Rimsko robovi kao mnogo slobodniji ljudi od srednjovjekovnih slobodnih seljaka

[Pumpaj Dinstanović]

Nije to moje mišljenje nego se ljudi tako ponašaju. Ja lično nikom ne bih ni dlaki s glave skinuo. Ja znam da se to ne smije činiti.

A koji to ljudi?
Ako ne bi zasto pises da ljudi moraju biti ubijeni, kao da si glavom i bradom neki rimski konzul?

Mislim da si obrnuo robovlasnicke veleposjednike i feudalne seniore, odnosno zamijenio njihove uloge...

 

[FORMICA]

A koji to ljudi?
Ako ne bi zasto pises da ljudi moraju biti ubijeni, kao da si glavom i bradom neki rimski konzul?

Mislim da si obrnuo robovlasnicke veleposjednike i feudalne seniore, odnosno zamijenio njihove uloge...

Nažalost to je opšta pijava u judskom društvu. Naročito kad se spoje nezajažljivo vlastoljublje pojedinca sa vjerskim i nacionalnim frustracijama ljudi eto ti mjesta za pokolje. Zar u našoj neposrednoj prošlosti toga bilo u izobilju na užas svijeta. I tu nije bilo razlike između raznih nacija, sve su se jednako ponašale.
Ja mislim da je potpuno bezumno ubijati ljude jer se oni mogu iskoristiti na opštu korist nonoseći nezamislive dobiti. Na žalost ja sam marginalna osoba čije mišljenje nikog ne zanima. Ali se ljudi zaista mogu bolje iskoristiti osim kao punjenje za krematorijume ili kao glineni golubovi na strijelištu, bez obzira na rasu, vjeru, pleme ili naciju. Ljudska bića imaju prava njih svako mora poštovati a to se postiže poštovanjem zakona. Pravda je u nadliježnosti Boga i ne bih je petljao u zemaljske stvari.

Ajde života ti odsjušaj ovaj stavak

Rameau, Rondeau des Indes Galantes

Ramo se sprda sa nacionalnom gramzivošću tadašnje četiri najmoćnije evropske nacije u otimanju indijanske zemlje.Ja sam potražio i sklopio cijelu operu od tih isječaka sa YouTube-a, a google opcija lirik ti daje prijevod teksta,nešto izvanredno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Onda je to zapravo potpuno suprotno od onoga što si napisao; da je Arhimedova smrt u opštem interesu čovječanstva (barem je tako ispalo)?

 

[FORMICA]

Pa da znaši taj mi je Arhimed nešto sumnjiv
Šalim se

 

[Pumpaj Dinstanović]

Znači priznaješ da si malčice pretjerao.

 

[FORMICA]

Ja uvijek prećerujem, onda zvuči ljepše
Zapravo je i to jedna vrsta manipilacije, ali nesvjesna, od moje strane, i zapravo više želja generalizovanja zaključaka.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja uvijek prećerujem, onda zvuči ljepše
Zapravo je i to jedna vrsta manipilacije, ali nesvjesna, od moje strane, i zapravo više želja generalizovanja zaključaka.

Ne zvuci ljepse; pogledaj komentare - to je efekat! Postize se upravo suprotno od namjere ti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

FORMICe, povodom onih tvojih tvrdnji da je srednjovjekovni kmet (uključiv čak i slobodni seljak) bio životinja, da nije bio čovjek za vladajuću klasu, dok su više prava imali robovi u vrijeme klasičnog robovlasničkog poretka:

Робови нису уживали никакву заштиту државе. Они су били искључени из грађанског живота. Са гредишта римских робовласника, између роба и животиње нема никакве разлике; господар је располагао животом и смрћу својих робова. За разлику од грчких држава, у Риму роб није могао наћи уточишта, нико му није могао пружити заштиту.

* Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Универзитет у Београду, Београд 1978, 112.

Jeste da je citat izvučen iz sovjetskog univerzitetskog udžbenika za učenje istorije drevne rimske države, te je pomalo i pretjerano ovo izneseno stanovište; ali poenta ipak suštinski ostaje ista...

 

[FORMICA]

FORMICe, povodom onih tvojih tvrdnji da je srednjovjekovni kmet (uključiv čak i slobodni seljak) bio životinja, da nije bio čovjek za vladajuću klasu, dok su više prava imali robovi u vrijeme klasičnog robovlasničkog poretka:



* Н. А. Машкин, Историја старог Рима, Универзитет у Београду, Београд 1978, 112.

Jeste da je citat izvučen iz sovjetskog univerzitetskog udžbenika za učenje istorije drevne rimske države, te je pomalo i pretjerano ovo izneseno stanovište; ali poenta ipak suštinski ostaje ista...

