Žestoko antivučicevski portal Srbin.info ozbiljno negoduje povodom Đokovićeve privatizacije javne funkcije Rektora i iznosi krajnje neprijatne činjenice.
Postavljaju sasvim legitimno pitanje: da li je u pozadini studentskog protesta borba za deo kolača od privatizacije Univerziteta?
Тандем Шарчевић и ректор Ђокић преко фондација обликују будућност универзитета!?
14:16 20.06.2025.
Овај текст је заснован на доступним чињеницама и анализама. Подстицај за ову анализу, изазвале су последње контроверзне изјаве ректора Ђокића који тврди да није политички противник власти, али би волео да буде на студентској листи, као и писања и извештавања појединих медија. Текст је послат на имејл адресу Ректората и до објављивања овог чланка, нисмо добили одговор. Портал Србин.инфо, остаjе отворен за објаву демантија.
Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду (БУ) и кључна фигура студентских протеста 2024, израстао је у симбол отпора против власти, али и у центар контроверзи
које указују на систематску изградњу паралелних структура моћи унутар академске заједнице. Његова блиска сарадња са Младеном Шарчевићем,
бившим министром просвете и дугогодишњим актерима у образовању, заједно са укљученошћу декана у блокаде факултета, као и у управу неколико фондација, отвара питања о томе да ли је Ђокић намерно стварао алтернативну мрежу утицаја, као и да ли је та мрежа можда под утицајем интереса страних универзитета.
Академски успон и улога Шарчевића
Владан Ђокић, урбаниста и бивши продекан и декан Архитектонског факултета, изабран је за ректора БУ без јасне подршке Сената, што је подстакло гласине о политичком утицају. Његов успон био је обележен подршком Младена Шарчевића, бившег министра просвете (2016-2020) и садашњег в.д. директора „Службеног гласника“. Ђокић је изабран за ректора УБ 25. маја 2021. гласањем у Савету (23 гласа за, 17 против) – иако је процес „бременит процедуралним неправилностима и притисцима“ Пре тога, 2020. бивша сарадница на Архитектонском факултету поднела је приговор Етичком комитету Универзитета, тврдећи да је Ђокић блокирао њено унапређење у корист другог кандидата; приговор је одбачен у априлу 2021.
(https://nova.rs/vesti/drustvo/novi-rektor-bu-podrska-od-sarcevica-clanska-karta-zvezde/)
Шарчевић, рођен 1957. у Београду, образовао се на Природно-математичком факултету и Центру за мултидисциплинарне студије, а са 33 године постао је директор ОШ „Никола Тесла“. Као оснивач приватног образовног система „Руђер Бошковић“ и других школа у региону,
Шарчевић је дуго био део система, промовишући комерцијализацију образовања. Након министарства, где је изазвао критике изјавама о вршњачком насиљу,
постављен је за саветника председника Александра Вучића, а касније и за директора „Службеног гласника“. Током 2018. године је доводио стране инвеститоре са циљем да оформе приватан медицински факултет у Београду.
Шарчевићева подршка Ђокићу могла би да буде део стратегије интеграције страних универзитета, идеју коју је Вучић истицао пре почетка протеста 2024. Ова визија подразумева увођење међународних институција, што би могло да стави државне универзитете, попут БУ, у подређен положај, а приватне актере попут „Руђер Бошковић“ у центар профита.
Фондације и паралелне структуре
Ректор Ђокић је активно укључен у три фондације:
„Академски дипломатски клуб“ (АДК), основан фебруара 2024, пре почетка протеста, где је на позицији председника управног одбора.
Друга фондација је „Задужбина Бранислава Крстића“ , где је члан управе и трећа
фондација ,,Универзитетска фондација за станове – Београд“, где је такође укључен.
Питање које се намеће у вези са радом „Универзитетске фондације за станове“ јесте управљање и приходи од паркинг простора у оквиру универзитетског насеља (Универзитетског насеље, блок 30, Нови Београд), а то је да ли новац од паркинг простора у универзитетском насељу, који припада
Фондацији за решавање стамбеног питања младих научних радника УБ, прикупља сама фондација или је тај простор уступљен приватнику који је подигао цене и сада остварује профит изнад тржишне вредности?
Ово питање је кључно за утврђивање транспарентности у раду фондације, с обзиром на њену мисију и јавни карактер,
као и због сумњи у могући сукоб интереса и комерцијализацију простора намењених младим истраживачима.
Управни одбор АДК-а укључује кључне фигуре које су сада активне на факултетима, попут Владимир Цветковић (Факултет безбедности), бивши декан Правног факултета и други професори, декани, бивши декани, проректори за наставу, државни функционери при Министарству просвете: Владимир Цветковић, Владимир Поповић, Зоран Мирковић, Небојша Бојовић …
Овај усклађени ангажман указује на могућност да је
ректор Ђокић, уз подршку Шарчевића, градио паралелну мрежу утицаја унутар Универзитета у Београду – структуру која делује изван редовне институционалне контроле, са циљем да обликује и утиче на ток студентских протеста у складу са својим интересима и обезбеди преговарачку моћ у будућим одлукама о високом образовању.
Статут АДК-а (Члан 22) обавезује фондацију да ради транспарентно, али сајт је заштићен шифром.
Финансијски извештај фондација није поднела Агенцији за привредне регистре (АПР) од оснивања до јуна 2025. Ово крши Закон о задужбинама и фондацијама (Члан 8 ,,Задужбина и фондација обавезне су да годишњи финансијски извештај доставе Агенцији за привредне регистре (у даљем тексту: Агенција), у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија.“) и Закон о рачуноводству (Члан 29), подстичући сумње на прикривање финансијских токова.
