roditeljska ambicija

BlackLeather

BlackLeather

Iskusan
Banovan
Poruka
6.173
svaki roditelj ima neke ambicije usmerene ka svom detetu
konkretno mislim na profesionalne
koja je veža ambija i koliko ste uložili u to da je dete ostvari
tu mislim od najobičnije tipa da završi fakultet i osamostali se
do probijanja na većim i širim poljima
kada ona postaje bolesna i znate li takve primere
(gledam sad kako roditelji ponosni navijaju za svoju ćeru pevaljku u povoju. nešto mislim nije da su oni baš srećni što je pevaljka, ali vidim se tačno žeja da se progura, mlatne enku kintu za sve...)
 
Vidi, svaki roditelj zeli da vidi da mu je dete uspesno, iz razlicitih razloga, ponos, materijalizam, arogancija (da moze da ponizava komsiluk)... Ja bih voleo da moja cerkica sutradan bude "veliki covek", prvenstveno iz licnog ponosa, sto je moje genetsko stablo izrodilo nekog ko je postao poznat lekar, arhitekta, uspesna zena u globalu, nebitno da li ce zaradjivati milione ili koliko, ali da ona bude srecna u tome sto radi i da ne bruka familiju (tipa da pocne da se drogira, oda prostituciji i slicno, to ne bih trpeo)...
 
znam gomilu njih koji deci od malena tutkaju u ruke teniske rekete, gitare i ostale zanimacije za bogate, iako sami nisu nešto bogati...odvratno je to kad roditelji na deci leče komplekse, kad na deci leče neke stvari koje oni sami nisu uspeli da postignu u životu...kad na deci realizuju snove koje oni sami nisu uspeli da realizuju...
razumem ja da svako svom detetu želi najbolje, ali kad mu ne ide, nemoj brate na silu...
...pratim mu interesovanja i shodno tome ću da mu pomažem u realizaciji njegovog izbora...moje je da mu iskristališem šta želi a šta ne želi...
 
ја оћу једино да се осамостале
и да буду успешни у свом послу макар то био и занат
и да живе поштено од свог рада
неамбицозна сам мајка, шта ћу
 
BlackLeather:
svaki roditelj ima neke ambicije usmerene ka svom detetu
konkretno mislim na profesionalne
koja je veža ambija i koliko ste uložili u to da je dete ostvari
tu mislim od najobičnije tipa da završi fakultet i osamostali se
do probijanja na većim i širim poljima
kada ona postaje bolesna i znate li takve primere
(gledam sad kako roditelji ponosni navijaju za svoju ćeru pevaljku u povoju. nešto mislim nije da su oni baš srećni što je pevaljka, ali vidim se tačno žeja da se progura, mlatne enku kintu za sve...)
Kliknite za proširenje...

ја сам отац непуних годину дана и син ме воли највише на свету, добра је мама, добро баке га чувају и све али ћале је ћале

најбитнија је емотивна веза и подршка а дете само нађе свој пут

п.с. певаљке и слични трипови су углавном набеђена стања нема ничег епохалног у врекању на мајк иако такос ви живи представљају ""звезде""

мој син ће бити оно што он буде желео да буде, слобода пре свега

- - - - - - - - - -

BlackLeather:
svaki roditelj ima neke ambicije usmerene ka svom detetu
konkretno mislim na profesionalne
koja je veža ambija i koliko ste uložili u to da je dete ostvari
tu mislim od najobičnije tipa da završi fakultet i osamostali se
do probijanja na većim i širim poljima
kada ona postaje bolesna i znate li takve primere
(gledam sad kako roditelji ponosni navijaju za svoju ćeru pevaljku u povoju. nešto mislim nije da su oni baš srećni što je pevaljka, ali vidim se tačno žeja da se progura, mlatne enku kintu za sve...)
Kliknite za proširenje...