To stoji ali mi se ćini da je ta razlika mnogo prozaičnija. bivalo je sklučajeva kad su robovi bili bogatiji od gospodara i mogli su otkupiti slobodu i kupiti pola rima nego im to nije padalo na um. Kao slobodni građanin imao je obavezu prema državi da plaća porez i učestvuje u političkom i vojnom životu ali njih to nije interesovalo. Neznam zaista kakav je bio poreski sistem i koliki je njima bio PDV ali mi se čini vrlo logično.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To stoji ali mi se ćini da je ta razlika mnogo prozaičnija. bivalo je sklučajeva kad su robovi bili bogatiji od gospodara i mogli su otkupiti slobodu i kupiti pola rima nego im to nije padalo na um.

Bogatiji od gospodara? Ma kada to?

Kao slobodni građanin imao je obavezu prema državi da plaća porez i učestvuje u političkom i vojnom životu ali njih to nije interesovalo. Neznam zaista kakav je bio poreski sistem i koliki je njima bio PDV ali mi se čini vrlo logično.

Mislim da tebi suština ropstva nije jasna. Rob ne može imati slobodu - osnovna karakteristika roba jeste da nije slobodan, već zavisan, odnosno jednostavno rečeno predmet vlasništva nekog drugog čovjeka.

FORMICE, rob nije bio građanin, te stoga nije uživao ni nikakva građanska prava. Rob ne plaća porez nikakav, već njegov vlasnik (za njega, kao vrstu poreza na imovinu i imovinsku razmjenu).

Da li ti to razumiješ?

 

[Konstantin Veliki]

To stoji ali mi se ćini da je ta razlika mnogo prozaičnija. bivalo je sklučajeva kad su robovi bili bogatiji od gospodara i mogli su otkupiti slobodu i kupiti pola rima nego im to nije padalo na um.

Toliko bogastva su robovi samo onda imao ako je njen gospodar apdodirao sta se desavalo na kraju imperije relativno cesto, posto je radjenje sopstvene dece izaslo kod bogatih Rimljana iz mode.

Ali ako se neko adotira onda vise nije rob kao i robkinja koja stupi u zakonsku vezu za vlasnikom nije vise robinja.

 

[FORMICA]

Bogatiji od gospodara? Ma kada to?

Rekao bih da to nijesu bili rijetki slučajevi valda su se mogli nabrojiti na stotine, ja zaista nmeznam nijednog, zapravo znam za nekoliklo ne o se ne mogu sjetiti njihovih ime4na, a bilo ih je i u Grčkoj i u Ruimu.

Mislim da tebi suština ropstva nije jasna. Rob ne može imati slobodu - osnovna karakteristika roba jeste da nije slobodan, već zavisan, odnosno jednostavno rečeno predmet vlasništva nekog drugog čovjeka.

FORMICE, rob nije bio građanin, te stoga nije uživao ni nikakva građanska prava. Rob ne plaća porez nikakav, već njegov vlasnik (za njega, kao vrstu poreza na imovinu i imovinsku razmjenu).

Da li ti to razumiješ?

Naravno da može, bilo je nekoliko osnova po kojim aje rib mogao steći slobodu. Rob nije vlasništvo drugog čovjeka mada se na to svodilo, več prirodno bogastvio države. Bivalo je specijalnih kretena koji su uništavali robove, naznam jeli prema njima pokretan postupak ali mi se čini da su oni prezirani u Rimu.

Naravnop da razumiojem zato se nijesu ni oslobađali. da li se radi o propagandi tipa Dan-a i Vijesti neznam ali je lijepo napisano da je rob zarašivao neuporedivo više od svohg gospodara, da je gospodar plaćao porez a da rob nije htio otkupiti svgoju slobodu i pored basnoslovnog bogatstva jer bi mu porez sve đavolisao. Moguše da je to bio jedini slučaj u Carstvu.

Toliko bogastva su robovi samo onda imao ako je njen gospodar apdodirao sta se desavalo na kraju imperije relativno cesto, posto je radjenje sopstvene dece izaslo kod bogatih Rimljana iz mode.

Ali ako se neko adotira onda vise nije rob kao i robkinja koja stupi u zakonsku vezu za vlasnikom nije vise robinja.

to zaista neznam. čitao sam da je takvih slučajeva bilo i u Grčkoj i u Rimu, nevidim razlog da ih nije bilo i u drugim starim civilaizacvijama. AQko čovjek zna neki posao on je zarađivao i bistri momci su umjeli doći do para.