vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
РЕГИОНАЛНО "ЛИДЕРСТВО" БОРИСА ТАДИЋА
Пише: Жарко Јанковић
субота, 21 август 2010 11:02
0
Јадна је земља која има оваквог председника. Бедна и јадна. Борис Тадић се понаша управо онако како би то пожелео сваки непријатељ српског народа и Србије Његова опуштена летња ''шема'' током јула месеца као да је потврдила ставове да је за запад једино прихватљиво, од стране „наше'“ политичке „елите“, непрестано самопонижавање, самопрезир и гађење према свему што носи српски префикс.
„БОРБА“ ЗА СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Показујући како је и за њега и за владајућу жуто-црвену коалицију јул поново кул ,Тадић је своје ''државничке'' активности најпре започео посетом Црној Гори. Да за Црногорце који су остали верни свом српском идентитету постоји нешто што је и црње и горе од актуелне Ђукановићеве власти, доказао је Тадић. Одмах по доласку и приликом сусрета са црногорским председником Филипом Вујановићем,арпски прдседник је изјавио да се Србија неће мешати у унутрашње ствари Црне Горе. За Тадића је положај Срба у Црној Гори интерна ствар Ђукановића и његове власти. Нашег председника није много брига што је положај Срба данас у Црној Гори сличан положају Африканаца у Јужној Африци за време апартхејда , што се српски језик и култура затиру, што се ствара антисрпски дукљанско-усташоидни идентитет, што је СПЦ, Митрополија црногорско-приморска, изложена притисцима и нападима, што се фалсификује историја и што је актуелна црногорска власт признала независност Космета.
Све је то ''унутрашња ствар'' Мила Ђукановића и његових главара. Чак и приликом обиласка ђедовине у Пиви и сусрета са својим рођацима Тадићима , прдседник, осим што се лепо погостио, није имао потребе ништа да каже о положају оних у Црној Гори који не желе да се одрекну себе и прихвате монтенегринску идеологију. Баш га брига. Има он пречих ствари. На крају крајева, за смеју такве ''ситнице'' да ремете ''братске'' односе два блиска режима на њиховом заједничком евроатлантском путу? Тадић се још једном показао ''лидерски'' у регион , настављајући титоистичку традицију, по којој се ''лидерство'' Србије мери степеном њеног понижења и срамоте.
ПОСЕТА ПОТОЧАРИМА
Већ сутрадан, нашао се у Поточарима, да ода пошту ''невино'' страдалим шехидима Насера Орића. После срамне резолуције о Сребреници, која је донета на основу америчке и муслиманске пропаганде, следило је ново, ритуално посипање пепелом по глави. И тако, док је Харис Силајџић грмио током говора како је Србија починила наводни геноцид, како је Република Српска геноцидна творевина, Борис Нејаки је дао званично обећање да ће гонити Ратка Младића док га не изручи Хагу. Том приликом самог Младића назвао је злочинцем, иако га ниједан суд до са није осудио.
''Наш'' председник се нашао на грдним мукама. Јако сунце, цури зној, капљ и по која суза, а око њега транспаренти који позивају на џихад и освету. И не само то, него стоје и натписи да је Србија извршила геноцид, и то тако постављени да Тадићу директно падају у очи. Поред значајно броја застава Турске, исламског џихада и транспаренат мржње према свему што је српско, приметан је био изнатан број представника вехабијског тумачења ислама у препознатљивој одећи. Не знамо да ли је Борис Тадић стигао и њим да се извини, због хапшења групе њихових истомишљеника у Новом Пазару који су припремали терористичке нападе. Нарочито је срамно било извештавање и пропагандни документарац на РТС-у, где се непрестано у свим информативним емисијама упорно понављала лаж о наводних, преко 8000 убијених ''цивила''. За то време, на медијском сервису где једино имамо право да будемо обманути, ширила се и лаж у виду умањивања српских жртава на подручју Сребренице и Братунца, па је тако новинарка РТС-а говорила о 1200 убијених Срба.