ја сам отац непуних годину дана и син ме воли највише на свету, добра је мама, добро баке га чувају и све али ћале је ћале

најбитнија је емотивна веза и подршка а дете само нађе свој пут

п.с. певаљке и слични трипови су углавном набеђена стања нема ничег епохалног у врекању на мајк иако такос ви живи представљају ""звезде""

мој син ће бити оно што он буде желео да буде, слобода пре свега
 
Da moze da zivi od svog rada, da nauci da odgovorno pristupa svom zivotu i da ne traci zivot na gluposti.
mm i ja nismo postigli bog zna sta u zivotu, ali nemamo razloga ni za komplekse, tako da nam sinovljev uspeh u zivotu nije potreban da bismo se afirmisali.
Prioritet mi je (posle njegovog zdravlja i bezbednosti) da moze da zivi tzv normalan zivot i smatramo se obaveznim da mu to omogucimo koliko je do nas, a ako zeli vise od toga, neka zapne, pa nek odradi :)

ZIvimo medju prosecnim svetom, tako da nema nekih drasticnih primera patoloske roditeljske ambicije.
 
Имам само амбицију да га гурам са математиком и не дозволим да му се таленат успава.
Овај млађи би могао да буде неки стенд-ап комичар, то је једно такво спадало...ал је мицак још.
Не бих никад децу никад форсирао у болештинама савремених трендова и поремећених вредности или било какве болесне амбиције...
 
Želim da mi deca budu dobra u svom zanatu, nikako ne želim da završe fakultet, jer poučena svojim i iskustvom svog muža , vidim da to u ovoj zemlji nije dobro. Nije dobro ni u drugim zemljama, uglavnom. Tamo po novom postoje "savetnici" koji imaju pravo da i totalno neškolovanog pošalju na procenu i da on dobije status isti, ako ne i bolji nego neko ko se školovao ceo život (ukoliko je dobar u som poslu, zanatu)i papir kojim se to potrvđuje. Znam, jer mi brat u Sloveniji ima sertifikat za takvog savetnika.
Najčešće te zajebava neko sa dobrom zaleđinom, političkom, materijalnom isl.
A sa dobro naučenim zanatom, ti svoj kapital nosiš sa sobom, i gde god da se nađeš, kada pokažeš šta ume, možeš dobro da zaradiš. Konobar, kuvar, frizer, moler, zidar, štampar, krojač...
 
Priča je duhovita, povodom prvog maja, ali se jasno da videti perspektiva većine fakultetski obrazovanih...


Pitali su nas u školi da li znamo šta je to 1. maj - svi su ćutali, samo
sam se ja javio: "To je dan kada bi tata trebalo da primi platu. Nije
ni 1. aprila, ni 1. marta, ni februara, januara.
U decembru je pozajmio za prasence od teče, ali mu još nije vratio,
i kad ga zove, mi moramo da kažemo da tata nije tu, iako se krije
u ve-ceu kao da teča može da vidi kroz slušalicu."Svi su se smejali.

Učiteljica je onda rekla da svako od nas napiše čime mu
se roditelji bave i šta bi voleli da budemo kad porastemo? Evo ovako.

- Moj tata privremeno radi na železnici, leži na šinama. Svako jutro
se obuče kao da ide na posao u staru firmu, koju je sad kupio čika Mile koji je nekada bio direktor i ode s kolegama da malo leže na
pruzi, a mama zalupi vrata i kaže: "Dabogda vam naleteo teretni iz Lapova kad niste hteli sa Miletom u stranku..."
Mama je završila neki teški fakultet, ali u tubi za diplomu sad drži
flašicu rakije za koju tata ne zna, pa otpije nekoliko gutljaja čim on izađe iz stana... Posle se svađa sa komšinicom čiji muž često pijan
piški u liftu, i radi u nekom ministarstvu kao ekspert za nešto?
Inače, mama je nekada radila u banci, ali joj je banka propala.

