Relax literatura – lepe priče, lagane...

  • Začetnik teme Začetnik teme Shade
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
S

Shade

Aktivan član
Poruka
1.975
Koliko je poriva zbog kojih se neko laća pera, toliko je i poriva zbog kojih se neko laća knjige.
Neko voli da saznaje, neko se uz knjigu opušta, neko gaji ljubav prema pisanoj reči, nekom je
knjiga bekstvo od stvarnosti, nekom sredstvo osvajanja novih nepoznatih teritorija, a neko čita
zbog svega navedenog.

Kao što pisac piše u skladu sa svojim senzibilitetom, tako i čitalac bira knjigu prema svome.
Knjige se ne dele na muške i ženske, već na dobre i loše. Šta se nekome dopada, a šta ne,
stvar je ukusa, a to je već nešto o čemu se ne raspravlja.

Dakle, ovde bismo mogli da ćaskamo o knjigama koje nas opuštaju, lepoj laganoj literaturi.
Šta vam se dopalo, šta biste preporučili...
 
Knjiga koju bih ja preporučila svima koji vole ovakvu vrstu literature je
Devojka sa bisernom minđušom, Trejsi Ševalije.

Knjiga me je, pre svega, privukla svojim naslovom jer je Vermer jedan od
mojih omiljenih slikara čijem sam se majstorstvu uvek divila.

Priča je pitka, ispričana u prvom licu, prepuna istorijskih detalja i tajni koje se
kriju u procesu nastajanja jednog remek dela. Atmosfera je opisana tako živo
da vas prosto prenosi u ono davno vreme (XVII vek), možete da osetite mirise
i vidite boje, čujete žamor prepune tržnice. To je istovremeno priča o sudaru dva
sveta koji žive pod istim nebom – protestanata i katolika, bogatih i siromašnih.

Prostodušna Grit priča o vremenu koje je provela pod Vermerovim krovom kao
služavka. Jednostavnim jezikom pripoveda o svim nedaćama koje su je snašle,
o svojim novim saznanjima, o otkrivanju sveta umetnosti, o zabranjenoj ljubavi,
o tome kako su sitnice dovoljne da čoveka učine srećnim...
 
To je Džordž Orvel zvao good bad books - knjige koje nemaju posebnu umjetničku vrijednost, ali razonode, opuste, zabave... Neki Konan Dojl, Agata Kristi... Ja volim i strip da pročitam kad nisam spreman za naročite intelektualne izazove.
Naravno, ni sva trivijalna literatura nije jednako vrijedna, ali ono što je zanatski korektno i inteligentno napisano ne treba omalovažavati. Nedostatak ambicije za pisca je svakako manji grijeh od neutemeljene pretencioznosti.
 
O Dopleru:
Prije par godina, svojim norveškim Lovcem u raži (Naivan. super) Erlend Lu me pred kraj čitanja bio uspio malo zainteresovati, ali ipak sam sljedeću njegovu knjigu otvorio tek prije neki dan, privučen praktično malim brojem strana i ohrabren s nekoliko dobrih preporuka koje sam tokom godina čuo.
Meni je iz perspektive balkanskog blata, haosa i siromaštva Norveška uvijek izgledala kao gotovo savršena zemlja – idealan spoj ekonomskog razvoja i uvažavanja humanističkih vrijednosti i obzira prema prirodi – tako da mi je malo smetalo što Doplera, jednu žestoku pobunu protiv samozadovoljnog kapitalizma, pritiska na pojedinca da u svemu bude najbolji, otuđenosti i, uopšte rečeno, svake modernosti, nije napisao neki Amerikanac, Francuz ili Rus. S druge strane, zašto da ne – možda su Norvežani riješili sve male probleme, pa sad jasnije vide one velike?
Dopler je priča o čovjeku koji smoren pomenutim strahotama života među ljudima današnjice osjeti da neko vrijeme mora provesti sam u šumi. Možemo ga posmatrati kao nekog anti-Robinzona (dobrovoljnog izgnanika koji prirodu ne želi potčiniti sebi, nego se u njoj utopiti), ili čitavu knjigu shvatiti kao novo čitanje Toroovog Voldena, ali čitalac će često zbog svedenog teksta, škrtog jezika i uzdržanog neemotivnog stila imati utisak da propušta ključni simbol ili važnu poruku priče. Mada, kad bolje razmislim, možda je pisac želio da se čitalac baš tako osjeća.
Kliknite za proširenje...