Све ове медијске манипулације представљају већ много пута виђен репертоар. Муслиманске жртве се увећавају скоро три пута, а српске се за три пута умањују. Нико неће да каже да у Поточарима није сахрањена ниједна жена ни дете, али су зато међу српским жртвама побијене целе породице и то од колевке па до гроба. Они који почивају на православним гробљима у Подрињу и који су жртве геноцида Орићевих бојовника, свих 3267 колико је идентификовано, нису криви за све оне који су се скупили у Поточарима, али зато у Поточарима почивају углавном они који су одговорни за Орићеве злочине у Подрињу из тзв. ''демилитаризоване зоне'' у Сребреници.
Духовни потомци оних који су бетонирали јаме после Другог светског рата и умањивале по три, четири, пет и више пута српске жртве, баве се и данас подлим фалсификовањем историје и чињеница. Тада су то чинили збо пароле ''братства и јединства'', а дана зато што ЕУ, односно Турска немају алтернативу. Зато ни Тадића, а ни његових ''пријатељ и савезника'' са запада и из региона није ни ове године на Петровдан било да одају пошту невиним српским жртвам у Братунцу. То за Бориса „Регионалног“ није ''политички коректно''. Србе очигледно може да убија кад ко хоће и колико хоће, и свака је наша жртва ''агресорска'', док је свака муслиманска, хрватска и албанска ''недужна и невина жртва великосрпске агресије''. И за дивљач постоји период ловостоја, само за Србе нема предаха . Нас могу да истребљују како хоће и за то нико не одговара, а изгледа да је за САД и њихове западне сателите идеална управо она власт у Србији која и сама стоји на горе изнетом ставу. Само је таква власт довољно ''демократска'' и ''фактор стабилности у региону''. Актуелна коалиција у Србији се својски труди, а признајемо и успева, да испуни ова америчка очекивања.
ТУРСКИ „ПРИЈАТЕЉИ“
Уместо да не Петровдан ода пошту српским жртвама у Подрињу, „Борис од Анадолије“ је заједно са турским председником отворио радове на ''Зеленој трансферзали'' у Новом Пазару. Какво је то само народно весеље било! Хиљаде и хиљаде људи са турским и исламским барјацима, као да се Турска држава после 100 година вратила у Нови Пазар. А можда и јесте. Овом приликом није било ниједне државне заставе Србије, али је зато отворен исламски центар. И ко сад може да каже да ЕУ нема алтернативу. Има, још како, и за нашу власт она је у неоосманским интеграцијама.
Ако неко сумња да изградња путне инфраструктуре, која треба да обнови турско присуство на Балкану као регионалне силе, може да се отегне у недоглед, па да се на тај начин извучемо, нека не гаји ту наду. За разлику од обилазнице око Београда, где се седам километара пута асфалтира седам година и радови још нису готови, Турци ће бити много ажурнији, јер они, за разлику од наших властодржаца, под регионалним лидерством подразумевају наметање и остваривање својих, а не туђих интереса. Преосталим Србима у Рашкој области је послата прећутна порука да се полако исељавају, јер они не могу да поставе ни бисту посвећен Светом Симеону Мироточивом – Стефану Немањи у улици у Новом Пазар која се по њему зове. Дотле Турска уз сагласност представника Тадићевог режима подиже исламски центар.
ВОЈВОДИНА И ХРВАТСКА
Како би показао да је ''регионалних'' убеђења и на унутрашњем плану, наш председник је на скупу поводом 20 година ЛСВ-а најавио и промену Устава Србије ради њене ''регионализације'' (читај конфедерализације) на опште одушевљење његово коалиционог , ''статутарног'', саборца Ненада Чанка.
Разбијању Србије изгледа да краја нема, пошто ће за ''аутономаше'' једина аутономија која их задовољава на крају добити назив ''Независн држава Војводина''. Према Мађарској, Хрватској и тзв. Средњој Европи та творевина неће имати границе, али ће зато оне бити подебљане на Сави и Дунаву. А и ''скромни'' су војвођански сепаратисти. Они би радо пристали да Војводина буде неки округ у Дунавском региону, али им је зато статус покрајине у Србији мало. Ту већ желе државу. За овакве ''војвођанере'' Будимпешта, Загреб и Беч биће увек ближи и дражи од Београда .