Što se onog dela tiče "šta bih voleo da budem kad porastem",
tu sam baš bio u nedoumici!
Mislim, dvoumim se da li da postanem tajkun, kao Ðurin tata, u čijoj firmi razredna vikendom radi kao sekretarica, pa joj se i u školi ponekad omakne da Ðuri kaže "šefe", ili da postanem političar?
Kada smo bili mali, Ðurin tata je često išao u Zabelu, valjda su tamo imali vikendicu ali mama nikada nije htela da vodi i Ðuru kada bi vikendima išla u posetu čika Joci.
Možda je bolje da postanem bogat ili da idem u poslanike?
Tata se šali, i više je za ovo drugo, naročito otkad su javili da je neka polugola teta pokušala da uđe u Skupštinu, a on dreknuo na televizor:
"Ostavite je na miru - čula žena da je politika *****, pa došla kod svojih! Eto, sad imate kvorum!"
Priznajem da mi ni posle svega nije ništa jasnije zašto je taj 1. maj toliko važan datum kad od cele porodice radi samo baka, umesto
da se kod kuće odmara i gleda španske serije?
Mada, nije joj loše - po ceo dan sedi ispred nekog ve-cea i daje ljudima toalet papir u zamenu za neke pare. Kaže da često sretne i neke od svojih bivših studenata, oni joj daju više para nego što
treba - i ne traže kusur.
Tek sad ništa ne razumem - zašto slavimo nešto što nas nervira?
I nije neki praznik kad su svi ljuti na njega!
 
Marge Simpson:
Želim da mi deca budu dobra u svom zanatu, nikako ne želim da završe fakultet, jer poučena svojim i iskustvom svog muža , vidim da to u ovoj zemlji nije dobro. Nije dobro ni u drugim zemljama, uglavnom. Tamo po novom postoje "savetnici" koji imaju pravo da i totalno neškolovanog pošalju na procenu i da on dobije status isti, ako ne i bolji nego neko ko se školovao ceo život (ukoliko je dobar u som poslu, zanatu)i papir kojim se to potrvđuje. Znam, jer mi brat u Sloveniji ima sertifikat za takvog savetnika.
Najčešće te zajebava neko sa dobrom zaleđinom, političkom, materijalnom isl.
A sa dobro naučenim zanatom, ti svoj kapital nosiš sa sobom, i gde god da se nađeš, kada pokažeš šta ume, možeš dobro da zaradiš. Konobar, kuvar, frizer, moler, zidar, štampar, krojač...
Kliknite za proširenje...

Meni je ovo boldano neshvatljivo.

Neshvatljivo mi da je neko unaprijed toliko protiv fakulteta, a ti kroz više tema to spominješ, što mi je i zapelo za oko. Ako je to iskustvo tebe i tvog muža ne znači da je svačije takvo, nije valjda da ne poznajete ni jedan pozitivan primjer?

Isto kao što mi nikad ne bi izričita želja bila da moje dijete završi fakultet, još manja želja bi mi bila da ne završi. Sve zavisi od djetetovih želja, interesovanja i raznih drugi okolnosti. Ono što bih ja željela je da ako dijete bude imalo želju da studira da ja imam sredstava da mu to omogućim. Ali nikad mi ne bi palo na pamet da ako dijete razmišlja o studiranju da mu ja tu želju ubijem svojim stavom da od fakulteta nema ništa i da je bolje da ne studira.

Ne kažem da se mnogo toga ne može naučiti i mimo fakulteta, niti da svi moraju studirati, niti da bih bila razočarana ako moje dijete ne bude studiralo, ali nikad dijete ne bih odgovarala od fakulteta.
 
