Рехабилитација Стаљиниста

Рехабилитација Стаљиниста

  • ДА

  • НЕ

  • Баш ме брига


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Комунистима лежи на души Херцеговина?


Знаш ли ти другарице да је отац Ратка Младића предводио ослободилачку борбу у Херцеговини.Командант Младић Неђо погинуо у нападу на село Анте Павелића.
Велики командант и комуниста!Јуначки се борио за Херцеговину и положио свој живот .

Погледај мало овај видео горе
A sta ti mislis o Ratku? (Reko', kad smo vec toliko otisli od teme, usput da priupitam).
 
Fašizam je daleko od kapitalizma, čak štaviše, kapitalizam je šproglašavan jednim od zala i jevrejskih produkata (naročito u nacizmu) uperenih protiv opstanka arijevske rase. Za fašizam je karakterističan korporativni model ekonomije

И капитализам је фашизам ако се дубоко размисли ,и један и други убијају људе и терају одабране на трон,а оне који су им мање битни у смрт.

Капитализам је фашизам садашњице!
 
И капитализам је фашизам ако се дубоко размисли ,и један и други убијају људе и терају одабране на трон,а оне који су им мање битни у смрт.

Капитализам је фашизам садашњице!
A najbolji je Staljinov komunizam? :think:
 
A sta ti mislis o Ratku? (Reko', kad smo vec toliko otisli od teme, usput da priupitam).


Шта ти мислиш?

По мени био је члан комунистичке партије,из партизанске породице ,као дете жртва
НДХ терора.
А после борац за очување Југославије и велики противник НАТО пакта
 
И капитализам је фашизам ако се дубоко размисли ,и један и други убијају људе и терају одабране на трон,а оне који су им мање битни у смрт.

Капитализам је фашизам садашњице!

E batali upotrebu pojma fašizam čiju suštinu ne shvataš! Razumem ja da je fašizam pojam za najveće zlo koje je pogodilo čovečanstvo, ali fašizam i nacizam su izgrađene ideologije i sistemi, koji imaju određeno značenje i suštinu, i ne vidim smisao kvalifikovati nekoga ili nešto kao fašistoidni samo zato što je drugačije i neprijateljsko
 
Истински социјализам,комунизам је будућност која је лако остварљива!
Ma ne pitam za buducnost, lako cemo za nju, tu svi imaju lepa resenja u teoriji, nego za komunizam do sada, u praksi, a narocito vezano za temu, zasto su zapravo svi ti ljudi zaglavili Goli otok? Ima li to neke veze s komunizmom, ili s cim uopste ima? :think:
 
E batali upotrebu pojma fašizam čiju suštinu ne shvataš! Razumem ja da je fašizam pojam za najveće zlo koje je pogodilo čovečanstvo, ali fašizam i nacizam su izgrađene ideologije i sistemi, koji imaju određeno značenje i suštinu, i ne vidim smisao kvalifikovati nekoga ili nešto kao fašistoidni samo zato što je drugačije i neprijateljsko

И капитализам је зло велико друже,велико зло!

Карл Маркс
Најамни рад и капитал

Узмимо било ког радника, на пр. ткача. Капиталист му даде разбој и пређу. Ткач отпочне рад и од пређе направи платно. Капиталист узме платно и прода га на пр. за 20 марака. Је ли сад надница ткачева један удео у платну, удео у 20 марака, у производу његовог рада? Не. Много пре но што је платно продато, можда много пре но што је оно изаткано, ткач је своју надницу примио. Капиталист не плаћа дакле ову надницу новцем који добија за платно, већ новцем из готовине. Као што разбој и пређа нису производ рада ткачева, коме их је буржоа дао, тако нису то ни робе које он добија разменом за своју робу, радну снагу. Може се десити да буржоа не нађе купца за своје платно. Може се десити да он не истера надницу продајом платна. Могуће је да он платно у сравњењу са ткачевом наградом врло скупо прода. Све се то ткача ништа не тиче. Капиталист купује за један део своје готовине, свога капитала, ткачеву радну онагу исто тако као што је за други део свога капитала набавио сировину - пређу - и оруђе за рад - разбој. Пошто је те куповине извршио, а ту спада и куповина радне снаге потребне за производњу платна, он сада производи само својим сировинама и средствима за рад. У средства за рад улази сада и наш добри ткач, који у производу или његовој цени исто тако нема никаква удела као ни разбој.

радна снага је дакле роба коју њен власник, најамни радник, продаје капиталу. Зашто је продаје? Да би живео.