Потом је Борис „државотворни“ примио хрватског председника Иву Јосиповића. Пошто сам у свом скорашњем тексту ''Жута Србија-Црвена Хрватска'' већ доста писао о кроатофилству актуелног режима сада се нећу понављати. Могу само да констатујем да и од најгоре националне срамоте и понижења може да се падне још ниже када је у питању актуелна власт у Србији. На крају сам се питао, ко је у ствари председник Хрватске, Јосиповић или Тадић, и чији Јавни сервис ја гледам, ХРТ или РТС? Изгледа да имамо државни врх и медије који се својски труде да докажу да је Стево Крајачић био у праву, јер после свих злочина и геноцида које је Хрватска спровела над Србима, неки се живи убише да им се извињавају, да доведу хрватски капитал у Србију (као да су досад мало покуповали) а да српске туристе одведу у Хрватску, где ће бити срећни ако извуку живе главе и не заврше у затвору по некој тајној оптужници. Питање злочина и геноцида над Србима Бориса „Регионалног“ не интересује. Он би радо повукао тужбу против наших „коректних“ суседа, али ето, не сме ако Хрватска то не уради, јер би онда постао мета критике ''злих великосрпских националиста''. И како да онда оствари ''регионалну стабилност'' и да буде ''лидер у региону'' него преко ниподиштавања српских жртава .
„БОРБА“ ЗА КОСОВО СА НАШИМ ЗАПАДНИМ „ПРИЈАТЕЉИМА“
Ишчекујући ''мишљење'' Међународног суда у Хагу по питању Космета, пошто наша власт никада ни по једном питању нема своје мишљење док јој се не саопшти са запада, долазе и вести да се наша влада спрема да, „под притиском“ земаља ЕУ, у сарадњи са истима ''усагласи'' Резолуцију о Косову и Метохији. Наша власт ''усаглашава'' мишљење са онима који нам Космет отимају, исто онако као што је признала ЕУЛЕКС и границу према Косову. После овога следи ''добросуседска'' сарадња на ''заједничком'' путу у Јевропу , до које се никад неће стићи. Тако ће владајућа коалиција у Србији коначно стићи до циља прокламованог и од комунистичке и од евроатлантске Коминтерне, по којем је слаба и убогаљена Србија ''лидер у региону''.
http://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/1788-2010-08-21-10-08-38
Пише: Жарко Јанковић
субота, 21 август 2010 11:02
0
Јадна је земља која има оваквог председника. Бедна и јадна. Борис Тадић се понаша управо онако како би то пожелео сваки непријатељ српског народа и Србије Његова опуштена летња ''шема'' током јула месеца као да је потврдила ставове да је за запад једино прихватљиво, од стране „наше'“ политичке „елите“, непрестано самопонижавање, самопрезир и гађење према свему што носи српски префикс.
„БОРБА“ ЗА СРБЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Показујући како је и за њега и за владајућу жуто-црвену коалицију јул поново кул ,Тадић је своје ''државничке'' активности најпре започео посетом Црној Гори. Да за Црногорце који су остали верни свом српском идентитету постоји нешто што је и црње и горе од актуелне Ђукановићеве власти, доказао је Тадић. Одмах по доласку и приликом сусрета са црногорским председником Филипом Вујановићем,арпски прдседник је изјавио да се Србија неће мешати у унутрашње ствари Црне Горе. За Тадића је положај Срба у Црној Гори интерна ствар Ђукановића и његове власти. Нашег председника није много брига што је положај Срба данас у Црној Гори сличан положају Африканаца у Јужној Африци за време апартхејда , што се српски језик и култура затиру, што се ствара антисрпски дукљанско-усташоидни идентитет, што је СПЦ, Митрополија црногорско-приморска, изложена притисцима и нападима, што се фалсификује историја и што је актуелна црногорска власт признала независност Космета.
Све је то ''унутрашња ствар'' Мила Ђукановића и његових главара. Чак и приликом обиласка ђедовине у Пиви и сусрета са својим рођацима Тадићима , прдседник, осим што се лепо погостио, није имао потребе ништа да каже о положају оних у Црној Гори који не желе да се одрекну себе и прихвате монтенегринску идеологију. Баш га брига. Има он пречих ствари. На крају крајева, за смеју такве ''ситнице'' да ремете ''братске'' односе два блиска режима на њиховом заједничком евроатлантском путу? Тадић се још једном показао ''лидерски'' у регион , настављајући титоистичку традицију, по којој се ''лидерство'' Србије мери степеном њеног понижења и срамоте.