O Volvo Kamioni:
I pored toga što je nove avanture svog junaka pisac jasno najavio, meni nije izgledalo prirodno da knjiga kao što je Dopler dobije nastavak. Međutim, budući da je plansko neispunjavanje očekivanja društva jedna od tema obe knjige, nije neočekivano ni to što i njihov pisac odstupa od konvencija ozbiljne literature.
Nakon što je napustio svoju norvešku šumu Dopler je stigao u neku švedsku nedođiju u kojoj upoznaje dvoje ekscentričnih staraca. Maj Brit, siromašna baba koja na svom oronulom imanju po čitav dan sluša rege muziku i puši hašiš u višedecenijskoj svađi je sa svojim bogatim komšijom fon Boringom, koji život provodi posmatrajući ptice i striktno poštujući sva pravila skautskog pokreta. Doplera suštinski ne privlači ni jedna od dvije krajnosti u odnosu prema životu, ali, primoran okolnostima, u nekim periodima izložen je prvo totalnom anarhizmu Maj Brit, a potom i apsolutnoj regulaciji njenog komšije. Poslije izvjesnih peripetija, junak će zaključiti da mu nedostaje porodica i odlučiti da se vrati kući, a čitalac će ostati u tipičnoj nedoumici da li je Doplerov pokušaj doživio neuspjeh ili ga je iskustvo izmijenilo upravo u mjeri u kojoj je to bilo potrebno.
Za razliku od Doplera koji je neobičan, ali strukturalno usredređen roman, Volvo Kamioni su ispresijecani fusnotama i ostalim upadicama pisca, što ionako difuznu temu čini još manje konkretnom. S druge strane, onaj koga je pisac kupio s prvom knjigom, neće biti razočaran ni ovom.
Kliknite za proširenje...
 
quentin:
Meni Lu uopšte nije ta vrsta literature.
Kliknite za proširenje...

Licno ga ubrajam u laganije stivo sto ne znaci bezvredno. Gaji leprsav stil, duhovito je, vrcavo, opustajuce... dotice sadasnji trenutak, neke realne teme i okolnosti. Knjige koje nisu klasika ali im se mozes uvek vratiti i opet se smejati istim stvarima. Lua ne ubrajam ni u zenske ni u muske pisce, ako je takva podela uopste smislena. Humor je specifican ali moze da "legne" svima onima koji su spremni na svakojaka iznenadjenja.
 
Baš dugo nisam čitao nešto tog tipa... nije da nemam vremena, nego nemam želje :lol: Ako Bukovski može tu da se ubraja, onda eto, on bi bio moj primer. Mada nije baš da je on površan, krije se dosta ispod te njegove prljavštine, pogotovo u pesmama... ali je svakako "najlakše" štivo koje čitam radi opuštanja.
 
Digresija:Često se dešava i skoro da je pravilo da lucidni pisac krene da piše jedno,a završi sa sasvim desetim...
Od te avanture koja raste i izrasta u roman od neke tamo kratke priče ili čak samo rečenice,uređujući se usput
nekim obrascima,matricama,pa i inkorporiranim planom pisanja (retko ko prvo pravi plan romana-davno je bilo kad
sam se među piscima raspitivao o tome-možda su danas ozbiljniji)nastaje jedna tvorevina koja nadrasta prvobitnu ideju
i tada,kad se stavi tačka na kraju ostavlja dosta toga nedorečenog,dvosmislenog ,neizrečenog,a na neki način naznačenog...
Tražioci smisla romana se tada bacaju na posao i različita tumačenja kreću kao pečurke posle kiše...
Zavisi koliko pisac imao sreće u tim prvim i drugim analizama...
A samo je hteo da napiše roman!:mrgreen:
Naravno,postoje romani koji su pisani s planom,racionalno s jasnim zapletom ,raspletom i završetkom i pre pisanja prvog slovca!
"Hazarski rečnik" na pr. (Mada bi bilo interesantno videti prvu verziju!:rumenko::mrgreen:) Ili "Čekajuči Godoa"...ili "Ilijada"...
U svakom slučaju roman izneverava prvobitnu zamisao ukoliko takva i postoji! Jadni romanopisci...(Otud depresija o kojoj
Borka i otvorila temu:mrgreen:)
Dakle,lepa književnost,bolje reči lepuškasta,je ona koja nema pretenzija da nosi neke mudre i velike poruke...:mrgreen:
Jednostavno-pisana komercijalno,da zabavi i naplati zabavu! Legitimno!:lol:
 
