- Poruka
- 399.550
Maniri nisu izašli iz mode – nikada nisu i nikada neće. Oni nisu relikt prošlosti, već temelj na kojem gradimo poštovanje, empatiju i dostojanstvo.
I baš zato treba da ih prenesemo deci, od najranijih dana.
Pridrži vrata – za sve
Ovaj gest je jednostavan, ali snažan. Učimo decu – i dečake i devojčice – da pridrže vrata osobi koja ide iza njih. To nije stvar "džentlmenstva"
u starinskom smislu, već osnovne kulture. Pridrži vrata starijem komšiji, majci sa kolicima, drugaru iz škole. To je način da kažeš: "Primećujem te. Stalo mi je."
Predstavi sebe – i druge
Kad se u društvu pojavi neko novi, neko ko nije upoznat sa svima, dete treba da zna da je na njemu (ili bilo kom od prisutnih) da prekine nelagodu.
"Ovo je moja drugarica Ana, idemo zajedno u školu." Jednostavno, prirodno, bez neke posebne drame.
Ta mala pažnja pomaže ljudima da se osećaju dobrodošlo – i uči decu da budu svesna okoline, da prepoznaju kad neko možda stoji po strani i oseća se isključeno.
Gledaj u oči
Ekrani su nas naučili da gledamo dole. Konstantno. Pogled nam automatski sklizne ka telefonu, tabletu, bilo čemu što svetluca. Ali poštovanje počinje očima. Kad neko priča sa tobom, gledaj ga. Pokaži da si tu, da slušaš, da ti je stalo. Potpuna prisutnost je jedan od najdragocenijih poklona koje možemo dati drugoj osobi – i to je nešto što se uči od malena.
Rukom pisane zahvalnice
Zaboravite Viber, zaboravite brzu poruku sa smajlijem. Kad neko učini nešto lepo – pozove te na rođendan, pokloni ti poklon, pomogne ti na neki način – uzmi olovku i papir. Napisana zahvalnica ima težinu.
Ona govori: "Odvojio sam vreme. Razmislio sam o tebi. Cenim ono što si učinio." U svetu gde sve ide brzinom svetlosti, usporiti i napisati nešto rukom postaje gest vredan divljenja.
Sačekaj svoj red
Samokontrola i dostojanstvo idu ruku pod ruku. Učimo decu da ne upadaju u reč, da ne prekidaju, da sačekaju da neko završi misao pre nego što oni počnu svoju. "Pusti druge da završe, pa kaži što imaš" – to nije samo pristojnost, to je poštovanje tuđeg prostora i glasa. U svetu gde svi žele da budu čuveni, sposobnost slušanja je supermoć.
I baš zato treba da ih prenesemo deci, od najranijih dana.
Pridrži vrata – za sve
Ovaj gest je jednostavan, ali snažan. Učimo decu – i dečake i devojčice – da pridrže vrata osobi koja ide iza njih. To nije stvar "džentlmenstva"
u starinskom smislu, već osnovne kulture. Pridrži vrata starijem komšiji, majci sa kolicima, drugaru iz škole. To je način da kažeš: "Primećujem te. Stalo mi je."
Predstavi sebe – i druge
Kad se u društvu pojavi neko novi, neko ko nije upoznat sa svima, dete treba da zna da je na njemu (ili bilo kom od prisutnih) da prekine nelagodu.
"Ovo je moja drugarica Ana, idemo zajedno u školu." Jednostavno, prirodno, bez neke posebne drame.
Ta mala pažnja pomaže ljudima da se osećaju dobrodošlo – i uči decu da budu svesna okoline, da prepoznaju kad neko možda stoji po strani i oseća se isključeno.
Gledaj u oči
Ekrani su nas naučili da gledamo dole. Konstantno. Pogled nam automatski sklizne ka telefonu, tabletu, bilo čemu što svetluca. Ali poštovanje počinje očima. Kad neko priča sa tobom, gledaj ga. Pokaži da si tu, da slušaš, da ti je stalo. Potpuna prisutnost je jedan od najdragocenijih poklona koje možemo dati drugoj osobi – i to je nešto što se uči od malena.
Rukom pisane zahvalnice
Zaboravite Viber, zaboravite brzu poruku sa smajlijem. Kad neko učini nešto lepo – pozove te na rođendan, pokloni ti poklon, pomogne ti na neki način – uzmi olovku i papir. Napisana zahvalnica ima težinu.
Ona govori: "Odvojio sam vreme. Razmislio sam o tebi. Cenim ono što si učinio." U svetu gde sve ide brzinom svetlosti, usporiti i napisati nešto rukom postaje gest vredan divljenja.
Sačekaj svoj red
Samokontrola i dostojanstvo idu ruku pod ruku. Učimo decu da ne upadaju u reč, da ne prekidaju, da sačekaju da neko završi misao pre nego što oni počnu svoju. "Pusti druge da završe, pa kaži što imaš" – to nije samo pristojnost, to je poštovanje tuđeg prostora i glasa. U svetu gde svi žele da budu čuveni, sposobnost slušanja je supermoć.
