Tekila Gerila
Aktivan član
- Poruka
- 1.113
Рестаурација „Бородинске битке“
среда, 29 фебруар 2012 14:11
0 Коментари
Суморно небо, војске у диму и магли. То уопште није замисао уметника, «Бородинску битку» покрива слој прашине од пола века. Знаменита кружна панорама у Москви рестаурира се поводом двестоте годишњице Отаџбинског рата 1812. године. Офарбана је, замењене су сијалице, окачена је нова купола од тканине и светлост поново сија над пољем.
«Осветљење је прилично компликовано. Да би се створила илузија природне светлости овде не допиру директни зраци, већ се одражавају уз помоћ различитих рефлектора,» - каже један од учесника у пројекту рестаурације.
Димензије платна су 150 пута 15 метара. Пре једног века стварање овакве панораме било је исто што и направити блокбастер данас. Цар Николај Други ју је наручио од уметника-баталисте Франца Рубоа, који се сматра оснивачем руске школе панорамског сликарства. Он је ишао на Бородинско поље, направио је на стотине скица, сатима је седео у војном архиву. А све како би се код гледаоца створио осећај присуства у самом паклу битке.
«Медицински шатори према којима возе рањеног генерала Багратиона који је, као што знамо, задобио смртну рану. Возе га последњим колима, а официри пукова коњице и коњичке гарде поздрављају свог вољеног генерала,» - коментарише једну од сцена панораме заменик директора за развој Музеја «Бородинска битка».
Платно, масне боје, пројектори и гипсана макета – тако се стварала илузија до проналаска 3D. Панорама и данас задивљује уобразиљу. Чини се да је Кутузовљев штаб на три километра од посматрача. Један од посетилаца, сећа се Владимир Преснов, чак је повикао: „И како је уметник тако далеко дошао?“ Тешко је поверовати да црквице села Бородина и батерије Рајевског од гледаоца одваја свега 13 метара.
Панорама која је створена 1912. године изложена је у дрвеном павиљону на Чистим прудовима, а демонтирана је после револуције. Где све није чувана – у Нескучном саду испод сцене, у подруму Миуске цркве, у магацину баште „Ермитаж“. Сетили су је се тек 1962. године кад се ближио 150-годишњи јубилеј победе над Наполеоном. Војничка јединица је унела савијено платно у нови павиљон на Кутузовском булевару. Десетине година панорама је висила нетакнута, постепено је платно остарило, а и сам музеј је поприлично почео да заостаје за временом.
Раније је било практично немогуће наћи на платну, рецимо Наполеона. Сад се посетиоцима остављају путокази на самој огради. На пример, кад човек стане овде може да прочита да је бели коњаник пред његовим очима – Бонапарта лично.
20 милиона рубаља које су издвојиле власти главног града утрошене су за модернизацију. Још мало па ће бити монтирани интерактивни екрани, а у доњим салама већ су спремни нови штандови за експонате. Код степеништа су лифтови за инвалиде. И ако је раније музеј могао да прими само једно округло платно, сад може на десетине. Чак и познату «Одбрану Севастопоља» истог овог Франца Рубоа, али у виду пројекције у новој сали посвећеној историји панорамског жанра.
Аутор: Дарја Ганијева
http://www.rusija.rs/kultura/likovna-umetnost/2149-restauracija-borodinske-bitke.html
среда, 29 фебруар 2012 14:11
0 Коментари

Суморно небо, војске у диму и магли. То уопште није замисао уметника, «Бородинску битку» покрива слој прашине од пола века. Знаменита кружна панорама у Москви рестаурира се поводом двестоте годишњице Отаџбинског рата 1812. године. Офарбана је, замењене су сијалице, окачена је нова купола од тканине и светлост поново сија над пољем.
«Осветљење је прилично компликовано. Да би се створила илузија природне светлости овде не допиру директни зраци, већ се одражавају уз помоћ различитих рефлектора,» - каже један од учесника у пројекту рестаурације.
Димензије платна су 150 пута 15 метара. Пре једног века стварање овакве панораме било је исто што и направити блокбастер данас. Цар Николај Други ју је наручио од уметника-баталисте Франца Рубоа, који се сматра оснивачем руске школе панорамског сликарства. Он је ишао на Бородинско поље, направио је на стотине скица, сатима је седео у војном архиву. А све како би се код гледаоца створио осећај присуства у самом паклу битке.
«Медицински шатори према којима возе рањеног генерала Багратиона који је, као што знамо, задобио смртну рану. Возе га последњим колима, а официри пукова коњице и коњичке гарде поздрављају свог вољеног генерала,» - коментарише једну од сцена панораме заменик директора за развој Музеја «Бородинска битка».
Платно, масне боје, пројектори и гипсана макета – тако се стварала илузија до проналаска 3D. Панорама и данас задивљује уобразиљу. Чини се да је Кутузовљев штаб на три километра од посматрача. Један од посетилаца, сећа се Владимир Преснов, чак је повикао: „И како је уметник тако далеко дошао?“ Тешко је поверовати да црквице села Бородина и батерије Рајевског од гледаоца одваја свега 13 метара.
Панорама која је створена 1912. године изложена је у дрвеном павиљону на Чистим прудовима, а демонтирана је после револуције. Где све није чувана – у Нескучном саду испод сцене, у подруму Миуске цркве, у магацину баште „Ермитаж“. Сетили су је се тек 1962. године кад се ближио 150-годишњи јубилеј победе над Наполеоном. Војничка јединица је унела савијено платно у нови павиљон на Кутузовском булевару. Десетине година панорама је висила нетакнута, постепено је платно остарило, а и сам музеј је поприлично почео да заостаје за временом.
Раније је било практично немогуће наћи на платну, рецимо Наполеона. Сад се посетиоцима остављају путокази на самој огради. На пример, кад човек стане овде може да прочита да је бели коњаник пред његовим очима – Бонапарта лично.
20 милиона рубаља које су издвојиле власти главног града утрошене су за модернизацију. Још мало па ће бити монтирани интерактивни екрани, а у доњим салама већ су спремни нови штандови за експонате. Код степеништа су лифтови за инвалиде. И ако је раније музеј могао да прими само једно округло платно, сад може на десетине. Чак и познату «Одбрану Севастопоља» истог овог Франца Рубоа, али у виду пројекције у новој сали посвећеној историји панорамског жанра.
Аутор: Дарја Ганијева
http://www.rusija.rs/kultura/likovna-umetnost/2149-restauracija-borodinske-bitke.html