Али делање радне снаге, рад, то је животна делатност радникова, испољавање његова живота. И ову животну делатност радник продаје другом, да би прибавио себи потребна средства за живот. Према томе животна делатност је за радника само средство за одржање живота. Он ради да живи. Он и не урачунава рад у свој живот, штавише, рад је жртва његова живота. Он је роба коју је радник продао другом. Производ његова рада није према томе циљ његова рада. Што радник за себе производи, није свила коју тка, није злато које из рудника вади, није палата коју зида; што он за себе производи, то је најамнина, а свила, злато, палата промећу се за њега у одређену количину средстава за живот, можда у памучну блузу, бакарни новац и подрумски стан. А радник који дванаест часова тка, преде, буши, струже, зида, копа, туца камен и носи итд. - може ли он то дванаесточасовно ткање, предење, бушење, стругање, зидање, гртање, ****** камена сматрати као испољавање свога живота, као живот?

Не. Живот за њега почиње кад рад престане, - за ручком, у крчми, у постељи. Дванаесточасовни рад нема за њега никаква смисла као ткање, предење, бушење итд., већ као зарађивање помоћу којега долази до ручка, крчме, постеље. Кад би свилена буба прела зато да одржи свој живот као гусеница, она би била прави најамни радник.

Радна снага није била увек роба. Рад није био увек најамни рад, то јест слободан рад. Роб своју радну снагу није продавао господару, исто тако као што ни во не продаје свој рад сељаку. Роб заједно са својом радном снагом продат је једном заувек његовом господару. Он је роба која може прелазити из руку једног господара у руке другога. Он сам је роба, али радна снага није његова роба. Кмет продаје само део своје радне снаге. Он не добија награду од власника земље, већ, напротив, власник земље добија од њега известан данак.

Кмет припада земљи и доноси плод господару земље. Слободан радник, међутим, продаје себе, и то на делове. Он уступа 8, 10, 12, 15 часова свога живота, дан за даном, оном ко да више: сопственику сировина, оруђа за рад и средстава за живот, тј. капиталисту. Радник не припада ни сопственику ни земљи, али 8, 10, 12, 15 часова дневно његова живота, припадају ономе ко их купи. Радник напушта капиталиста код кога се погодио кад хоће. Њега капиталист отпушта кад нађе за добро, чим не може да извуче од њега никакву корист или бар не ону коју жели. Али радник, коме је једини извор дохотка продаја радне снаге, не може напустити целу класу купаца, тј. капиталистичку класу, а да се не одрече свога живота. Он не припада овом или оном капиталисту, али припада капиталистичкој класи; и сада је његова ствар да нађе муштерију, то јест да нађе себи купца у тој капиталистичкој класи.

Тако некада беше и тако је сада!
 
И капитализам је зло велико друже,велико зло!

Карл Маркс
Најамни рад и капитал

Узмимо било ког радника, на пр. ткача. Капиталист му даде разбој и пређу. Ткач отпочне рад и од пређе направи платно. Капиталист узме платно и прода га на пр. за 20 марака. Је ли сад надница ткачева један удео у платну, удео у 20 марака, у производу његовог рада? Не. Много пре но што је платно продато, можда много пре но што је оно изаткано, ткач је своју надницу примио. Капиталист не плаћа дакле ову надницу новцем који добија за платно, већ новцем из готовине. Као што разбој и пређа нису производ рада ткачева, коме их је буржоа дао, тако нису то ни робе које он добија разменом за своју робу, радну снагу. Може се десити да буржоа не нађе купца за своје платно. Може се десити да он не истера надницу продајом платна. Могуће је да он платно у сравњењу са ткачевом наградом врло скупо прода. Све се то ткача ништа не тиче. Капиталист купује за један део своје готовине, свога капитала, ткачеву радну онагу исто тако као што је за други део свога капитала набавио сировину - пређу - и оруђе за рад - разбој. Пошто је те куповине извршио, а ту спада и куповина радне снаге потребне за производњу платна, он сада производи само својим сировинама и средствима за рад. У средства за рад улази сада и наш добри ткач, који у производу или његовој цени исто тако нема никаква удела као ни разбој.

радна снага је дакле роба коју њен власник, најамни радник, продаје капиталу. Зашто је продаје? Да би живео.

