RODJENDANSKA ZURKA

SRECAN TI RODJENDAN LJUBAVI MOJA

13664_1152058406425_1376584702_30368437_735469_n.jpg


Ako je greska u mom zivotu
Sto sam se udala sa 18.godina,
Najveca sreca u srcu mom je
Sto sam moju Anu rodila!

Ali da nije bilo te moje greska
Ne bi me ni sreca ova dotakla,
Jer ova je ljubav neunistiva
Nije od magle, nije od stakla.

Moje je srce u srcu njenom,
Kroz njene gledaju i moje oci,
Kad ona pati i tuguje
Uzasno su mi teske noci.

A kad joj oci od srece blistaju
I kad od radosti sja,
Niko na svetu srecniji nije,
Najsrecnija sam tada ja!

Zato prijatelji veceras samo
Pustite mastu, dodajte gas,
Na danasnji dan sam nju dobila
Ona je moja sreca i mojoj dusi spas!





Dragi moji, posluzenje je na stolu...Zurka je otvorena za sve koji zele da se pridruze...za ulaz nije neophodna pozivnica...:D

Za pocetak, moja pesma:

posluzenje.jpg


Posluzenje je na stolu...sad ce i pice...ZURKA MOZE DA POCNE...:D

Molim goste da ponesu dobro raspolozenje i ...ako znaju po koji vic... ne bi nam smetalo...Za pocetak ja cu ispricati jedan...za dobro raspolozenje...

Uciteljica na satu likovnog da djeci temu - Beethoven, da
> nacrtaju nesto
> Sto ih asocira na tog kompozitora. I jedan djecak nacrta
> ovcice.
> Pita ga uciteljica:
> - "Sta je to?",
> a on kaze:
> - "Uciteljice, ovo me asocira na "Pastoralnu
> sonatu."
> - "Krasno", kaze uciteljica.
> Drugi djecak nacrtao mjesec i zvijezde.
> - "Sta je to", pita ga ona, a on kaze:
> - "Mjeseceva sonata."
> A Mujo nacrtao preko cijelog lista ogromni *****.
> Pita ga uciteljica:
> - "Sta je to bolan Mujo, pa tema je Betoven",
> a Mujo ce na to:
> - "E uciteljice, ovo je Za Elizu." (Für Elise
__________________
 
Kliknite za proširenje...
LJILJA MMM;bt69288:
E, sad, kad se gužva malo razišla, da poželim mnogo sreće Ani, ostvarenje većine snova (ne valja sve, jer šta je čovek bez sna), zdravja i dugovečnost i pozitivnost njenoj mami kako bi Ani bilo lakše :heart:

:rodjendan::rodjendan::rodjendan:
Kliknite za proširenje...
LJILJO, uz ovo pivce, natenane moze jos jedna pesma?Hvala ti na divnim zeljama, od srca...:heart::hvala:
 
Dobro veče, draga Ana,....ja malo okasnio,
objasniće tebi tvoja mama,...nisam se napio,
prvom čestitkom ja sam malo pogrešio,
ovom drugom sam ti se lepo nasmešio,
kako si od onog bebčeta malog ti porasla,
sliku tvoju gledam, vili iz snova ti si dorasla.

.....iluzije su za nas,....tebi život pružam,......tebi svoje snove dajem!
 
divilac;bt69297:
Dobro veče, draga Ana,....ja malo okasnio,
objasniće tebi tvoja mama,...nisam se napio,
prvom čestitkom ja sam malo pogrešio,
ovom drugom sam ti se lepo nasmešio,
kako si od onog bebčeta malog ti porasla,
sliku tvoju gledam, vili iz snova ti si dorasla.

.....iluzije su za nas,....tebi život pružam,......tebi svoje snove dajem!
Kliknite za proširenje...
HVALA ti prijatelju...hoces nesto popiti?...:hvala::zag:
 
ZA imenjakinju ::heart:

Kako Ana rešava ukrštene reči

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima,li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al,
znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad
Ana
plače!
(o ne lažem vas)-
to je lepše
od voća!
Od
kiše!
Od...
rakova na žaru!
Od...
čega god hoćete!
Od ptice u galopu!-
pa nisam ja valjda vica radi
prokocko celu Evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
naaajvecem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti.

Kad ladju crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dodje!
Kad ljubi proleterske vodje!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Decka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li
Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i Englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj naj naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A mani izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmladji konj:
u jednoj ruci drzi svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka
reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada
nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana,
naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I
dddok je tttako
ooo opasnu
ddddrzim u zzzz zagrljaju
rrr reči se
reči se
sssssame rrrrrr
resavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene ozivljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

Brana Petrovic (1937 - 2002)
 
Tol;bt69301:
ZA imenjakinju ::heart:

Kako Ana rešava ukrštene reči

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima,li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al,
znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad
Ana
plače!
(o ne lažem vas)-
to je lepše
od voća!
Od
kiše!
Od...
rakova na žaru!
Od...
čega god hoćete!
Od ptice u galopu!-
pa nisam ja valjda vica radi
prokocko celu Evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
naaajvecem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana,
zapalio bih i svoje kosti.

Kad ladju crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dodje!
Kad ljubi proleterske vodje!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Decka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram Dunav, il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog
Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li
Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i Englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj naj naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A mani izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmladji konj:
u jednoj ruci drzi svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka
reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada
nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana,
naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I
dddok je tttako
ooo opasnu
ddddrzim u zzzz zagrljaju
rrr reči se
reči se
sssssame rrrrrr
resavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene ozivljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

Brana Petrovic (1937 - 2002)
Kliknite za proširenje...
HVALA TOL< PESMA JE PREDIVNA...nisi mogla lepsi poklon da joj poklonis! :hvala::heart::cmok2:
Hvala ti sto si dosla...:cmok2::cmok2::cmok2:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top