ПОСЕТА ПОТОЧАРИМА
Већ сутрадан, нашао се у Поточарима, да ода пошту ''невино'' страдалим шехидима Насера Орића. После срамне резолуције о Сребреници, која је донета на основу америчке и муслиманске пропаганде, следило је ново, ритуално посипање пепелом по глави. И тако, док је Харис Силајџић грмио током говора како је Србија починила наводни геноцид, како је Република Српска геноцидна творевина, Борис Нејаки је дао званично обећање да ће гонити Ратка Младића док га не изручи Хагу. Том приликом самог Младића назвао је злочинцем, иако га ниједан суд до са није осудио.
''Наш'' председник се нашао на грдним мукама. Јако сунце, цури зној, капљ и по која суза, а око њега транспаренти који позивају на џихад и освету. И не само то, него стоје и натписи да је Србија извршила геноцид, и то тако постављени да Тадићу директно падају у очи. Поред значајно броја застава Турске, исламског џихада и транспаренат мржње према свему што је српско, приметан је био изнатан број представника вехабијског тумачења ислама у препознатљивој одећи. Не знамо да ли је Борис Тадић стигао и њим да се извини, због хапшења групе њихових истомишљеника у Новом Пазару који су припремали терористичке нападе. Нарочито је срамно било извештавање и пропагандни документарац на РТС-у, где се непрестано у свим информативним емисијама упорно понављала лаж о наводних, преко 8000 убијених ''цивила''. За то време, на медијском сервису где једино имамо право да будемо обманути, ширила се и лаж у виду умањивања српских жртава на подручју Сребренице и Братунца, па је тако новинарка РТС-а говорила о 1200 убијених Срба.
Све ове медијске манипулације представљају већ много пута виђен репертоар. Муслиманске жртве се увећавају скоро три пута, а српске се за три пута умањују. Нико неће да каже да у Поточарима није сахрањена ниједна жена ни дете, али су зато међу српским жртвама побијене целе породице и то од колевке па до гроба. Они који почивају на православним гробљима у Подрињу и који су жртве геноцида Орићевих бојовника, свих 3267 колико је идентификовано, нису криви за све оне који су се скупили у Поточарима, али зато у Поточарима почивају углавном они који су одговорни за Орићеве злочине у Подрињу из тзв. ''демилитаризоване зоне'' у Сребреници.
Духовни потомци оних који су бетонирали јаме после Другог светског рата и умањивале по три, четири, пет и више пута српске жртве, баве се и данас подлим фалсификовањем историје и чињеница. Тада су то чинили збо пароле ''братства и јединства'', а дана зато што ЕУ, односно Турска немају алтернативу. Зато ни Тадића, а ни његових ''пријатељ и савезника'' са запада и из региона није ни ове године на Петровдан било да одају пошту невиним српским жртвам у Братунцу. То за Бориса „Регионалног“ није ''политички коректно''. Србе очигледно може да убија кад ко хоће и колико хоће, и свака је наша жртва ''агресорска'', док је свака муслиманска, хрватска и албанска ''недужна и невина жртва великосрпске агресије''. И за дивљач постоји период ловостоја, само за Србе нема предаха . Нас могу да истребљују како хоће и за то нико не одговара, а изгледа да је за САД и њихове западне сателите идеална управо она власт у Србији која и сама стоји на горе изнетом ставу. Само је таква власт довољно ''демократска'' и ''фактор стабилности у региону''. Актуелна коалиција у Србији се својски труди, а признајемо и успева, да испуни ова америчка очекивања.
ТУРСКИ „ПРИЈАТЕЉИ“
Уместо да не Петровдан ода пошту српским жртвама у Подрињу, „Борис од Анадолије“ је заједно са турским председником отворио радове на ''Зеленој трансферзали'' у Новом Пазару. Какво је то само народно весеље било! Хиљаде и хиљаде људи са турским и исламским барјацима, као да се Турска држава после 100 година вратила у Нови Пазар. А можда и јесте. Овом приликом није било ниједне државне заставе Србије, али је зато отворен исламски центар. И ко сад може да каже да ЕУ нема алтернативу. Има, још како, и за нашу власт она је у неоосманским интеграцијама.