Али делање радне снаге, рад, то је животна делатност радникова, испољавање његова живота. И ову животну делатност радник продаје другом, да би прибавио себи потребна средства за живот. Према томе животна делатност је за радника само средство за одржање живота. Он ради да живи. Он и не урачунава рад у свој живот, штавише, рад је жртва његова живота. Он је роба коју је радник продао другом. Производ његова рада није према томе циљ његова рада. Што радник за себе производи, није свила коју тка, није злато које из рудника вади, није палата коју зида; што он за себе производи, то је најамнина, а свила, злато, палата промећу се за њега у одређену количину средстава за живот, можда у памучну блузу, бакарни новац и подрумски стан. А радник који дванаест часова тка, преде, буши, струже, зида, копа, туца камен и носи итд. - може ли он то дванаесточасовно ткање, предење, бушење, стругање, зидање, гртање, ****** камена сматрати као испољавање свога живота, као живот?

Не. Живот за њега почиње кад рад престане, - за ручком, у крчми, у постељи. Дванаесточасовни рад нема за њега никаква смисла као ткање, предење, бушење итд., већ као зарађивање помоћу којега долази до ручка, крчме, постеље. Кад би свилена буба прела зато да одржи свој живот као гусеница, она би била прави најамни радник.

Радна снага није била увек роба. Рад није био увек најамни рад, то јест слободан рад. Роб своју радну снагу није продавао господару, исто тако као што ни во не продаје свој рад сељаку. Роб заједно са својом радном снагом продат је једном заувек његовом господару. Он је роба која може прелазити из руку једног господара у руке другога. Он сам је роба, али радна снага није његова роба. Кмет продаје само део своје радне снаге. Он не добија награду од власника земље, већ, напротив, власник земље добија од њега известан данак.

Кмет припада земљи и доноси плод господару земље. Слободан радник, међутим, продаје себе, и то на делове. Он уступа 8, 10, 12, 15 часова свога живота, дан за даном, оном ко да више: сопственику сировина, оруђа за рад и средстава за живот, тј. капиталисту. Радник не припада ни сопственику ни земљи, али 8, 10, 12, 15 часова дневно његова живота, припадају ономе ко их купи. Радник напушта капиталиста код кога се погодио кад хоће. Њега капиталист отпушта кад нађе за добро, чим не може да извуче од њега никакву корист или бар не ону коју жели. Али радник, коме је једини извор дохотка продаја радне снаге, не може напустити целу класу купаца, тј. капиталистичку класу, а да се не одрече свога живота. Он не припада овом или оном капиталисту, али припада капиталистичкој класи; и сада је његова ствар да нађе муштерију, то јест да нађе себи купца у тој капиталистичкој класи.

Тако некада беше и тако је сада!

Zlo, naravno, ali nije fašizam!
 
Ma ne pitam za buducnost, lako cemo za nju, tu svi imaju lepa resenja u teoriji, nego za komunizam do sada, u praksi, a narocito vezano za temu, zasto su zapravo svi ti ljudi zaglavili Goli otok? Ima li to neke veze s komunizmom, ili s cim uopste ima? :think:

Зато што је Стаљин желео да Југославија постане део СССР и да се бори против капитализма који је Тито спроводио.Јер је оценио да је оценио да КПЈ спроводи непријатељску политику према Совјетском Савезу, да се линије КПЈ кидају са марксистичког гледишта, да се КПЈ расплињава у беспартијској маси, да се партија разводнила у Народном фронту, да нема критике и самокритике, да Партијом руководе шпијуни и страни плаћеници, да се у Партији не слушају савети осталих комунистичких партија, да се Партија креће ка буржоаским циљевима.И да је Тито шпијун !

Осим тога народи Југославије су више изнад свега поштовали Стаљина и СССР
који је из пепела изникао у снажну сигурни и слободну земљу.

Титу је тешко пало да сиђе са трона и бесан због Југословенске подршке Стаљину
слао је људе у логоре .Све па и оне који су и у једном тренутку показали дивљење према СССР и њеном народу.
 
A najbolji je Staljinov komunizam? :think:

'Комунизам није за нас стање које треба да буде успостављено, идеал према коме стварност треба да се управља. Ми називамо комунизмом стварни покрет, који укида садашње стање...''
Маркс
 
Crvena armija je bila imperijalistička sila!

Osim ratovanja protiv njihovog glavnog neprijatelja nacističke Njemačke, Crvena armija je za glavni cilj imala okupaciju svih područja odakle je potisnula naciste.
Samo zahvaljujući sposobnosti Josipa Broza Sovjeti nisu u Jugoslaviji ostavili značajne vojne jedinice, ali su zato oficiri Crvene armije bili u velikom broju prisutni sve do 1948. godine.
Crvena armija je pod svojom kontrolom zadržala sve prostore koje su osvojili sve do 1989. godine, osim Finske i Jugoslavije.