Poslednja izmena:
Gospođo,niko nije star za njegove knjige,videćete.A i mladi smo dok se tako osećamo,ako ništa knjiga nas vrati u mladost :)
Ne znam kakve žanrove volite,ali Vam preporučujem knjige Vanje Bulića ( "Simeonov pečat" , "Dosije Bogorodica" , "Jovanovo zaveštanje" ...) , Dejana Stojiljkovića ( "Konstantinovo raskršće" , "Duge noći,crne zastave" ) i knjigu Branislava Jankovića "Suze Sv.Nikole" ...Videćete,oduševićete se ;)
 
viktorija1:
Knjige Gojom Musoa su zakon.Trudim se da citam sto vise i mnoge knjige su me odusevile, ali knjige Gijom Musoa ostavlkaju bez reci. :)
Kliknite za proširenje...

viktorija1:
"Zato što te volim" ,ta knjiga nikoga nije ostavila ravnodušnim.Prelepa je.Zatim, "Devojka od papira" je jako lepa, "Sedam godina kasnije" , "Zov anđela"....i ostale...Ali "Zato što te volim" morate pročitati. :)
Kliknite za proširenje...

viktorija1:
Gospođo,niko nije star za njegove knjige,videćete.A i mladi smo dok se tako osećamo,ako ništa knjiga nas vrati u mladost :)
Ne znam kakve žanrove volite,ali Vam preporučujem knjige Vanje Bulića ( "Simeonov pečat" , "Dosije Bogorodica" , "Jovanovo zaveštanje" ...) , Dejana Stojiljkovića ( "Konstantinovo raskršće" , "Duge noći,crne zastave" ) i knjigu Branislava Jankovića "Suze Sv.Nikole" ...Videćete,oduševićete se ;)
Kliknite za proširenje...

Mislim da je ovo mesto primerenije za ovakvu literaturu. Početnička greška, @viktorija1. :)
 
viktorija1:
Gospođo,niko nije star za njegove knjige,videćete.A i mladi smo dok se tako osećamo,ako ništa knjiga nas vrati u mladost :)
Ne znam kakve žanrove volite,ali Vam preporučujem knjige Vanje Bulića ( "Simeonov pečat" , "Dosije Bogorodica" , "Jovanovo zaveštanje" ...) , Dejana Stojiljkovića ( "Konstantinovo raskršće" , "Duge noći,crne zastave" ) i knjigu Branislava Jankovića "Suze Sv.Nikole" ...Videćete,oduševićete se ;)
Kliknite za proširenje...

Draga Viktoija,

Drago nam je da si rešila da se družiš sa nama i deliš svoja čitalačka iskustva i utiske.
Kako mnogi od nas izuzetno vrednuju preporuke učesnika ovog foruma, bilo bi lepo da i ti svoje napišeš malo opšitnije, da ne kažem sugestivnije, naročito ako su ti se toliko dopale.
Sigurno je da će mnogi učesnici foruma naći korisne informacije u tvojim postovima: šta je to što ti se dopalo, kakav je piščev stil, šta je glavna tema, najupečatljiviji aspekt knjige...i tako redom, sama najbolje znaš šta bi istakla.

Eto na primer, ja za Branislava Jankovića nikada nisam čula i baš bih volela više da znam kako i o čemu piše.

Naravno, mogu da konsultujem Google, ali su informacije iz prve ruke i verodostojnije i podstiču na druženje, zbog koga smo svi ove, najpre.

Dobrodošla :)
 
Nora Barnacle:
Draga Viktoija,

Drago nam je da si rešila da se družiš sa nama i deliš svoja čitalačka iskustva i utiske.
Kako mnogi od nas izuzetno vrednuju preporuke učesnika ovog foruma, bilo bi lepo da i ti svoje napišeš malo opšitnije, da ne kažem sugestivnije, naročito ako su ti se toliko dopale.
Sigurno je da će mnogi učesnici foruma naći korisne informacije u tvojim postovima: šta je to što ti se dopalo, kakav je piščev stil, šta je glavna tema, najupečatljiviji aspekt knjige...i tako redom, sama najbolje znaš šta bi istakla.

Eto na primer, ja za Branislava Jankovića nikada nisam čula i baš bih volela više da znam kako i o čemu piše.

Naravno, mogu da konsultujem Google, ali su informacije iz prve ruke i verodostojnije i podstiču na druženje, zbog koga smo svi ove, najpre.

Dobrodošla :)
Kliknite za proširenje...

Aha,razumem šta hoćete da kažete. :) Ne zamerite, nova sam, da se malo uhodam :)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Književnost Osvrt na zbirku priča "Kuloarska i druge priče" Snežane Medan
Odgovora
0
Pregleda
163
Džudi S
Džudi S

Back
Top