Quantcast

Рехабилитација Стаљиниста

Рехабилитација Стаљиниста

  • ДА

  • НЕ

  • Баш ме брига


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
46.431
EVIDENCIJA
PREMA evidenciji koju je uradio Ljubo Mikić, stradalnik „po liniji IB“, u
Jugoslaviji su od 1948. osuđene 55.663 osobe. Među njima je bilo 12 učesnika
Oktobarske revolucije, 36 španskih boraca, 23 savezna i republička ministra,
dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada, 39 pomoćnika ministara,
36 saveznih poslanika, 21.880 učesnika NOR, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.
Zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i 2.600 vojnih lica.

40 LOGORA U JUGOSLAVIJI
U Jugoslaviji je u vreme Informbiroa, prema istraživanju Srđana Cvetkovića iz
Instituta za savremenu istoriju, bilo oko 40 raznih logora i zatvora za
staljiniste. Osim Golog, kaznionice su postojale na obližnjem ostrvu Sveti
Grgur (za vojna lica i žene). U iste svrhe su, navodi u knjizi „Između srpa i
čekića“, korišćene „Glavnjača“ u Beogradu i „Zabela“ u Požarevcu, kao i
kaznionica u Staroj Gradiški.
U Makedoniji su bila dva manja logora, a u Crnoj Gori bio je poznat „Bogdanov
kraj“. U Bosni je glavna kaznionica bila u Bileći, gde se radilo u kamenolomu.
Među glavnim revidircima batinašima tamo je bio ražalovani general Branko -
Kađa Petričević, uhapšen kada je sa Vladom Dapčevićem i Arsom Jovanovićem
pokušao da pobegne u Rumuniju.

PETROVA RUPA
NA OSTRVU je postojalo više logora: stari muški logor („Stara žica“), novi
muški logor („Nova žica“), Radilište 101 („Petrova rupa“) i ženski logor.
Najozloglašenija bila je „Petrova rupa“, nazivana i „Manastir“, koja je dobila
ime po Petru Komneniću, predsedniku Skupštine Crne Gore, jednom od prvih
stanovnika.

METODE PREVASPITAVANjA
NEPOSREDNI akteri torture bili su sami zatvorenici, koji su tako okajavali
svoje „grehe“, a kreativnost i surovost mučenja dojučerašnjih partijskih
drugova prevazilazila je svaku granicu čovečnosti. Bili su tu „topli zec“, kada
bi novopridošli robijaš vezanih očiju prolazio kroz špalir logoraša koji su ga
divljački tukli do iznemoglosti. Suština nije bila u fizičkom prebijanju, već u
razbijanju duha zatvorenika i, posebno, njihovog drugarstva i osećaja
zajedništva. Pa „tiganj“, kada bi kažnjenik, vezan za stolicu, danima sedeo na
užarenom suncu bez vode. „Mina“ je bila posuda od 180 litara vode koju bi
zatvorenik morao da nosi puna četiri kilometra, a kazna „sipanje vode u
nozdrve“ nije ostavljala nikakve tragove na telu zatočenika.

Молим за озбиљне одговоре!

Да ли су преживели затвореници заслужили рехабилитацију,нема их много али их боли не правда , част која им је одузета .Сви су они били хероји ослободилачке борбе ,неки припадници ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ !

Тортура ,понижење јер су стали уз Стаљина...па затим масовни разводи
одрицање жене од мужа,мужа од жене и оно што их највише боли јесте одузимање заслуга за ослободилачку борбу.

Будите хумани и одговорите да ли ови људи заслужују рехабилитацију,признање да су се борили за Југославију.
 

карлос

Veoma poznat
Poruka
10.764
EVIDENCIJA
PREMA evidenciji koju je uradio Ljubo Mikić, stradalnik „po liniji IB“, u
Jugoslaviji su od 1948. osuđene 55.663 osobe. Među njima je bilo 12 učesnika
Oktobarske revolucije, 36 španskih boraca, 23 savezna i republička ministra,
dva predsednika i dva potpredsednika republičkih vlada, 39 pomoćnika ministara,
36 saveznih poslanika, 21.880 učesnika NOR, 1.673 nosilaca Spomenice 1941.
Zatim 4.153 raznih funkcionera KPJ, 1.722 radnika policije i 2.600 vojnih lica.

