e pa daka, malo i ja da se umesam...
nekako nisam cesto na bas ovom forumu i sasvim slucajno usled dosade na poslu nasla sam tvoju pricu koju citam vec 2 sata.
tvoja prica me je skoro rasplakala i totalno bacila u razmisljanje, probudila u meni osecaje i nostalgiju....
e pa da pocnem...
tvoju pricu razumem itekako dobro, jer se i meni samoj desila slicna stvar - zabranjena i nemoguca obostrana ljubav (doduse malo vise zabranjena). naime ludo sam volela i ludo je voleo mene decko druge religije, druge nacionalnosti u jednoj dalekoj istocnoj zemlji (ja pritom ne pripadam ni jednoj religiji i totalni sam globalista), ali zla sudbina kada umesa svoje prste, nekako izgleda da nam nema spasa, koliko god se borili, zeleli, voleli i hteli prosto da poletimo od prejakih osecaja i da dugo letimo po nebu, nekako ne mozemo protiv nje a ni protiv sebe... veruj mi da sam preplakala i noci i dane, i da jos uvek mislim na njega, i nazalost sam svesna da je sve gotovo i da ga nikada vise necu videti. jedino sto mozemo u ovakvim situacijama je da se secamo i budemo srecni sto smo smo ziveli imajuci pa makar i na kratko najvredniju stvar u zivotu - ljubav... neki je ljudi nikada nisu ni imali...
ja zaista verujem da ti volis tu devojku toliko duboko, osecam to, ali mislim da je pored toga sto je volis kao nju - volis je i zbog necega drugog.
ona je nesto sto budi u tebi osecaj srece, zajednistva, lepih uspomena kada, si imao sve sto si hteo, kada si bio srecan pored nekog koga si voleo i najbitnije - nekog ko je tebe voleo i ko te je cedno i milo gledao, mazio i milovao pogledom...
ne znam da li ces me dobro razumeti, pa cu pokusati da ti objasnim:
ona u tebi budi nostalgiju tvog detinjstva i tvog zivota kada je sve bilo u redu, kada si bio srecan i spokojan a pre svega siguran...
to je sve normalno, obzirom da si imao veoma tezak zivot (rat, preseljenje, druga zemlja, drugi ljudi i sve ostalo kroz sta si prosao) da ona budi potsvesno tvoja poslednja lepa secanja.
nekako zao mi je zbog toga sto ne mozete da budete zajedno - znam da bi ti bio veoma srecan da ste zajedno, a i ona bi trebalo da bude luda a da ne bude srecna pored nekog kao sto si ti...
ali nekako da li si se ikada zapitao da li bi vas zajednicki zivot izgledao onako kako si ga zamisljao. da, jeste, super ste funkcionisali kada ste zajedno, radile su emocije, budila su se osecanja, ali vi nikada niste bili u vezi... nekako ne znas ni sam da li bi nju nekada opet u zivotu uhvatilo to da "otpliva" negde drugde (ne mislim na prevaru). njen problem pored svega ostalog je veliki strah, strah od gubljenja same sebe, jer ona misli da ako ti se prepusti time dovodi u rizik to da izgubi ono sto ti je poklonila jer je vec jednom u zivotu dozivela da je voljena osoba povredi. a sada se plasi da joj se to opet ne desi. mada mislim da ni ona sama ne zna sta zeli, nekako mi iz tvoje price njene misli i njena osecanja deluju kao da se non stop menjaju i da svakim casom ona zeli nesto drugo.
mada opet, mislim da joj veoma puno znacis i da te ona zaista voli, ali da te pre voli kao veoma blisku osobu u koju ima poverenja i za koju zna da je voli i razume (zato te je i zvala dosta puta kada joj je bilo tesko), nego kao muskarca tj osobu suprotnog pola.
veruj mi, imala sam veoma nezgodan zivot, ne kao i tvoj, nego mozda cak u nekom aspektu i mnogo gori. jednu stvar znam, a to je da moj zivotni put jos nije ispisan do kraja i da me jos mnogo mnogo toga, i lepog i ruznog, ocekuje na tom putu.
dosta puta umem da mislim da je cilj zivota umreti sa osmehom na licu. pod tim mislim da mozemo da umremo a da znamo da smo sve u zivotu uradili iskreno i da ne patimo ni zbog cega sto nismo uradili u zivotu, a to si upravo ti i uradio - nisi se plasio da rizikujes.
jer nekako mnogo je lakse patiti i vremenom moze proci ono sto smo uradili, ali kako patiti za necim sto nismo uradili kada se nije ni desilo... e pa u tome je draz svega - probati sve ono sto je cisto i istinsko jer tada nije kao sto svi misle da gubimo same sebe, ne, tada dobijamo same sebe onako najbolje.
u svakom slucaju, sigurna sam i znam da nju nikada neces moci da zaboravis, i ne treba, jer ona je deo tvog zivota, deo tvojih misli, deo tvoje srece i tvoje patnje, i najbitnije deo tvoga srca i tvoje duse. ali sam takodje sigurna da u tvom srcu i u tvojoj dusi ima itekako jos mesta da mozes da volis ponovo...
uh, valjda sam sve povezano napisala. a imam veliki problem, misli mi idu brze nego sto kuckam... pa odlete, svuda... ne nije mi bilo tesko da kuckam, cak sta vise htela sam i vise, ali nekako puno toga ima...
ako nista, znaj da si probudio saosecanje i podrsku mnogih na ovom forumu... oni koji te ne razumeju ni ne zasluzuju da te razumeju, njihov veliki nedostatak ce shvatiti tek kasnije u zivotu...
a ljubav - ljubav je svuda oko nas, samo treba pogledati oko sebe...
