Rekonstrukcija Trga Nikole Pašića do kraja 2020. godine
Odluku gradske vlasti da će, nakon Trga republike, Karađorđeve ulice i poteza od Vukovog Spomenika do Kalemegdana, ubrzo početi i rekonstrukcija Trga Nikole Pašića, građani su primili sa iznenađenjem i nezadovoljstvom.
Najpre na društvenim mrežama, veliki broj ljudi pobunio se jer smatra da samom trgu ne treba nikakva prepravka, pa se postavlja pitanje koji će još deo grada potpasti pod želju beogradskih čelnika da nešto preuređuju i rekonstruišu. Najviše osude, međutim, izazvala je najava gradskog urbaniste da će čuvena fontana, koju Beograđani smatraju značajnim simbolom prestonice, pretrpeti izmene, pritom ne precizirajući kakve će one tačno biti.
Kako je Marko Stojčić rekao, radovi će početi i završiti se u toku sledeće godine, a trg će arhitektonski biti sličan Trgu Republike.
„Prostor će biti nivelisan, osvežen novim sadnicama, a biće urađeno kompletno popločavanje. Fontana, koja od 1959. godine krasi ovaj prostor biće drugačija. Imamo konkursno rešenje od pre četiri godine, a autori su isti, kao i oni koji su radili Trg republike. Po prvobitnom rešenju nije planirana fontana. Međutim, ja insistiram da se zadrži voda u nekom obliku. Jer, ipak, postoji duga tradicija te fontane. I ona ima svoj značaj. Radićemo neke korekcije projekata i fontana će biti u drugačijoj formi. I u građevinskom smislu, kao i smislu efekta koji će se postizati vodom“, objasnio je za B92 Stojčić.
Nakon objave te vesti, sudbina fontane na Trgu Nikole Pašića postala je jedna od glavnih tema na društvenim mrežama, a većina sugrađana nije blagonaklono reagovala na „još jedu rekonstrukciju“ u centru grada. Bivši poverenik za informacije Rodoljub Šabić kritikovao je na svom Tviter nalogu nedoslednost vlasti koja najpre kaže da „fontana nije predviđena“ , a zatim da možda „ostane u nekom obliku“. „Gde je kraj intervencijama i estetski i finansijski krajnje problematičnim i neodgovornim?“, upitao je Šabić u svom tvitu. Nakon Šabića, javili su se mnogi građani oštro kritikujući želju gradskih čelnika da rekonstruišu i ovaj deo grada.
Većina nezadovoljnih građana postavila je pitanje zašto se Trg Nikole Pašića uopšte rekonstruiše. Sa druge strane, sama činjenica da će isti autori koji su projektovali Trg republike biti zaduženi i za ovaj javni prostor, za neke je „dovoljan razlog za paniku“.
„Pravoj gradskoj fontani, za razliku od one na Slaviji, prolaznici prilaze, sednu na ivicu, rashlade se, ubace novčić, zamoče ruku…Vesić i društvo uklanjaju takve fontane. Očigledno ne razumeju urbani prostor, već ga izgleda doživljavaju u dve dimenzije, kao razglednicu“, napisao je jedan sugrađanin. „Trg Nikole Pašića je jedina zaokružena celina u Beogradu, a ta fontana je jedan od simbola grada. Osim poliranja tih pločica sve drugo bi bio zločin“, dodao je drugi korisnik Tvitera.
Ipak, najviše nezadovoljstva sugrađani su pokazali zbog odluke da se, bez konsultacije sa Beograđanima, uklanja fontana koja za mnoge od njih sada već ima veliki sentimentalni značaj. Pojedini sugrađani ocenili su fontanu kao „jedno od najlepših obeležja grada“, zbog čega bi bilo „besmisleno rekonstruisati trg bez nje“, ili „simbol grada, kao Pobednik“, te bi „njeno uklanjanje bio kriminal“. „Koliko je samo maturanata skočilo u tu fontanu na kraju školske godine“, jedan je od komentara na društvenim mrežama, dok drugi konstatuje da aktuelna vlast „briše uspomene, a niko ne može da ih spreči u tome“. Nisu izostala ni pitanja „ko vlasti daje za pravo da sve pravi drugačije od onog što je bilo“, kao i „zar svaka stopa grada mora da se brani“.
Konkurs za uređenje tri centralna trga sproveden je 2015. godine, a po slikama samog plana, Trg Nikole Pašića ostaće bez fontane koja krasi taj deo grada od 1959. godine. Ostaje pitanje na koji način gradski urbanista planira da izmeni projekat koji je dobio prvu nagradu na konkursu Grada Beograda.
------------------
Trg Nikole Pašića je nastao 1953. godine, kada je izgrađena jedna od najpoznatijih fontana u Beogradu. Tada je trg nosio ime Marksa i Engelsa, dok je 90-tih godina ime promenjeno, zasađeni su platani i podignut je spomenik Nikoli Pašiću, velikom političaru s kraja 19. i početka 20. veka i jednom od gradonačelnika Beograda. Sredinom 20. veka ovaj prostor je postao poznat po velikom parkiralištu Doma sindikata, a stariji Beograđani ga pamte i kao trg „đokista“ jer je čuveni Đorđe Marjanović održavao nezaboravne koncerte u Domu sindikata.
fuj.
