Recitovanje poezije

https://voca.ro/1exK4MGHssrK

M.Simokovic - Requiem za palog andjela

Možeš mi reći da u bezglasju
Često zalutaš
kad sričem slogove tvoga imena
I da se uzalud borim protiv vremena
koje na našim telima gravira
Nebeske istine u strahu od smrti.

Možeš mi reći da je moja tišina laka
Poput niti paukove mreze
A teža od sedam smrtnih grehova
I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te
Kad neman noći teškom šapom poklopi nebo
I u krzno svoje sakupi zvezde kao čicke.

Možeš mi reći da sam slobodna
A duša sam slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti
Duša koja noćima ne spava i čiji su okovi tragovi nebeski
božjih karuca što u sumrak ispisuju molitve najvećih grešnika
I postaju vapaj upućen tebi.

Možeš mi reći da bih trebala da te saslušam
Kada se budem pravila da te ne čujem
Sakrivši uši rukama
Kao sto deca sakrivaju po džepovima
male sedefne školjke sto izbaci mora utroba.

Možeš mi reći kako sam grešila
I ja ću na svoja ramena
Težinu neba, ako treba, prihvatiti
I ti ćes opet biti u pravu a ja ću se osmehnuti
Osmehnuću se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana
i one budu krvarile kao nekada moje srce.
Osmehnucu se jer moja će duša pevati
U tišini što tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi
I doći ću tebi kao što kap kiše dolazi zemlji
U krugu večnom
Isparavanja i padanja
I tada, na dlan ćes me topao dočekati
Kao suzu izdajnicu što beži preko obraza
I u sećanjima potražiti moje ime
Kao što bi tražio uvojak kose
Il`neki davno naučen stih.

Možeš mi reći da su tvoji dani podeljeni
Na dane sećanja i dane življenja
A nećeš znati da su svi moji dani - dani preživljavanja
sećanja davnih oživljavanja
što kopne na izmaku noći.

Možeš mi ponovo reći da bi mi srce u kutiji dao
Da ga pored kreveta čuvam
dok na baršunu kao na odru
Mirno počivaju snovi
A ja bih mogla,
mogla bih da ti kažem da te još uvek sanjam, da te još uvek volim,
Ali reći ništa neću, ćutaću,
Jer ja i kada ćutim - ćutim o tebi.
 
https://vocaroo.com/1da3uMfZrFp7

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čestitô sam ti. I ti reče „Hvala!“…
A da li znadeš da se u tom času
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi i u pepô rasu?

Al’ ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvom licu radost se razliva…
I svršeno je! Ti si sada žena —
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja neću kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja neću kleti čak ni samog sebe,
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reči?
O sreći svojoj čovek vazda sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
Da Bog da sunce sreće da ti sija!
Sve što god počneš svršila u sreći!
Sa tvoje sreće biću srećan i ja.

I svakog dana ja ću da se molim
Kad zvono verne u crkvu poziva…
Ja nisam znao da te tako volim.
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
Sva patnja što si pisô njoj, ko ženi,
Nek mimoiđe nju, i nek padne
Na onaj deo što je pisan meni!

Usliši ovu molitvu, o Bože!
I duša će mi mirno da počiva;
I šaputaće večno, dok god može:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

I onda kada dođe ono doba
U kom će zemlja telo da mi skriva,
Čućeš i opet sa dna moga groba:
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Velimir Rajić



Pročitajte više: https://balasevic.in.rs/velimir-rajic-na-dan-njenog-vencanja/
 
https://voca.ro/1gpx0SJis32Z

Денови

Како на вратот ѓердани
ниски камења студени,
така на плешки денови
легнале та натежнале.
Денови ли се – денови
аргатски маки големи!


Стани си утре порано
Дојди си вечер подоцна,
наутро радост понеси
навечер тага донеси –
ај, пуст да е, пуст да би
останал живот кучешки!


Роди се човек – роб биди
роди се човек – скот умри,
скотски цел живот работи
за други, туѓи имоти.
За туѓи бели дворови
копај си црни гробови!


За себе само р’гај си
за себе маки тргај си –
нижи си ѓердан денови
нижи си алки ковани,
нижи си синџир железен
околу вратот навезен.
 
https://voca.ro/1eDwJxeifn2b

Dva su cvijeta u bostanu rasla​

Dva su cvijeta u bostanu rasla,
plavi zumbul i zelena kada.
Plavi zumbul ode u Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Poručuje zumbul iz Doljana:
»Dušo moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?»
Odgovara iz bostana kada:
»Što je neba, da je list hartije,
što je gora, da su kalemovi,
što je more, da je crn murećef.
pa da ti pišem tri godine dana,
ne bih mojih ispisala jada!»
 
https://voca.ro/1htGvCCGVvDV

Samo je san stvarnost

Samo je san stvarnost
Tu nema ni jučer, ni danas, ni sutra ...
Preostaje samo nada i očekivanje.