40 LOGORA U JUGOSLAVIJI
U Jugoslaviji je u vreme Informbiroa, prema istraživanju Srđana Cvetkovića iz
Instituta za savremenu istoriju, bilo oko 40 raznih logora i zatvora za
staljiniste. Osim Golog, kaznionice su postojale na obližnjem ostrvu Sveti
Grgur (za vojna lica i žene). U iste svrhe su, navodi u knjizi „Između srpa i
čekića“, korišćene „Glavnjača“ u Beogradu i „Zabela“ u Požarevcu, kao i
kaznionica u Staroj Gradiški.
U Makedoniji su bila dva manja logora, a u Crnoj Gori bio je poznat „Bogdanov
kraj“. U Bosni je glavna kaznionica bila u Bileći, gde se radilo u kamenolomu.
Među glavnim revidircima batinašima tamo je bio ražalovani general Branko -
Kađa Petričević, uhapšen kada je sa Vladom Dapčevićem i Arsom Jovanovićem
pokušao da pobegne u Rumuniju.

PETROVA RUPA
NA OSTRVU je postojalo više logora: stari muški logor („Stara žica“), novi
muški logor („Nova žica“), Radilište 101 („Petrova rupa“) i ženski logor.
Najozloglašenija bila je „Petrova rupa“, nazivana i „Manastir“, koja je dobila
ime po Petru Komneniću, predsedniku Skupštine Crne Gore, jednom od prvih
stanovnika.

METODE PREVASPITAVANjA
NEPOSREDNI akteri torture bili su sami zatvorenici, koji su tako okajavali
svoje „grehe“, a kreativnost i surovost mučenja dojučerašnjih partijskih
drugova prevazilazila je svaku granicu čovečnosti. Bili su tu „topli zec“, kada
bi novopridošli robijaš vezanih očiju prolazio kroz špalir logoraša koji su ga
divljački tukli do iznemoglosti. Suština nije bila u fizičkom prebijanju, već u
razbijanju duha zatvorenika i, posebno, njihovog drugarstva i osećaja
zajedništva. Pa „tiganj“, kada bi kažnjenik, vezan za stolicu, danima sedeo na
užarenom suncu bez vode. „Mina“ je bila posuda od 180 litara vode koju bi
zatvorenik morao da nosi puna četiri kilometra, a kazna „sipanje vode u
nozdrve“ nije ostavljala nikakve tragove na telu zatočenika.

Молим за озбиљне одговоре!

Да ли су преживели затвореници заслужили рехабилитацију,нема их много али их боли не правда , част која им је одузета .Сви су они били хероји ослободилачке борбе ,неки припадници ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ !

Тортура ,понижење јер су стали уз Стаљина...па затим масовни разводи
одрицање жене од мужа,мужа од жене и оно што их највише боли јесте одузимање заслуга за ослободилачку борбу.

Будите хумани и одговорите да ли ови људи заслужују рехабилитацију,признање да су се борили за Југославију.
Па зар ниси била уз Путина на ону другу тему?
 

gost 150019

Elita
Poruka
20.524
:hahaha::hahaha::rotf::rotf::rotf:...:super:

Kakva crna rehabilitacija ,ja sam da se osude i staljinisti,titoisti, komunisti...mislim, koja je razlika..isti racku ,drugo pakovanje..:rtfm:
Revolucija guta svoju decu...:mrgreen:

Ih bre, pa ti su komunisti "streljali" svoje borce, ako otkinu jabuku sa drveta, a kamo li ako pomisle nešto van partijske dogme...

Doduše to je "Bulajićev" mit, ali se odlično uklapa u slanje ljudi na goli otok...
 

nikadvise90te

Ističe se
Poruka
2.016
Све је то иста багра, која се након '45 докопала туђег (писао сам 100 пута...о томе), ИБ је био само алат за превласт......и ништа више.....нема ту никаквог основа за рехабилитацију...... и доста бре више са тим штеточинама
 

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
46.431
Па зар ниси била уз Путина на ону другу тему?
Само полако друже Путин ће рехабилитовати Стаљина!