Njihove elitne jedinice, Čerkezi, napravili su strašne zločine od silovanja do masovnih ubijanja i to gdjegod su prošli.
U jednom malom Međimurju na primjer, ima na desetke ljudi koje i danas zovemo "Rusi", a koji su rođeni kao plod silovanja!
Odvodili su ljude u logore, ubijali i bili su brutalniji i od samih nacista!

Oni koji su u ono vrijeme htjeli vidjeti Jugoslaviju pod okriljem Sovjetskog saveza nisu zaslužili ništa manje nego im se i desilo!

:bljak::bljak::bljak:
 
EVIDENCIJA
PREMA evidenciji koju je uradio Ljubo Mikić, stradalnik „po liniji IB“, u
Jugoslaviji su od 1948. osuđene 55.663 osobe. Među njima je bilo 12 učesnika
Oktobarske revolucije, 36 španskih boraca, 23 savezna i republička ministra,
dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada, 39 pomoćnika ministara,
36 saveznih poslanika, 21.880 učesnika NOR, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.
Zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i 2.600 vojnih lica.

40 LOGORA U JUGOSLAVIJI
U Jugoslaviji je u vreme Informbiroa, prema istraživanju Srđana Cvetkovića iz
Instituta za savremenu istoriju, bilo oko 40 raznih logora i zatvora za
staljiniste. Osim Golog, kaznionice su postojale na obližnjem ostrvu Sveti
Grgur (za vojna lica i žene). U iste svrhe su, navodi u knjizi „Između srpa i
čekića“, korišćene „Glavnjača“ u Beogradu i „Zabela“ u Požarevcu, kao i
kaznionica u Staroj Gradiški.
U Makedoniji su bila dva manja logora, a u Crnoj Gori bio je poznat „Bogdanov
kraj“. U Bosni je glavna kaznionica bila u Bileći, gde se radilo u kamenolomu.
Među glavnim revidircima batinašima tamo je bio ražalovani general Branko -
Kađa Petričević, uhapšen kada je sa Vladom Dapčevićem i Arsom Jovanovićem
pokušao da pobegne u Rumuniju.

PETROVA RUPA
NA OSTRVU je postojalo više logora: stari muški logor („Stara žica“), novi
muški logor („Nova žica“), Radilište 101 („Petrova rupa“) i ženski logor.
Najozloglašenija bila je „Petrova rupa“, nazivana i „Manastir“, koja je dobila
ime po Petru Komneniću, predsedniku Skupštine Crne Gore, jednom od prvih
stanovnika.

METODE PREVASPITAVANjA
NEPOSREDNI akteri torture bili su sami zatvorenici, koji su tako okajavali
svoje „grehe“, a kreativnost i surovost mučenja dojučerašnjih partijskih
drugova prevazilazila je svaku granicu čovečnosti. Bili su tu „topli zec“, kada
bi novopridošli robijaš vezanih očiju prolazio kroz špalir logoraša koji su ga
divljački tukli do iznemoglosti. Suština nije bila u fizičkom prebijanju, već u
razbijanju duha zatvorenika i, posebno, njihovog drugarstva i osećaja
zajedništva. Pa „tiganj“, kada bi kažnjenik, vezan za stolicu, danima sedeo na
užarenom suncu bez vode. „Mina“ je bila posuda od 180 litara vode koju bi
zatvorenik morao da nosi puna četiri kilometra, a kazna „sipanje vode u
nozdrve“ nije ostavljala nikakve tragove na telu zatočenika.

Молим за озбиљне одговоре!

Да ли су преживели затвореници заслужили рехабилитацију,нема их много али их боли не правда , част која им је одузета .Сви су они били хероји ослободилачке борбе ,неки припадници ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ !

Тортура ,понижење јер су стали уз Стаљина...па затим масовни разводи
одрицање жене од мужа,мужа од жене и оно што их највише боли јесте одузимање заслуга за ослободилачку борбу.

Будите хумани и одговорите да ли ови људи заслужују рехабилитацију,признање да су се борили за Југославију.

Za tadašnje staljiniste je kasno. A ovim današnjim je potreban jedan vid rehabilitacije, svakako.
 
