Reinkarnacija

Rumi: "Umro sam kao mineral i postao sam biljka. Umro sam kao biljka i digao se kao životinja. Umro sam kao životinja i postao čovek. Zašto bi se trebao plašiti? Kada me nije bilo umiranjem? I opet ću da umrem kao čovek da se uzvisim s blagoslovom anđela. Ali čak i kao anđeo moram nestati. Svi osim Boga nestaju. Kada žrtvujem moju anđeosku dušu, postaću što um ovde nije u stanju da shvati. Oh, pusti me da ne postojim. Jer nepostojanje proklajmuje u tonu orgulja. Njemu ćemo se vratiti."
*
Zhuangzi: "Rodjenje nije početak, smrt nije kraj. Postoji egzistencija bez ograničenja; kontinuitet bez početne tačke. Postojanje bez ograničenja je prostor. Kontinuitet bez početne tačke je vreme. Radjaš se, umireš, izlaziš, ulaziš. To kroz koje prodješ unutra i napolje bez da mu mu ugledaš oblik, to su vrata Božanstva."
*
Tolstoj: "Kao što se svet okrene kad ga sunce poljubi i pada u tamu, i onda ga opet sunce ljubi, tako je i s našim životima. Mi hodamo po zemlji opet, i opet, ponovo rodjeni deset hiljada puta u deset hiljada inkarnacija i mesta. Verujem da je tako. Znam da je tako u najdubljoj dubini moje duše."
*
Biblija (Matej 18:18): "Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu, i što god razrešite na zemlji, biće razrešeno na nebu."
Biblija (Jevandjelje po Luki 12:2-3): "Nema ništa sakriveno što se neće otkriti niti išta tajno što se neće saznati. Zato će se sve što u tami izgovorite, čuti na svetlosti."
*
Svami Abhayananda: "Prema filozofiji koja preovlađuje na Istoku, duša nastavlja da se rađa u novim telima razvijajući se u razumevanju dok najzad ne doživi svoj izvor, svoje univerzalno Sebe; i onda posle telesne smrti nastavlja da proširuje svoje znanje sve dok se u potpunosti ne integriše u Božansku svest."
***

Mada je koncept reinkaranacije nastao u davnoj prošlosti još uvek je aktuelan. Ima veliki broj pristalica u celom svetu nezavisno od obrazovanja, kulture i tradicije. Reinkarnacija potiče od latinske reči "reincarnatio" koja znači ponovno otelovljenje ili bukvalno: ponovno postati telom.

Osnovna postavka reinkarnacije je besmrtnost duše. Duša se shvata kao neuništiva, nematerijalna suština tela. Ne umire sa telom, već se odvaja od njega da bi se kasnije opet sjedinila s drugačijim telom i oblikom. Svrha stalnog radjanja je razvoj i usavršavanje. Razvoj omogućava duši da opstaje kao večni smisao i život.

Reinkarnaciju propovedaju mnoge religije, kao npr. : hinduizam, đainizam, budizam, sikhizam, gnosticizam, taoizam itd. U početku je i hrišćanstvo verovalo u reinkarnaciju. Kasnije je crkva odbacila kao krivoverje. Jedan od razloga je što su crkveni poglavari smatrali da verovanje u višestruko rađanje i umiranje može imati negativan uticaj na potpunu predaju bogu. Može navesti ljude da se prepuste porocima u trenutnom životu, misleći da imaju šansu da u sledećem žive pobožno i nađu spas za dušu. Međutim, crkveno proglašavanje samo jednog života je imalo suprotan efekt. Mnogi su ga shvatili suviše dragocenim da bi ga posvetili bogu. Umesto toga nastojali su da zadovolje svaki nagon i strast.