Осим тога надам се да су сви гледали излагање Медеведева о Стаљину и заслугама Стаљина.Путин је повратио снагу Русији ,одао поштовање црвеној армији и њеном команданту.
 

gost 186118

Veoma poznat
Poruka
10.118
ДА !
После свега што су ти јадни људи преживели, најмање што можемо да учинимо јесте да их рехабилитујемо.
Јесам про-четнички оријентисан али патња и терор који су ови људи преживели не могу ме оставити равнодушним.
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.333
Све је то иста багра, која се након '45 докопала туђег (писао сам 100 пута...о томе), ИБ је био само алат за превласт......и ништа више.....нема ту никаквог основа за рехабилитацију...... и доста бре више са тим штеточинама
Тачно
 

gost 186118

Veoma poznat
Poruka
10.118
Тито је био монструм али ови људи су били мучени само зато што су били русофили.
Ок, разумем да је Тито хтео да шурује и са истоком и са западом, али не могу подржати убијање и злостваљање великог броја људи, ради лакшег реализовања идеје Ј.Б. Тита.
 

Tex707

Domaćin
Banovan
Poruka
4.437
Тито је био монструм али ови људи су били мучени само зато што су били русофили.

<snip>

SAMO...???...pa to je ocigledno bilo vise nego dovoljno, neko je procenio da su za to vreme pomenute metode bile efikasnije (a mozda i jeftinije) od prinudnog slanja na neuropsihijatrijske klinike. Jedini problem je sto su ponekad bili zatvarani ljudi kojima nije tamo bilo mesto, tj. radilo se o cistim politickim obracunima...to je jedino o cemu bi trebalo razmisljati kada se o rehabilitaciji govori.

.
 

Дон

Buduća legenda
Poruka
29.383
ДА !
После свега што су ти јадни људи преживели, најмање што можемо да учинимо јесте да их рехабилитујемо.
Јесам про-четнички оријентисан али патња и терор који су ови људи преживели не могу ме оставити равнодушним.
Potpisujem svaku reč. :ok:
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
ДА !
После свега што су ти јадни људи преживели, најмање што можемо да учинимо јесте да их рехабилитујемо.
Јесам про-четнички оријентисан али патња и терор који су ови људи преживели не могу ме оставити равнодушним.
Radilo se o Rusofilima, a ne Staljinistima. Najveći broj je lažno optužen jer su bili Rusofili.
 

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
46.431
Radilo se o Rusofilima, a ne Staljinistima. Najveći broj je lažno optužen jer su bili Rusofili.
У Првом светском рату Аустро-Угарска је на Голи оток слала руске заробљенике са Источног фронта.

Од године 1949. на Голом отоку се налазио злогласни логор југословенских политичких затвореника, Титових неистомишљеника, пре свега присталица стаљинизма,.

Када се добро погледа веома интересантна историја Голог Отока!
 

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
46.431
Један од команданата логора био је и контраверзни Анте Раштегорац. Међу логорашима је био висок проценат Народних хероја, доскорашњих министара, предратних комуниста и људи од угледа. Већина зграда на острву сместила се између увале Мала Тетина и увале Мелна које су постале неми сведоци ружне прошлости острва.

А контравезни Анте Касније је постао привредник и био генерални директор конфекције „Клуз“ и генерални директор Пословне заједнице пруге Београд-Бар.
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.333
Ne znam da li ste primetili, ali u Srbiji je, u povodu ovonedeljne „istorijske posete" ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, sprovedena široka medijsko-politička kampanja rehabilitacije državnog komunizma





Politika koja je 2000. na vlast došla na opštenarodnom talasu antislobizma, stranački potomci posleratnih demokrata koje su „crveni oslobodioci" streljali bez suda i presude, država koja je vratila grb, himnu i zastavu domaćinske, antikomunističke Srbije, ta i takva vlast, ta i takva država, ti i takvi političari su, dakle, tokom proslave 65. godine „oslobođenja Beograda" otvoreno promovisali komunizam!?!

Pri tom je potpuno zanemarena činjenica da je komunistička ideologija Srbiji i srpskoj naciji nanela najveća zla u modernoj istoriji. Tokom svih onih silnih euforičnih televizijskih priloga, specijalnih emisija i repriza partizanskih propagandnih žurnala na Javnom servisu, niko nijednom rečju nije spomenuo činjenicu da je u ime komunizma, u ime partizanskih „oslobodilaca" ovde u Srbiji za samo dve godine, od 1944. do 1946. godine, po zvaničnim podacima, streljano čak 80.000 ljudi!