Zbivanja su u mašti, a misli su snovi o snovima.
Povijest je niz halucinacija, čovječanstvo živi u opsjenama,
a pogiba sa laži na usnama.


Kada umrem, htio bih da moje ime pripadne ne jednoj ulici ni
nekoj zvijezdi,
no radije jednoj lijepoj, velikoj, mirišljavoj ruži.
Za mnom da zaplaču Marije, ali samo lijepe
i da se skupe esencije proliju u ljubavno izgaranje nad lomačom
tijela.
Da smrt moja ne došavši prerano ni prekasno bude motiv za
dublju,
svečanu muziku energije koja pročišćuje.
Jer patnja mora da je zaslužila jednu vječitu ljepotu.
I sve ove riječi jednom nasumce bačene u vjetar, da se vrate drugi
put,
s dubljim stalnijim zvukom i čišćim značenjem,
da se dogodi saznanje proljeća.


Tin Ujević
 
https://voca.ro/161CVHZGI9iI

Nemoj poći sad
Jer se može sve zaboravit'
Svaki prazan sat sto nas razdvaja
Bit' će sutra već negdje ostavljen i zaboravljen

Izgubljen je dan, ali tu je novi
Mnogo novih još, nemoj poći sad
Nemoj poći sad, nemoj poći sad


Jer dok budem živ učinit' ću sve
Da ti budeš sretna ostaneš li tu
Nudit' ću ti niz toplih perli kiše
Što ih sipa tu jedan ljetni dan

Izmislit' ću zemlju gdje je ljubav sve
Gdje je ljubav sve, gdje ćes biti sve
Nemoj poći sad, nemoj poći sad
Nemoj poći sad

Nemoj poći sad
Svaki ću ti dan priče pričati
Izmislit' ću za te rječnik nježnosti
Kojeg samo ti, ti razumiješ

Sjetit' ću te svih ljubavnika slavnih
Kojima su već srca slomljena
Kao tvoje sad, nemoj poći, ne
Nemoj poći sad, nemoj poći sad

Vidjela si već kako baca vatru
Vulkan što je davno ugašen i star
Ima suhog tla sto odjednom rodi
Bolje nego kišom oplakivan kraj

A kad padne noć kao luč je svod
I crvenilo se s crnim vjenča tada
Nemoj poći, ne
Nemoj poći sad, nemoj poći sad

Nemoj poći sad
Neću plakati ni govoriti
Tu ću stati nijem da te gledam tek
Da ti čujem glas, da ti slušam smijeh

Pusti me bar da budem tvoja sjena
Tvoje sjene sjena, tvoje ruke sjena
Sjena tvoga psa
Nemoj poći, ne
Nemoj poći sad, nemoj poći sad

Jacques Brel- Ne me quitte pas
 
https://voca.ro/1gABsfrBVKRM

Doviđenja, druže, doviđenja!
U životu ima mnogo zla,
Svaki korak prati nova patnja,
Na ovom svetu sreće nemam ja.

Doviđenja! Tiho gasnu sveće,
Pred moj put u mrak i večni san.
Čitav život čekah malo sreće,
Al’ u noći ipak ostah sam.

Doviđenja, bez stiska, bez reči!
Čemu bol i vrelih suza žar?
Za nas nije ništa novo mreti,
Ni sam život nije nova stvar.
(1925)

Sergej A. Jesenjin
 
https://voca.ro/18JmpeqttekM

Između dva krika


Čovjek sam, i ništa ne znam.
Možda bih ti više mogao reći
Da sam svjetlo što se gnijezdi
U očima tvojim
Jer da sam i jelen, i jasen u planini
Zbog tebe bih sišao među ljude
Zbog tebe bih poželio imati ovo tijelo
Koje sve manje nosim kao teret
Dobro je što nisam niknuo
U nekom poljupcu prije,
Ili poslije tvoga daha.
Dobro je što sam se zadesio
U istom svijetu sa tobom.
Ovaj kratki izlet na zemlji
U meni već prerasta
U jedno sveopće viđenje s tobom
Ma gdje bila na svijetu
Dobro je znati da jesi.
Krikom me moja roditeljka
K tebi donijela,
I krikom ću nebo prepoloviti
Kad se budem otkidao od očiju tvojih.


-Enes Kišević
 
https://voca.ro/1mq6KHbFcwj8

Kad bi meni dali jedan dan

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Branislav Brana Crnčević
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Rade Drainac - Poslednji boem srpske poezije
Odgovora
9
Pregleda
301
iamnotentirelyhere
iamnotentirelyhere

Back
Top