СССР је из пепела створио снажну државу ,односно Стаљин а Тито је да би остао на власти узимао кредите и уништавао Југославију.

Мени је искрено жао што нисмо били део СССР јер би многе ствари биле много боље!

Тема је о Стаљинистама који су били жртве капиталистичког режима!

Ko tebi puni..... mozak? :dash::dash:
 
Jedino shto bi bilo dobro da je Staljin zaveo reshim u Jugoslaviji bi bilo to shto bi nama, kao i vecini zemalja gde je to i uchinio, reshio nacionalno pitanje. On nikad nije zaboravio svoje neprijatelje i znao je sa njima da se obrachuna sa najgorom perfidnoscu. Pri tome mislim na Hrvate i ostale nacisticke sluge koji su dobrim delom i ucestvovali u borbama u SSSR-u i to cak i u Staljingradu. Ostalo mislim sve najgore.
 
Lako? Koliko vidim propali su svi pokušaji u praksi! Komunizam možda i nije tako loše zamišljen sistem, ali zbog ljudske nesavršenosti praktično je neostvariv!

Propao je i kapitalizam.
U stvari imamo samo dva obliak kapitalizma- Skandinavski, koji j eu stavri socijalizam i Liberalni koji j e puko pre godinu dana.
kako je ostvariv kapitalizam vidimo u Srbiji gde pored kapitalističkog načina privredjivanja država mora da zadužuje sopstvene gradjane u inostranstvu kako bi kapitalistima nadoknadila gubitke.
Dakle- kapitalizam u opšte ne funkcioniše, šta više.

Oba sistema i kapitalizam i socijalizam kakvi su postojali bili su neodrživi. Bio je održiv Jogoslovenski model i on se nije raspao. Moramo napomenuti da se raspala država, politički a ne ekonomski.
U Srbiji su nametnute ekonomske sankcije, tako da propast sistema nije bila sama od sebe nego veštačka. Naš socijalizam je bio mešavina kapitalizma i socijalizma kakvog je i Kine usvojila.

Sada imamo slučaj d najveće kapitalističke ekonomije trće u Kinu da pozajmljuju pare.
Javni radnici u SAD, policajci, vatrogasci, nastavnici i učitelji se finansiraju iz Kineskih kredita.
Islanda je tražio kredit od Rusije, kao i Srbija.

Pa onda pitam, ako kapitalizam funkcioniše, što onda pozajmljuju silne milijarde!?

Istina je surova, samo igra slučaja je dovela da socijalizam propadne. U stvari došlo je de političke propasti SSSR i istočnog bloka, a onda je NAREDJENO sa Zapada da MORAJU da promene sistem. Ja se ne sežam da su poljaci, Istočni Nemci gladovali 1990-e
Kapitalizam je takodje bio na izdisaju početkom 90-ih ali je dobio "infuziju" pljačkom Istočne evrope, farbika, rudnika i veštačkim. SUPROTNO ODREDBAMA KAPITALIZMA- okupiranjem tamošnjih tržišta gde je kao i kod nas NAREDJENO da ne smeju da se prodaju domaći proizvodi nego da se MORA kupovati sa ZAPADA.

Setimo se samo pre nekoliko godina poplave raznih životnih osiguranja, Grave, Wiennerstatische itd- u stvari su čekali ovu krizu 2008, seti se da je poplava osiguranja bila 2006-2008 kada su iz Istočne evrope kupili novac za životno osiguranje, a koji je služio da se uplaćuju penzije bebi-boomerima u SAD koji su stasali za penzije.
Baš me zanima da li bi ceo LLoyd imao da plati penzije ako bi samo jedna Poljska odjednom tražila uloženo nazad- tog novca više nema jer je uplaćen Amerikancima, a kad Srbin i Mađar stignu za penziju 2040-e...... neće biti ništa.

Dakle budućnost leži u socijalizmu, ne politički ali ekonomski svakako.
 
Jedino shto bi bilo dobro da je Staljin zaveo reshim u Jugoslaviji bi bilo to shto bi nama, kao i vecini zemalja gde je to i uchinio, reshio nacionalno pitanje. On nikad nije zaboravio svoje neprijatelje i znao je sa njima da se obrachuna sa najgorom perfidnoscu. Pri tome mislim na Hrvate i ostale nacisticke sluge koji su dobrim delom i ucestvovali u borbama u SSSR-u i to cak i u Staljingradu. Ostalo mislim sve najgore.

Od Crne legije je pravio "Jugoslovensku brigadu".....
 

Back
Top