Ne može to, ljudi moji, ne biva to tako. Ne može „Bože pravde" sa „Po šumama i gorama", ne ide „Marš na Drinu" u kombinaciji sa ratnim, partizanskim zastavama. Ne može to, taman kao što ne može da se tvrdi da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine. Beograd, da budem jasan, tog dana jeste oslobođen od nacista, ali Beograd je istog tog dana porobljen od strane krvožednih boljševika koji su odmah, iste noći, streljanjima i silovanjima počeli da sprovode politiku „slamanja kičme srpskom hegemonizmu".

Pa, bivši načelnik zloglasne Ozne, general Jovo Kapičić, i sam danas priznaje da su komunisti posle „oslobođenja" morali da očiste Srbiju i Beograd od đubreta! On sam priznaje da je u jesen i zimu te 1944. većinskoj domaćinskoj, monarhističkoj Srbiji komunistički poredak morao da bude nametnut zločinom, onako po kratkom postupku - metkom u potiljak! I šta je sad tu za slavlje?

Da se razumemo, partizani i njihovi potomci, oni koji već generacijama profitiraju od komunizma u Srbiji, imaju razlog da slave 20. oktobar. Oni na to imaju pravo. Ali, oni nemaju pravo da teraju žrtve komunizma da slave zločin koji je nad njima počinjen. Niko nema pravo da slavi komunizam u zemlji u kojoj desetine hiljada nevinih ljudi i dalje leži neotkopano po masovnim grobnicama! Samo to, ljudi moji, samo to i ništa više!

Konačno, zašto se svi koji se u javnosti usude da pomenu komunističke zločine, zašto se svi koji zatraže pravdu za nevine žrtve boljševičkog terora stavljaju na crnu listu ekstremista i antievropejaca?! Ko je, kada i kako proglasio komunističke zločine za društveno korisno delo?!

D.Vucicevic
 

Komunistkinja

Buduća legenda
Poruka
46.431
SILOVANJE ISTORIJE

U napisu Venceslava Glišića "Silovanja je bilo" (Politika od 6. 2. 2006.) tvrdi se da su tokom oslobađanja Jugoslavije "pojedine grupe vojnika Crvene armije izvršile silovanja žena i pljačke po Srbiji. Pominje se i 2000 žena koje su, navodno, silovane. Dalje se kaže da je "Tito pozvao generala Kornjejeva i u prisustvu Kardelja, Rankovića i Đilasa oštro protestvovao…", a da je Đilas bio "posebno oštar u kritici prestupa crvenoarmejaca". Na kraju, Glišić piše da je zbog te kritike Staljin naterao Đilasa u svojoj dači da ispije zdravicu za Crvenu armiju i time se polemika o tome slegla".

Ceo Glišićev napis zasniva se na neistinama, selektivnim poluistinama i na metodu rekla-kazala. Sem toga, on se bitno razlikuje od mnogobrojnih i veoma obimnih službenih dokumenata Trećeg ukrajinskog fronta (koji je učestvovao u oslobađanju naše zemlje), od izveštaja generala Kornjejeva, od memoara Molotova i drugih sovjetskih autora, kao i od podrobnih pisanih objašnjenja ambasadora Sadčikova i Lavrentija. Ni u našoj zemlji ne postoji nijedan autentičan dokument koji bi potvrdio Glišićeve navode. Zar nije krajnje naivno poverovati u priču, kako su, navodno, seljaci u nekom selu između Kruševca i Kraljeva "pobili nekoliko crvenoarmejaca koji su pljačkali i nasrtali na njihove žene". O tome bi morao da postoji bilo kakav zajednički pismeni dokument sovjetske i jugoslovenske komande. Morao bi da postoji pisani dokument sovjetske i jugoslovenske komande. Morao bi da postoji pismeni dokument i o "silovanju" neke od 2000 pomenutih apstraktnih i bezimenih žena. Doduše, posle sukoba između Moskve i Beograda 1948. g. objavljivane su u štampi najgnusnije antisovjetske priče bez autentičnih dokaza u stilu da Rusi "jedu satove, telefone i električne pegle". Ali to je bio danak određenoj političkoj situaciji.