Mnogi koji završiše fakultete u ovoj zemlji ništa ne dobijaju time. Opet, ako odu preko, postignu nešto, ali ne mnogo više od onih koji ga nisu završili. Pozitivnih primera sa fakultetom ima, ali ti ljudi bi postigli toliko i bez fakulteta jer su sposobni. Kada bi ovog momenta dobila posao u struci za zvanje za koje sam školovana, verovatno ne bi imala ni za nijansu veće znanje od nekoga sa srenjom školom ili kursom, s obzirom na kvalitet studiranja gde smo knjige od nekoliko stotina strana spremali za nedelju dana, polagali ispite i za nedelju dana zaboravljali isto.
S druge strane, moj rođeni brat je bio očajan đak, dva puta ponavljao razred, jedva završio za metalostrugara. Otišao u Sloveniju, stekao neko znanje, obučio se u nekim vanrednim školama, postao predavač za fizioterapeute, drži školu masaže, ima preko 5000 klijenata i mnogo svojih masera. Radi neki posao i pri ministarstvu zdravlja u Sloveniji. Sva ta zvanja dobijao je na osnovu preporuke tih "savetnika" i takva je praksa sve više u svetu, da se diplome sve manje gledaju i cene.
 
Nece biti, mada dosta zavisi i od fakulteta, ali recimo bez fakulteta neke poslove ne mozes nikada da radis, a da ne pricamo o plati sa fakultetom i sa srednjom skolom... Drugo, zanimanja koja si navela su sva dosta fizicki zahtevna, konobaru otpadnu noge i kicma, celu noc udise dim i ima posla sa budalama koji mogu da mu zveknu casu o glavu jer se "vesele", moler recimo stalno radi sa raznom hemijom, napolju, pentra se po skelama visokim i preko 10m... Itd, itt, nije to tako jednostavno reci nek zavrsi za obucara/konobara/molera pa nek mlati pare, hoce, ali sutra!
Ako bas hoce neku srednju samo (znaci ne ti nego on/ona), nek ide za mehanicara, sat rada sve skuplji, sve se radi tehnologijom i debelo naplacuje (2 minuta auto dijagnostike = 20€, a koriste krekovane programe), ili recimo kuvara/pekara gde ce imati normalne radne sate (broj, ne kao moler od 7 do 7 nego 6-8h) za jako finu platu, ili frizer recimo, malo sedi, malo radi, moze biti svoj gazda posle par godina...
 
Lomnica_city:
Nece biti, mada dosta zavisi i od fakulteta, ali recimo bez fakulteta neke poslove ne mozes nikada da radis, a da ne pricamo o plati sa fakultetom i sa srednjom skolom... Drugo, zanimanja koja si navela su sva dosta fizicki zahtevna, konobaru otpadnu noge i kicma, celu noc udise dim i ima posla sa budalama koji mogu da mu zveknu casu o glavu jer se "vesele", moler recimo stalno radi sa raznom hemijom, napolju, pentra se po skelama visokim i preko 10m... Itd, itt, nije to tako jednostavno reci nek zavrsi za obucara/konobara/molera pa nek mlati pare, hoce, ali sutra!
Ako bas hoce neku srednju samo (znaci ne ti nego on/ona), nek ide za mehanicara, sat rada sve skuplji, sve se radi tehnologijom i debelo naplacuje (2 minuta auto dijagnostike = 20€, a koriste krekovane programe), ili recimo kuvara/pekara gde ce imati normalne radne sate (broj, ne kao moler od 7 do 7 nego 6-8h) za jako finu platu, ili frizer recimo, malo sedi, malo radi, moze biti svoj gazda posle par godina...
Kliknite za proširenje...
Da, sin mi upravo završava ove godine za kuvara, i već ima mogućnosti da radi na 5, a izgleda da mu se i šesto radno mesto smeška. Nisam ni znala koliko je to traženo.
Slažem se da za neka zanimanja mora da se završi fakultet, na primer za lekare, ima još toga, ali većina poslova koja ljudi kod nas rade sa fakultetom, nemaju veze sa onim što su učili.
Neki od nas vole fizički zahtevne poslove, tako se osećaju mnogo bolje i fizički i psihički. I kada se, zahvaljujući fakultetu zakopaš u neku kancelariju sa dvoje troje kolega koji ti se smuče posle par godina, često se desi da tražiš neki drugi posao ne bi li pobegao od učmalosti koja te guši.
 