Ако неко сумња да изградња путне инфраструктуре, која треба да обнови турско присуство на Балкану као регионалне силе, може да се отегне у недоглед, па да се на тај начин извучемо, нека не гаји ту наду. За разлику од обилазнице око Београда, где се седам километара пута асфалтира седам година и радови још нису готови, Турци ће бити много ажурнији, јер они, за разлику од наших властодржаца, под регионалним лидерством подразумевају наметање и остваривање својих, а не туђих интереса. Преосталим Србима у Рашкој области је послата прећутна порука да се полако исељавају, јер они не могу да поставе ни бисту посвећен Светом Симеону Мироточивом – Стефану Немањи у улици у Новом Пазар која се по њему зове. Дотле Турска уз сагласност представника Тадићевог режима подиже исламски центар.
ВОЈВОДИНА И ХРВАТСКА
Како би показао да је ''регионалних'' убеђења и на унутрашњем плану, наш председник је на скупу поводом 20 година ЛСВ-а најавио и промену Устава Србије ради њене ''регионализације'' (читај конфедерализације) на опште одушевљење његово коалиционог , ''статутарног'', саборца Ненада Чанка.
Разбијању Србије изгледа да краја нема, пошто ће за ''аутономаше'' једина аутономија која их задовољава на крају добити назив ''Независн држава Војводина''. Према Мађарској, Хрватској и тзв. Средњој Европи та творевина неће имати границе, али ће зато оне бити подебљане на Сави и Дунаву. А и ''скромни'' су војвођански сепаратисти. Они би радо пристали да Војводина буде неки округ у Дунавском региону, али им је зато статус покрајине у Србији мало. Ту већ желе државу. За овакве ''војвођанере'' Будимпешта, Загреб и Беч биће увек ближи и дражи од Београда .
Потом је Борис „државотворни“ примио хрватског председника Иву Јосиповића. Пошто сам у свом скорашњем тексту ''Жута Србија-Црвена Хрватска'' већ доста писао о кроатофилству актуелног режима сада се нећу понављати. Могу само да констатујем да и од најгоре националне срамоте и понижења може да се падне још ниже када је у питању актуелна власт у Србији. На крају сам се питао, ко је у ствари председник Хрватске, Јосиповић или Тадић, и чији Јавни сервис ја гледам, ХРТ или РТС? Изгледа да имамо државни врх и медије који се својски труде да докажу да је Стево Крајачић био у праву, јер после свих злочина и геноцида које је Хрватска спровела над Србима, неки се живи убише да им се извињавају, да доведу хрватски капитал у Србију (као да су досад мало покуповали) а да српске туристе одведу у Хрватску, где ће бити срећни ако извуку живе главе и не заврше у затвору по некој тајној оптужници. Питање злочина и геноцида над Србима Бориса „Регионалног“ не интересује. Он би радо повукао тужбу против наших „коректних“ суседа, али ето, не сме ако Хрватска то не уради, јер би онда постао мета критике ''злих великосрпских националиста''. И како да онда оствари ''регионалну стабилност'' и да буде ''лидер у региону'' него преко ниподиштавања српских жртава .
„БОРБА“ ЗА КОСОВО СА НАШИМ ЗАПАДНИМ „ПРИЈАТЕЉИМА“
Ишчекујући ''мишљење'' Међународног суда у Хагу по питању Космета, пошто наша власт никада ни по једном питању нема своје мишљење док јој се не саопшти са запада, долазе и вести да се наша влада спрема да, „под притиском“ земаља ЕУ, у сарадњи са истима ''усагласи'' Резолуцију о Косову и Метохији. Наша власт ''усаглашава'' мишљење са онима који нам Космет отимају, исто онако као што је признала ЕУЛЕКС и границу према Косову. После овога следи ''добросуседска'' сарадња на ''заједничком'' путу у Јевропу , до које се никад неће стићи. Тако ће владајућа коалиција у Србији коначно стићи до циља прокламованог и од комунистичке и од евроатлантске Коминтерне, по којем је слаба и убогаљена Србија ''лидер у региону''.
http://www.vidovdan.org/2010-03-21-19-46-21/1788-2010-08-21-10-08-38
