1. Некад да, некад не.
2. Окупим друштво на пићу и колачима.
3. Повод за окупљање, могу да прескочим прославу...
4. Два су ми ту незамењива...
Један је био први рођендан на који ми је дошла Бивша. Тад нисмо били у вези, само сам је мувао (И био мање-више на пола пута да се то деси. Дакле, тек четврти месец од упознавања). Мало је каснила, а скоро сви моји пријатељи су већ били ту. Пољубила ме је у образ. Нисам дозволио више од једном, али сам јој задржао руку.

Кад смо ушли у просторију представио сам је речима: "Мој најдражи и најбитнији гост је стигао. Сад можемо да славимо." А она, онако стидљива и помало несигурна само што није у земљу пропала. Поцрвенела. Ја јој стиснух руку па пустих да седне.
Вече је било прелепо. Није скидала ока са мене. А ја... Моје пријатељице ми нису дале да устанем, било шта да радим. Нежне према мени. Сестрински.
Касније, кад смо се опраштали каже она да сам је довео у неугодну ситуацију, а ја јој одговорим да истина тог типа никад не може бити неугодна и дам сам говорио само о себи, да ничим нисам њу ни условљавао ни прејудицирао.
Само сам нагласио пред људима да ми је битна.
Питала ме је зашто ме те другарице толико воле, а ја сам јој рекао да пита њих...
Други је био сасвим другачији.
Само нас двоје, ручак у кућној варијанти, свеће и вино...
И вођење љубави цело поподне и вече, дубоко у ноћ...