Novija duhovna učenja kao na primer, Anthroposophy, Theosophy, pa i Scientology prihvataju reinkarnaciju. Reinkarnaciju su zastupali i mnogi grčki filozofi. Između ostalih i Platon, Parmenid, Empedokle, Heraklit itd. Od novijih mislilaca i simpatizera mogu se nabrojati: Djordano Bruno, Gete, Lesing, Bonet. Herman Hese je okarakterisao reinkarnaciju “... kao način izražavanja stabilnosti usred kretanja.“

Kanadski psihijatar Ian Pretyman Stevenson se u potpunosti posvetio proučavanju reinkaranacije. Mnogobrojna zapažanja i objašnjenja je iznosio u stručnim časopisima i knjigama za akademike. Vršio je intervju s decom iz celog sveta koja su imala spontanu rekolekciju prošlih života. Rezultati njegovih istaživanja nedvosmisleno govore u prilog reinkaranaciji. Pored njega, reinkaranciju su proučavali Peter Ramster, Dr. Brian Weiss, Dr. Walter Semkiw itd.

U prirodi su prisutne stalne promene koje imaju privid nastanka i nestanka. Ali, nikada ništa ne nestaje, već cirkuliše. U jesen lišće vene i opada da bi u proleće opet buknulo novo. Za mikrokosmos su karakteristične učestale, brze promene, a za makrokosmos spore. Veruje se da fizički univerzum, takodje, ima vremenski period trajanja. U momentu kada univerzalna Ideja/Misao ostvari realizaciju kroz apsolutnu širinu, Duh dostiže vrhunac apsolutne visine, a duša dubine dolazi do njihovog spoja i jedinstva. Postaju Jedna svest iz koje, opet, nastaje novi univerzum, ali ovoga puta sa novom Idejom iz dubljeg osećanja i drugačijeg razumevanja, odnosno univerzum na višem stepenu razvoja.

Pod pojmom Jedne svesti se podrazumeva bog kao vrhunski potencijal koji je sve što jeste, što je ikada bilo i što će ikada biti. Sveobuhvatnost toga smisla i njegova moć je iznad svega. Zato se nikada ne može shvatiti, već ostaje večno nemanifestovana, skrivena tajna života koja stvara manifestovane, različite ili individualne oblike i postojanja.

Kahlil Gibran piše: "Prva misao Boga bila je anđeo. Prva reč Boga bila je čovek." Tom izjavom ističe razliku izmedju Ideje i njene realizacije. Ideja je uvek savršena u momentu nastajanja. Medjutim, njena realizacija iziskuje stalnu adaptaciju i uskladjivanje. To stvara privid nesavršenosti. Ali, upravo takva nesavršenost i nesklad omogućava Ideji daljni razvoj i usavršavanje. Zbog toga Ideja realizacijom ostvari promenu i postigne viši stepen savršenstva.

Različite vrste živih bića proizilaze iz različitih Ideja tako da imaju drugačija tela i inteligenciju kao i specifične zakonitosti razvoja. Kada duša postigne savršenstvo u nižoj vrsti prelazi u višu. Životinje se reinkarniraju u ljude. Ne postoji diskriminacija, već samo evolucija. Razlog zašto su neki ljudi okrutni ili se radjaju kao degenerici i imbecili se objašnjava time da se prvi put radjaju kao ljudi. Neki okajavaju grehe iz prošlih života, tj. imaju lošu karmu. Ali i oni će daljnjim reinkarnacijama ostvariti progres.

Karma je sanskritska reč koja znači aktivnost ili delo. Veruje se da dobra i loša dela uslove dobru i lošu sudbinu. Po principu: "Što posiješ to ćeš i požnjeti." Ako ne u ovom životu, onda u narednom. Ukoliko duša ne uspe da shvati lekciju iz trenutnih okolnosti (sudbine) imaće ih u idućoj reinkarnaciji, ili sve dotle dok ne shvati to što treba.

Isus je govorio svojim sledbenicima da budu savršeni kao Nebeski Otac. Pod tim je mislio da ih krase vrline i da odolevaju iskušenjima. Postoji verovanje da je moguće izbeći reinkarnaciju i karmu kroz potpunu pasivnost, odustvo želja i ravnodušnost. Ali, to je diskutabilno jer je suština univerzuma živa svest koja se stalno usavršava, pa je verovatnije shvatanje da se posle savršenog razvoja u ljudskom obliku radja na drugim planetama i drugačijim oblicima, odnosno da se dobija kompleksnije telo i svest.
 

Back
Top