvezdom, ali jesam imala sreće u prelomnim trenucima i meni je to više nego dovoljno. Tamo gde nisam zablistala, tamo nisam imala kapaciteta da zablistam, pa me život dovodio u red dok ne uhvatim korak. Kad uhvatiš konačno korak onda sve dobije smisao, kockice se uklope. Kad ne uhvatiš i dok ne uhvatiš, hbg.
Ali ne vredi, mora čovek da raskrinka sebe što bira ono što bira, radi ono što radi. I da se drži principa realnosti.

Ako mi je nešto išlo teže nego drugima nije samo do sreće, duži put sam možda morala da prođem.Zato je svako poređenje banalizovanje.

 

[Antigon@]

Moj drug bundeva nije stariji gospodin,nego mlađi gospodin,promašila si to nešto.☺

Ja pročitah,ali ne razumijem poentu.

Pa kad nam ne da sličicu svoju.
Otkud bih znala da je mladi gospodin. Razmišljam uz bezobrazan smajli.

 

[Zauz]

Ceo zivot se trudim da budem ispravna,to je jedini nacin za mene a samo jednom sam bila "dovoljno dobra",samo jednom sam cula da sam u pravu.Naslusala sam se najgorih uvreda,nezadovoljstva u recima bez ikakvog razloga (npr.mars u picku materinu ponavljanje kad je zajedno nesto istresano;cinicno,ironicno" samo nesto trljas,briskas,hajde vrati se jos da operes ruke" itd.isl.).Jednog 19.1.u povratku iz crkve toliko povisen ton glasa da sam pocela da se tresem,rasplakala se..."Nema razgovora" - godinu dana sam htela da ih ima,zapocinjala razgovore,svaki je prekinut pre pocetka.To sam uradila ocekujuci neku promenu na bolje,nije se desila.Sad mi je svaki 19.1.trauma,iako je sve u redu sto se tice toga,svaki put se setim.

Gledam kako drugi pomazu kurvama,narkomanima,kockarima koje imaju,gledam kako su tu za njih te ne razumem uopste kako se meni ovo sve desava.Ne poredim,samo ne razumem,sta god da kazem je pogresno,sta god da uradim pogresno,ako se sklonim onda se "krijem,bezim".

Cesto slusam kako drugi imaju,sta drugi imaju (sto me ne zanima,nemam nista sa njihovim zivotima,bas to sto imaju ih je sklonilo,ja nemam,koliko shvatam nisam zbog toga dovoljno dobra za njih) al' iza toga ide neko sta znam ocekivanje koje ne mogu da uhvatim.Mozda ga nema,mozda mi se samo cini,nisam sigurna,ne znam.

Ne znam gde cu da zivim sutra(to moze da bude bilo kad tamo negde u buducnosti,ne znaci bas sutra),nemam ideju a kako vreme prolazi sve je jaci osecaj da ovde nece biti mogucnosti za to.Imam osecaj taman da sve bude sredjeno cakum pakum,da se desi cudo gusila bi me neprijatna secanja svaki dan.Mozda gresim,opet,ne znam.

Gledam kako su ovde na forumu oni razvedeni dali pristojne osnove zivota deci,imali su dobar finansijski status,gledam kako su oni u brakovima isto tako postupili,dali kvalitetne osnove deci za zivot - ja to ne bi mogla,niti sam taj tip da da me ta prica interesuje.
Stalno slusam da sam sebicna,samoziva,samo na sebe mislim zato sto nema dece a ja ni najgorem neprijatelju ne bi pozelela ono kroz sta prolazim a kamoli da to uradim detetu.Sta je ono krivo da ispasta,zasto njega da osudim na agoniju,treba imati sta da das da bi dao a ja nemam.
Kolje me to ponavljanje kako ne mislim na druge,eto,opet ja,ne ispunjavam ocekivanja.
Ovaj se ozenio,ona se udala,oni imaju decu a eto ja nista (oni su obezbedjeni finansijski,nekretninama,imaju jake poslove eto to je ta "mala razlika" koja se precutkuje).

Ne zelim da unistim ikome zivot,ne zelim da iko ispasta zbog mene,ne zelim da me proklinje.Ako je ovo neka ne znam,porodicna kletva koja je stigla,neko prokletstvo,nesto o cemu se pise,prica da postoji a ja ne mogu da ga se resim neka se zavrsi na meni.Sve sto hocu je mir,dosada,sigurnost,bilo bi divno da to imam u ostatku zivota.Mozda krene na bolje,ne znaci ovo da nece iako ne ocekujem s' obzirom na sve a pisem kako jeste sada,kako je bilo,lakse je kad se napise,manja je tenzija.

Lice mi se raspadalo od tenzije,to je bio pravi razlog,od kako sam pocela da pisem mnogo je bolje.

Hvala svima koji su mi nesto napisali,ne umem da odgovorim,ne znam sta da odgovorim,ne znam kako.Ne umem da reagujem na lepe reci,nemam pojma blagog sta je ispravni nacin,kakvo uzvracanje treba da bude.Zatecena sam.Ne mogu da veujem kako neko lepe reci pise meni,treba mi vremena da shvatim to svaki put.Kako odgovoriti a da ne unistim trenutak,to sto je napisano.

Sve ovo pisati je tesko,cesto mi je govoreno da sam nezahvalna,to mi stoji kao u oblacicu iznad glave svaki put kad pisem,kao dal' ovo treba da napisem,dal' ne,dal' sam stvarno nezahvalna al' lice mi se raspadalo od tenzije te mi je pomoglo sto pisem,tako da mislim da nisam.