Pomoć Crvene armije u oslobađanju naše zemlje od fašizma bila je herojska, dragocena, bratska i odlučujuća. Preko 30 hiljada crvenoarmejaca je poginulo, ranjeno ili nestalo na jugoslovenskom tlu. Hiljade njih su sahranjeni na bratskim (partizanskim i sovjetskim) grobljima u Beogradu, Jagodini, Gornjem Milanovcu, Požarevcu… Svojim žrtvovanjem oni su mnogo smanjili gubitke naših boraca i civila. Sovjeti su nam 1944. i 1945. g. pružili ogromnu vojnu i materijalnu pomoć. Gotovo svuda Sovjetska armija dočekana je s oduševljenjem i bratski. Ona je vrlo često trpela znatne gubitke prilikom oslobađanja naših gradova, jer je izbegavala da se koristi teškom artiljerijom, kako bi sprečila civilne žrtve i razaranja. Ali, crvenoarmejci su prolazili i kroz mesta u kojima ih je deo stanovništva dočekivao neprijateljski. Mnogi ljudi iz tih krajeva pobegli su na severozapad sa Nemcima (ali su im ostale porodice) kao nedićevci, ljotićevci, četnici, ustaše (u jednom delu Vojvodine), folksdojčeri, mađarski fašisti… Značajan broj njih "ispod žita" širio je najprljavije laži o crvenoarmejcima i partizanima i preuveličavali razne pojedinačne incidente i nesporazume.

Crvena armija ostala je na našoj teritoriji od 28. septembra 1944. g. pa gotovo do kraja rata. i za to vreme, čak neki visoki rukovodioci KP Jugoslavije, i drugi uticajni ljudi rafinirano su širili antisovjetsku propaganda. O tome postoji obimna dokumentacija iz raznih izvora-sovjetskih, britanskih... Pored Moskve, veliki deo takvih vešto izrežiranih informacija dospevao je u London, gde su istaknuti rukovodioci Britanske obave{tajne službe Filbi, Maklin, Barđžes i drugi bili prosovjetski orjentisani. Oni će kasnije u Moskvi deo informacija o Jugoslaviji iz tog vremena publikovati. Već u toku oslobođenja Jugoslavije i u prvim posleratnim godinama visoki rukovodioci Crvene armije i ruski ambasadori su u više mahova protestvovali kod jugoslovenskog partijskog i državnog rukovodstva zbog, kako su govorili, antisovjetskih postupaka Đilasa, Tempa, Velebita i drugih. Glišićevo tvrđenje oko načina kako je "likvidiran" i da li je uopšte likvidiran sukob između Sovjeta i Đilasa povodom njegovog napada na crvenoarmejce. To sasvim drugačije prikazuju Molotov i drugi sovjetski autori. Po njima, Đilas je molio Moskvu za oproštaj, tvrdeći da su mu "neke informacije namerno podmetnute" i da je pogrešno interpretiran. To isto proizilazi i iz pisma CK SKP(b) gde stoji da je Đilas zbog antisovjetskih izjava žestoko kritikovan od strane Rusa. On je, kaže se u pomenutom pismu, potom došao u Moskvu (u sastavu jugoslovenske delegacije), izvinio se Staljinu i "molio da se zaboravi neprijatna pogreška koju je napravio na sednici CK KPJ".

Tokom sedmomesečnog ratovanja na našoj teritoriji nalazilo se nekoliko stotina hiljada sovjetskih boraca, sigurno je da su mogli da se dese neki pojedinačni nesporazumi i incidenti, ali su krajnje apsurdne tvrdnje o tobože masovnim "pljačkama i silovanjima", bez navođenja ijednog konkretnog dokumenta, ijednog konkretnog imena. Razume se, da je u pitanju skrnavljenje uspomene na herojski podvig i bratsku pomoć Crvene armije, kao i omalovažavanje njene odlučujuće uloge u slomu fašizma.

Branko Kitanović, generalni sekretar NKPJ
Beograd, 8. februar 2006. god.
__________________
 

vracaracc

Buduća legenda
Poruka
38.333
SILOVANJE ISTORIJE

U napisu Venceslava Glišića "Silovanja je bilo" (Politika od 6. 2. 2006.) tvrdi se da su tokom oslobađanja Jugoslavije "pojedine grupe vojnika Crvene armije izvršile silovanja žena i pljačke po Srbiji. Pominje se i 2000 žena koje su, navodno, silovane. Dalje se kaže da je "Tito pozvao generala Kornjejeva i u prisustvu Kardelja, Rankovića i Đilasa oštro protestvovao…", a da je Đilas bio "posebno oštar u kritici prestupa crvenoarmejaca". Na kraju, Glišić piše da je zbog te kritike Staljin naterao Đilasa u svojoj dači da ispije zdravicu za Crvenu armiju i time se polemika o tome slegla".

