Rekla je...

[86bogomoljka]

Pa ne mozemo bas mi sve u zivotu, hajde nesto i vi.

Ozbiljno, mislim da je daleko teze ostavljati nego biti ostavljen.

 

[kami83]

Možebiti da veze nemamo, ali to nas neće sprečiti da uđemo u fajt, pa ko živ ko mrtav. Nemoj bre kami tako, imamo i svoje komparativne prednosti, nismo baš tako slepe kod očiju a mislim da imamo i bolju intuiciju. Nisam uopšte mislila na borbu polova kao takvu, nego na potrebu nekih muškaraca da budu po svaku cenu u pravu, da ne priznaju svoje greške, i da ne saslušaju ženu čak ni onda kad je očigledno da su njeni predlozi bolji, nego uporno ponavljaju iste stvari u koje su tvrdo ubeđeni očekujući drugačiji rezultat. To je definicija ludila, a meni baš nešto ludilo ne prija na duže staze.

Komparativne prednosti postoje, naravno, pa ja sam prvi zagovornik tih kapitalistickih termina.

Sad, muskarci ce uvek generalno biti tvrdoglaviji, besniji, jaci, to je jednostavno njihova priroda.

- - - - - - - - - -

Ozbiljno, mislim da je daleko teze ostavljati nego biti ostavljen.

To je tako iz zenskog ugla.

 

[sokvisnja]

Ozbiljno, mislim da je daleko teze ostavljati nego biti ostavljen.

Nije teze. Teze je biti ostavljen iako mozes patiti i kada ostavljas. Drugacija su osecanja. Kod onog ko ostavlja dominantno je osecanje krivice i grize savesti jer prouzrokuje bol dragom bicu, ali intenzitet te boli ne moze da se poredi sa osecajem odbacenosti i bespomocnosti koju oseca onaj koji je ostavljen. Da je daleko teze ostaviti nekoga, onda za gomilu poremecaja u ponasanjima koja se desavaju kod kraja ljubavne veze bi imali izgovor "to radi jer je ostavio/la devojku/decka" a ne, to radi jer je ostavljen/a. Ja za ovaj prvi slucaj iskreno ne znam, niti da je iko skakao sa mosta jer je ostavio, a za ove druge znamo Pa realno.

To ne znaci da je onom ko ostavlja sve super i lepo, ali prosto u tom trenutku ne moze da se poredi bol te osobe sa bolom osobe koja je ostavljena. A za koga to dugorocno bude bolje ili losije, to je vec neka druga tema.

 

[__Stela___]

To ne znaci da je onom ko ostavlja sve super i lepo, ali prosto u tom trenutku ne moze da se poredi bol te osobe sa bolom osobe koja je ostavljena. A za koga to dugorocno bude bolje ili losije, to je vec neka druga tema.

Ma, ona je htjela reći da kad želimo kraj lakše je da to druga strana uradi, baš zato da se izbjegne osjećaj krivice. Kad ne želimo kraj onda i nije lakše. Razumijem taj osjećaj.

 

[sokvisnja]

Ma, ona je htjela reći da kad želimo kraj lakše je da to druga strana uradi, baš zato da se izbjegne osjećaj krivice. Kad ne želimo kraj onda i nije lakše. Razumijem taj osjećaj.

Jeste

 

[Lena Lenov]

"Rekla si mi ako odes,da ne boli jako,ma sta je tebi,jer kad odes,boli svakako"..

Prvi i treći prekid boljeli su me jako..
Ostavljas,a jos volis..
Boli te,vidis da nema naprijed,nazad ne mozes,na pocetku te onda bole i neki stari sretni trenutci..

A onda s vremenom prebolis..

Poslano sa mog Lenovo A2010-a koristeći Tapatalk

 

[euridika]

Sta govorite kada raskidate?

Bol, tugu, bes, mrznju, iskrenost...?

Koliko su vas boleli raskidi?

Uh, ja sam sve važno rekla još pre toga... za kraj ne trošim više reči... u sebi sam se već pozdravila sa svim što je prošlo. oprostila i sebi i njemu i eto, samo odem.... a koliko boli.... zavisi... jednom je bilo tako strašno da mi je bilo teško da govorim, ali istinski, bila sam blago disleksična ... i kasnije, posle mnogo godina kada nam se sin razboleo, bila sam tako loše....
Zapravo, kraj mi predstavja neprijatnost, nešto mučno što mora da prođe i ja samo čekam da se završi da mogu da udahnem i da ostanem sama sa svojim mislima....