ridanje...

Kada su u pitanju lepe emocije onda mi samo zasuze oci, eventualno kapne koja suza.

A ridam samo kad mi se nakupi tj kad mi "dotuzi" bas, uglavnom kada sam nemocna. Onda se suze slivaju u potocima :sad2:

Na lepo celjade ne suzim uopste, samo refleksno popravim frizuru :)
 
Imam ja te takve trenutke kad ne mogu da zaustavim suze, same liju, ko kisna godina, a ja ne pustam ni glasa, niti menjam izraz lica, jednostavno ne mogu da ih zaustavim, najcesce je tako kad me spice hormoni, izmedju ostalog...
Sa lepim celjadetom nema nikakve, ama bas nikakve veze... :)
 
Kao malo dete, sam jednom u životu ridala. Sedela na podu, kao malo dete, dupence kao lepkom zalepljeno za tlo, noge ispružene a leđanca pognuta, ruke pored tela, glavica sagnuta, klonula... i plakala na sav glas. Ko bi rekao, da u čoveka može da ima toliko suza, toliko tuge. Samo jednom sam...i više neću nikada. I dan danas, mogu sebe da vidim...kako mi se ruši svet. Kako mi ruše, sve odreda. Ja sam samo tada istinski , ridala od plača, koliko u meni snage ima. Nisam mogla da stanem. Prestanem. Tada je zapravo i krenulo sve...

Kada se dešavaju lepe stvari, oči mi se zastakle, pođe po koja suzica, ali tu ridanju mesta nema.

:hvala:
 
Placem i kada sam srecna i kada sam tuzna, ali nikada pred drugima. Nekako uspem da odlozim, pa kada se nakupi i kada sam sama dam sebi oduska.
Desi mi se i da se smejem i placem u isto vreme, bes- smejem se od muke i placem zbog nemoci.
 
stvarno ne, retko to u mneni ne izaziva nesto negativno prema tome mislim, ili se kao uzdrzavam kao necu da prljam a tako nesto jako jako jako retko i retko za ljude
a i ako jeste, pa sta, ne znaci da necu pokvariti

odnosno pre, jako retko za ljude samo ako vidim bilo fotografija ili uzivo
retko znaci nije nula
 
DeeLite:
dali zaplačeš, misim ono...suze krenu same, krenu kako bi reko spontano, znaš ono...od miline pustiš suzu, kad viš mnoooooogo lepo čeljade...?
hvala...
Kliknite za proširenje...
Jednom skoro da sam zaplakala kada su bacili fatvu na Salmana Ruždija, jer sam kao srednjoškolka bila njegova verna čitateljka.:cool:
A, jednom sam plakala zbog jednog Almodovarovog filma. Svi u bioskopu su se krstili, krišom i zgražavali.:sad2:
I tako sam se isplakala, pa ne ne mogu više da plačem ni zbog nečije lepote, ni ružnoće, plačem od smeha-to najčešće.
 
Vrlo, vrlo retko. A kad plačem onda je tu duboki bol i potpuna slomljenost.
Sva sreća brzo se oporavljam i sa dna ronim ka vrhu brzinom svetlosti.
Niko nije vredan dužeg zadržavanja na tom dnu osim mi sami, tek da se osetimo kroz sve slojeve.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top