Ceo Glišićev napis zasniva se na neistinama, selektivnim poluistinama i na metodu rekla-kazala. Sem toga, on se bitno razlikuje od mnogobrojnih i veoma obimnih službenih dokumenata Trećeg ukrajinskog fronta (koji je učestvovao u oslobađanju naše zemlje), od izveštaja generala Kornjejeva, od memoara Molotova i drugih sovjetskih autora, kao i od podrobnih pisanih objašnjenja ambasadora Sadčikova i Lavrentija. Ni u našoj zemlji ne postoji nijedan autentičan dokument koji bi potvrdio Glišićeve navode. Zar nije krajnje naivno poverovati u priču, kako su, navodno, seljaci u nekom selu između Kruševca i Kraljeva "pobili nekoliko crvenoarmejaca koji su pljačkali i nasrtali na njihove žene". O tome bi morao da postoji bilo kakav zajednički pismeni dokument sovjetske i jugoslovenske komande. Morao bi da postoji pisani dokument sovjetske i jugoslovenske komande. Morao bi da postoji pismeni dokument i o "silovanju" neke od 2000 pomenutih apstraktnih i bezimenih žena. Doduše, posle sukoba između Moskve i Beograda 1948. g. objavljivane su u štampi najgnusnije antisovjetske priče bez autentičnih dokaza u stilu da Rusi "jedu satove, telefone i električne pegle". Ali to je bio danak određenoj političkoj situaciji.

Pomoć Crvene armije u oslobađanju naše zemlje od fašizma bila je herojska, dragocena, bratska i odlučujuća. Preko 30 hiljada crvenoarmejaca je poginulo, ranjeno ili nestalo na jugoslovenskom tlu. Hiljade njih su sahranjeni na bratskim (partizanskim i sovjetskim) grobljima u Beogradu, Jagodini, Gornjem Milanovcu, Požarevcu… Svojim žrtvovanjem oni su mnogo smanjili gubitke naših boraca i civila. Sovjeti su nam 1944. i 1945. g. pružili ogromnu vojnu i materijalnu pomoć. Gotovo svuda Sovjetska armija dočekana je s oduševljenjem i bratski. Ona je vrlo često trpela znatne gubitke prilikom oslobađanja naših gradova, jer je izbegavala da se koristi teškom artiljerijom, kako bi sprečila civilne žrtve i razaranja. Ali, crvenoarmejci su prolazili i kroz mesta u kojima ih je deo stanovništva dočekivao neprijateljski. Mnogi ljudi iz tih krajeva pobegli su na severozapad sa Nemcima (ali su im ostale porodice) kao nedićevci, ljotićevci, četnici, ustaše (u jednom delu Vojvodine), folksdojčeri, mađarski fašisti… Značajan broj njih "ispod žita" širio je najprljavije laži o crvenoarmejcima i partizanima i preuveličavali razne pojedinačne incidente i nesporazume.

Crvena armija ostala je na našoj teritoriji od 28. septembra 1944. g. pa gotovo do kraja rata. i za to vreme, čak neki visoki rukovodioci KP Jugoslavije, i drugi uticajni ljudi rafinirano su širili antisovjetsku propaganda. O tome postoji obimna dokumentacija iz raznih izvora-sovjetskih, britanskih... Pored Moskve, veliki deo takvih vešto izrežiranih informacija dospevao je u London, gde su istaknuti rukovodioci Britanske obave{tajne službe Filbi, Maklin, Barđžes i drugi bili prosovjetski orjentisani. Oni će kasnije u Moskvi deo informacija o Jugoslaviji iz tog vremena publikovati. Već u toku oslobođenja Jugoslavije i u prvim posleratnim godinama visoki rukovodioci Crvene armije i ruski ambasadori su u više mahova protestvovali kod jugoslovenskog partijskog i državnog rukovodstva zbog, kako su govorili, antisovjetskih postupaka Đilasa, Tempa, Velebita i drugih. Glišićevo tvrđenje oko načina kako je "likvidiran" i da li je uopšte likvidiran sukob između Sovjeta i Đilasa povodom njegovog napada na crvenoarmejce. To sasvim drugačije prikazuju Molotov i drugi sovjetski autori. Po njima, Đilas je molio Moskvu za oproštaj, tvrdeći da su mu "neke informacije namerno podmetnute" i da je pogrešno interpretiran. To isto proizilazi i iz pisma CK SKP(b) gde stoji da je Đilas zbog antisovjetskih izjava žestoko kritikovan od strane Rusa. On je, kaže se u pomenutom pismu, potom došao u Moskvu (u sastavu jugoslovenske delegacije), izvinio se Staljinu i "molio da se zaboravi neprijatna pogreška koju je napravio na sednici CK KPJ".

