Родити у 60. години?

[Maki 81]

Данас сам налетела на чланак о овој жени из уводног поста.
Дете сада има 6 година, живе су и здраве.
Али, вајка се како јој нико не помаже, у почетку звали, сад никога није брига како живи то дете...и даље подстанари, њена пензија 120 евра, стан 150. Подигла кредит...
И брине да ли ће бити жива макар до њеног 18. рођендана.
Заиста не знам да ли је могуће да је тек сада скапирала да нико неће водити бригу о њеном детету, да је њен хир само њена ствар?
Или је знала и онда, али је није било брига?

Mina, da li je u tom članku ostavljen žiro račun?

 

[mina68]

Žao mi je i te žene, posebno deteta.
Roditi u tim godinama je i hrabrost i ludost, moguće da je presudila njena ogromna želja za potomstvom.
Budućnost deteta je neizvesna, nadam se da će bližnji pomoći, treba uvek pomoći kada možemo, posebno deci.
Deca ne zaslužuju patnju, bol, suze.

Нема ближњих, ни тада није имала. Очигледно је рачунала на помоћ државе, и сада се нада да ће детету пре смрти обезбедити стан. С обзиром на то да не може да га купи, очигледно чека на државу.

 

[mina68]

Mina, da li je u tom članku ostavljen žiro račun?

Не, није, али ко жели може да нађе и у старијим чланцима, вероватно.

 

[VolimNajlepšu]

Тема није о другим људима, него о нама.

Да ли би ти чувао дете у 60. години?

Питање није нимало једноставно и тема није замишљена као пљувачина.

Само размишљање на задату тему из личног угла.

Da, uvjek
Pare i djeca nikad nisu višak.

 

[RainbowWoman]

На постављање теме ме подстакла вест о Љајићевој сестри која је родила у 60. години.

Небитно шта се сада дешава између ње и њеног мужа, да ли бисте имали дете у тако позним годинама?

Да ли је то себично и неодговорно, или просто велика радост и испуњење животне жеље?

Размишљам о томе неколико дана, пошто сам и сама дуго чекала дете.

Да ли бих се усудила у тим годинама?

А ви?

https://www.krstarica.com/vesti/srb...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

treba biti odgovorna.ja recimo sam pazila da ni kao studentkinja nemam dete-jer sam mislila da prvo treba posao da nadjem i pravog partnera i uvek sam bila nesigurna sa kim bih porodicu osnovala.mislim da sam htela da imam jako dobar posao-pa partner i brak.Htela sam da budem zaposlena na odličnom radnom mestu-da bih svom detetu obezbedila što bolje.ja i moja mladost

 

[mina68]

Ваљда сви то желимо.
Некада је могуће да иде тако редом, некада не.
А некада се и закасни.

 

[dive]

Данас сам налетела на чланак о овој жени из уводног поста.
Дете сада има 6 година, живе су и здраве.
Али, вајка се како јој нико не помаже, у почетку звали, сад никога није брига како живи то дете...и даље подстанари, њена пензија 120 евра, стан 150. Подигла кредит...
И брине да ли ће бити жива макар до њеног 18. рођендана.
Заиста не знам да ли је могуће да је тек сада скапирала да нико неће водити бригу о њеном детету, да је њен хир само њена ствар?
Или је знала и онда, али је није било брига?

sa 60 vise nemas zdrave jajne celije
da ides na vestacku oplodnju u tim godinama da bi u tvojoj materici rastao plod koji je nastao od jajne celije mladog donora, nije mi pametna odluka
svaka trudnoca ostavi ostecenje u organizmu majke
kad si mladji, to lakse podneses
sa 60 mogu samo da zamislim
mogla je da bude hraniteljka, kad vec nema finansije za podizanje deteta
da zadovolji materinski instikt i da ucini dobro delo
a ovako, grlom u jagode sa toliko godina..sebicno je
zao mi je deteta koje bi imalo vise sanse sa mladjom majkom sredjenog statusa

 

[mina68]

sa 60 vise nemas zdrave jajne celije
da ides na vestacku oplodnju u tim godinama da bi u tvojoj materici rastao plod koji je nastao od jajne celije mladog donora, nije mi pametna odluka
svaka trudnoca ostavi ostecenje u organizmu majke
kad si mladji, to lakse podneses
sa 60 mogu samo da zamislim
mogla je da bude hraniteljka, kad vec nema finansije za podizanje deteta
da zadovolji materinski instikt i da ucini dobro delo
a ovako, grlom u jagode sa toliko godina..sebicno je
zao mi je deteta koje bi imalo vise sanse sa mladjom majkom sredjenog statusa

Нису њене јајне ћелије, нити сперматозоиди њеног мужа.
Она је само донела на свет туђе дете.
Читала сам скоро, тражи помоћ, нема од чега да издржава дете, било је у неким новинама.
Дакле, главом кроз зид да себи испуниш жељу.