пун биро за запошљавање факултетски образованих
сад, нисам за то да баш никако, никако не завршавају факултет, ал да ја нпр плаћам школарину, а велики је знак питања дал ће радити то што заврше...е то тешко да ће од мене да виде
ако добро уче, упадну у буџет--е тако може
 
Ved moja, i ako upadnu na budžet pa su u drugom gradu, samo za knjige, dom i menzu (ako uspeju da dobiju dom jer ga dobijaju samo vukovci), je potrebno 100 evra, a gde je sve ostalo što moraš da im priuštiš, bez još 100 ne možeš ga pustiti u drugi grad, mora imati za autobus, nekad negde da izađe, nešto sebi da kupi, to je minimum. E to je već oko 2000 evra godišnje, pa puta 4 ...
A godina na privatnom je oko 1500, ako su u svom gradu.
 
Волела бих да заврши факултет и да буде самостална.

Мислим да је за женско нарочито битно да има факултет.

Почев од тога да не може да ради тешке физичке послове, до тога да ће бити поштованија у предузећу ако има ту диплому и да неће моћи баш сваки кретен да се издире и насрће на њу (мада то доста зависи и од става саме жене).

Она од треће године (сада има шест) прича да ће бити архитекта, у чему бих је ја радо подржала.

Али, ако не буде желела да учи - аферим ћерко, учиш за себе, ја сам своје завршила.
 
Моје амбиције су велике да веће не могу бити, амбиције мог оца су биле исто толике и успео је у свему, верујем да ће и моје дете само имати високе амбиције јер може само да се угледа на мене, тако да ћу му ја бити мотивација као што је мени мој био без и да ме је терао на било шта.. Јер се у животу само треба поставити као добар пример.
 
Marge Simpson:
Sa kojom platom i sa kakvim uslovima za svoje dete bi ste bili zadovoljni, u ovoj zemlji ?
Kliknite za proširenje...

Волела бих да буде самостална у послу.

Ако има татин предузетнички дух, не бринем.

И ако заиста буде архитекта, нећу бринути.
 
25000, 50000, 100000 ? Da ima svoje radno mesto gde se tačno zna šta radi ili da radi po svojim zamislima, ili da joj-mu šef svakodnevno daje druge zadatke, ili da bude šef ? Napolju, unutra, sa mnogo ljudi, sami u prostoriji, rad sa ljudima... ?
 
Marge Simpson:
25000, 50000, 100000 ? Da ima svoje radno mesto gde se tačno zna šta radi ili da radi po svojim zamislima, ili da joj-mu šef svakodnevno daje druge zadatke, ili da bude šef ? Napolju, unutra, sa mnogo ljudi, sami u prostoriji, rad sa ljudima... ?
Kliknite za proširenje...

Да ради по својим замислима и идејама.

Да има своју фирму.

Да не ради са превише људи, јер то умара.

Али, пре свега, да буде добра у ономе што ради.

Остало ће доћи само.

И немој сада да ми кажеш да је то утопија, ја се заиста надам да ће се за двадесетак година неке ствари у нашој држави променити на боље :)
 
Da se ne lažemo, iznos je vrlo bitna stavka, ovako rade mnogi umetnici i privrednici, pa nemaju od čega da žive koliko god da su dobri u onome što rade.
Moje ambicije su, pored nabrojanog da ima platu barem 50000 i da nema svoju firmu jer to za sada nije pametno. Ko je ikad imao svoju firmu jako dobro zna koliko puta je poželeo da svoj posao ne nosi kući , u porodicu, u krevet, u snove, na godišnji odmor...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top