Tokom sedmomesečnog ratovanja na našoj teritoriji nalazilo se nekoliko stotina hiljada sovjetskih boraca, sigurno je da su mogli da se dese neki pojedinačni nesporazumi i incidenti, ali su krajnje apsurdne tvrdnje o tobože masovnim "pljačkama i silovanjima", bez navođenja ijednog konkretnog dokumenta, ijednog konkretnog imena. Razume se, da je u pitanju skrnavljenje uspomene na herojski podvig i bratsku pomoć Crvene armije, kao i omalovažavanje njene odlučujuće uloge u slomu fašizma.

Branko Kitanović, generalni sekretar NKPJ
Beograd, 8. februar 2006. god.
__________________

Где нађе Бранка Китановића (председника Нове Комунистичке Партија Југославије НКПЈ)??????????????????????

У његовим књигама Руси су побили више Немаца (и свих осталих) него у чувеним фризираним совјетским изворима.
По Китановићу је и Бата Живојиновић у рату побио више Немаца него што је то приказано у филмовима!
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Ne znam da li ste primetili, ali u Srbiji je, u povodu ovonedeljne „istorijske posete" ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, sprovedena široka medijsko-politička kampanja rehabilitacije državnog komunizma
Ne, počinje se sa rehabilitacijom NOP i NOVJ ali ne u smislu "jedini ispravni" već kao jedan od dva antifašistička pokreta.
Ne radi se na rehabilitaciji komunizma jer je to nemoguće. Kao ideologija je bio loš, ali radi se na rehabilitaciji partizana.

Moramo biti realni,
naša braća Rusi ne fermaju četnike i Dražu- oni znaju za partizane i kako su se Srbi hrabrto borili kao partizani.
Ček u antologijskoj seriji filmova "Oslobodjenje" predstavljeni su Partizani i NOVJ kao važan korak ka formulisanju Ruske strategije za bitku kod Kurska.
Čak ima i segment u filmu o bitci kod Kurska koja prikazuje partizane 1943-e
 

Alekasandar3

Buduća legenda
Poruka
35.728
Oba antifašistička, to je tačno, ali je ranije na jednoj temi Mihailovićev pokret nazvala izdajničkim i usprotivila se njihovoj rehabilitaciji
Razne četničke grupacije su bile izdajničke, ali ne i JuVO i ne Mihajlović
Problem je ležao što niakda niej kontrolisao četnike i što su 90% vojvoda srali i pravili gluposti i nisu slušali.
Četnici nisu psotojali kao jedinstven pokret.
 

amalko

Primećen član
Banovan
Poruka
629
Crvena armija je bila imperijalistička sila!

Osim ratovanja protiv njihovog glavnog neprijatelja nacističke Njemačke, Crvena armija je za glavni cilj imala okupaciju svih područja odakle je potisnula naciste.
Samo zahvaljujući sposobnosti Josipa Broza Sovjeti nisu u Jugoslaviji ostavili značajne vojne jedinice, ali su zato oficiri Crvene armije bili u velikom broju prisutni sve do 1948. godine.
Crvena armija je pod svojom kontrolom zadržala sve prostore koje su osvojili sve do 1989. godine, osim Finske i Jugoslavije.

Njihove elitne jedinice, Čerkezi, napravili su strašne zločine od silovanja do masovnih ubijanja i to gdjegod su prošli.
U jednom malom Međimurju na primjer, ima na desetke ljudi koje i danas zovemo "Rusi", a koji su rođeni kao plod silovanja!
Odvodili su ljude u logore, ubijali i bili su brutalniji i od samih nacista!

Oni koji su u ono vrijeme htjeli vidjeti Jugoslaviju pod okriljem Sovjetskog saveza nisu zaslužili ništa manje nego im se i desilo!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.