 

[limunada]

Нису њене јајне ћелије, нити сперматозоиди њеног мужа.
Она је само донела на свет туђе дете.
Читала сам скоро, тражи помоћ, нема од чега да издржава дете, било је у неким новинама.
Дакле, главом кроз зид да себи испуниш жељу.

Meni ovo nije jasno.
Toliko se mucis,a opet radjas tudje dijete,ne svoje.
Koja razlika je onda da je usvojila vec rodjeno dijete jer ovo ionako nije genetski njeno?
Inace mi nije jasna ta vantjelesna oplodnja sa tudjim genetskim materijalom.
Shvatam da iz nekih razloga treba malo da se "pomogne"da se zacne dijete,ali to mi je u redu samo dok je u pitanju vlastita jajna celija osobe.
A sve ostalo mi je buckuris,u kome se ne zna vise ni cije je dijete,ni ko je majka.

 

[mario80]

Šta ćeš to ti je što ti je bolje išta nego ništa.

 

[mina68]

Просто је решила да осети како је кад је жена трудна, можда је толико желела да јој није ни битно чије дете носи.

 

[RainbowWoman]

Просто је решила да осети како је кад је жена трудна, можда је толико желела да јој није ни битно чије дете носи.

I ja se slazem.

 

[mario80]

Zavoliš kuče i mače de nećeš dete.

 

[dive]

nije rec o tome da li ces to dete da zavolis
nego kakvom riziku se izlazes sa trudnocom koju treba da izneses i porodjajem i odgovornoscu koju imas prema tom bicu

 

[mario80]

Tražeći idealno uglavnom ostaneš praznih ruku.

 

[mina68]

nije rec o tome da li ces to dete da zavolis
nego kakvom riziku se izlazes sa trudnocom koju treba da izneses i porodjajem i odgovornoscu koju imas prema tom bicu

Читала сам ову нашу тему, хтела сам да видим да ли се моје мишљење променило и шта су људи писали.
Прошло је пар година, дете је мало порасло, живе од помоћи странаца, подстанари су, муж се не интересује за њих, није се десило никакво чудо.
Знајући све то, и даље мислим да је био себичан потез.
Желим јој само да макар што дуже буде уз своје дете, да му макар љубави не недостаје...

 

[**Freya**]

Читала сам ову нашу тему, хтела сам да видим да ли се моје мишљење променило и шта су људи писали.
Прошло је пар година, дете је мало порасло, живе од помоћи странаца, подстанари су, муж се не интересује за њих, није се десило никакво чудо.
Знајући све то, и даље мислим да је био себичан потез.
Желим јој само да макар што дуже буде уз своје дете, да му макар љубави не недостаје...

Mislim da je trudnoca jedna stepenica od mnogih. Prva, nesporno, ali iza te prve ide jos gomila vaznih stepenika.

Lako sam iznela trudnocu u 33. godini...danas ne bih imala tu snagu.
Covek treba da poznaje i svoje limite.

Tesko je poverovati da drugi ljudi imaju nase limite pa mi ima logike govoriti u sopstveno ime a moj odgovor je cvrst i glasi - ni sasava.
Sa 60. bih volela da odmaram i cekam unuke.
Ja licno, ovakva kakva sam.
I unuke bih cuvala, bez da trepnem, sve koliko treba da postedim decu, ali ti unuci bi, nadam se, imali svoje roditelje koji odlucuju za njih.

Mogla bih se udati u 60-oj, mogla bih se popeti na Kilimandzaro, napiti, sasaviti...godine nisu prepreka mnogim stvarima.

 

[dive]

Tražeći idealno uglavnom ostaneš praznih ruku.

Na ovom svetu savrsenost ne postoji
Nego od potencijala koji ti zapadnu pravis najbolje sto mozes
Kad si mlad imas pravo na ono malo ludila
Imas to pravo i kad si star
Ali samo kad je tvoj zivot u pitanju
Kad je u pitanju zivot novog bica koji zelis da napravis, mesta za ludilo nema
Ima mesta sem ljubavi samo za ogromnu ODGOVORNOST