Reci vizionara Zorana Djindjica !

MISLIM :think: DAKLE POSTOJIM!
REČE BOSANAC I NESTADE...

bgone-1.gif
 
on je jedini mogao spasiti srbiju, cisti politikolog i filozof, deset stepenica iznad bilo koga

Suština je svih organizovanih sistema, bilo da su pojedinačna živa bića bilo da su zajednice, bilo da su države ili društva, da se nalaze u nekom okruženju. To znači da izvan njega postoji nešto, i to što je izvan njega je njegovo okruženje koje na bitan način utiče na sudbinu, na opstanak, na uspešnost ili neuspešnost tog organizma, tog bića ili već o čemu se radi. Veoma je važno za taj organizam ili organizaciju da razume svoje okruženje, ako je moguće da ustanovi neke pravilnosti u ponašanju tog svog ukruženja i da se prilagodi tome. Naravno postoje retki izuzeci kada je organizam u stanju da toliko utiče na svoje okruženje da mu uopšte nije važno šta se u tom okruženju dešava jer ga on definiše.

U istoriji su se nekoliko puta pojavili takvi primjeri koji su vodili sudaru sa realnošću ali se ispostavilo da nijedan organizam, bilo da je država ili ideologija nije dovoljno moćan da kontrolište svoje okruženje i svako koji je to pokušao na kraju je propao, od Rimskog carstva preko raznih velikih imperija. Još je Čarls Darvin kao jedno veliko saznanje formulisao sledeće: "U surovoj borbi za opstanak uspevaju, ne ni najveći, ne ni najjači, ne ni najpametniji, nego oni koi se najbrže prilagođavaju promenama u svom okruženju". To je formula uspeha. Onaj ko misli da je njegovo okruženje zapravo samo pozornica na kojoj on definiše svoja pravila, izvesno vreme možda može da živi u toj iluziji. Posle izvesnog vremena se sudara sa posledicama te svoje arogancije i na kraju strada. Znači, suština je da svako društvo ili svaka zajednica realistično shvati svoje mesto u jednom mnogo većem sistemu koncentričnih krugova: to je najpre njegov region, zatim potom šira zajednica, kontinent, pa potom celo čovečanstvo. Treba pokušati da otkrije ako je moguće koje su ravnomernosti i zakonomernosti u ponašanju tog okruženja i da pokuša to da iskoristi za svoj interes, da vidi da li se nešto dešava gde on može pronaći svoje mesto- ne da se suprotstavlja tome slepo i da na kraju strada kao Don Kihot koji se bori sa vetrenjačama, ali ne ni da se potpuno podredi tome i da naprosto parazitira na logici tog okruženja, nego da živi svoj individualni život tako da izbegne opasnosti koje ne može da savlada i naravno, da negde dobije i neki udarac jer se ne može sve predvideti, a u krajnjem slučaju uvek se nešto neočekivano desi.

To je neka opšta teorija društva i koliko god izgledala trivijalno, vrlo je poučna jer smo je mi kao narod često zanemarivali i tražili možda ponekad opravdanje u tome da mi nismo u ovome svetu, jer smo nebeski narod i za nas pravila ovoga sveta ne važe. I tako smo na kraju plaćali ovozemaljsku cenu za teoriju kojom smo željeli da pokažemo da mi nismo ovozemaljski. Ali, na kraju je ipak, merodavna ona rampa gde vam naplate cenu. Ako se ona nalazi na zemlji, onda se vi zemaljski putnik. Ako vi letite kao anđeo po nebu, onda nemate putarine koju treba da platite i onda u principu i nema troškova. Čim postoje troškovi to znači vi ste uključeni u jedan materijalni sistem i vi morate da predviđate da li su ti troškovi previsoki za vas da ih preplatite. Naravno, okruženje u kom mi živimo bilo kao nacija, bilo kao zemlja, ima neke svoje pravilnosti, ono nastaje kroz vekove i sasvim sigurno nije neki haos sa kojim se mi svakoga dana susrećemo nego poseduje određene zakonomernosti koje, ako ih pratite, pažljivo studirate, mogu da vam pomognu da se orijentišete i da predvidite šta će se događati. Znači, 89-e godine nije bilo teško predvideti propast komunističke ideologije u svim njenim elementima, i ekonomskom, i političkom, i ideološkom, i nije bilo teško tada shvatiti šta će dominirati poslednjom decenijom 20. veka, 21. veka, kako će se težište svetskih događaja pomeriti sa sukoba velikih ideologija i blokova na globalnu konkurenciju, na ekonomiju i u krajnjem slučaju na informatičke tehnologije. To nije bilo teško predvideti, ali, mnogi ljudi koji su vodili narode nisu to predvideli i zbog toga su mnogi narodi stradali, jer su bili vođeni starim idejama i pretpostavkom da se svet još uvek kreće po starim zakonomernostima. To je kao da imate mapu grada gde su ucrtane sve ulice i skretanja itd., ali je to možda mapa nekog arheološkog grada koji je tu postojao pre hiljadu godina i kad se vozite tim gradom logično skrenete u pogrešne ulice i zalutate i na kraju ne dođete na taj svoj cilj. Tako želim da obrazložim stav da postoje određeni trendovi u nečemu što se zove svet, u nečemu što se zove čovečanstvo i da za svaki narod i za svaku naciju koja želi da uspe u tom okuženju je važno da razume te trendove. Ako nije dovoljno jak da se tome suprotstavi, da promeni i nametne svoje trendove, mora da razmišlja o tome kako da se prilagodi i kako da ih iskoristi za svoje interese- svoje male interese u velikom svetu.

Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet. Znači, uvek ako ne uspete da se snađete u jednom okruženju nije kriva priroda. a međunarodna politika vam je kao priroda. Oluje, tornada, poplave, sve se to dešava i tu nema baš mnogo moralnih razmišljanja. Tu postoje odnosi snaga, sila i vi to treba da razumete i kroz sve nekako da prođete, a da ne nastradate. Onaj ko moralizuje tu sitaciju i ko kaže, ja imam namere i sa tim namerama onda ulazi u nešto i na kraju dobije po glavi. je ili naivan ili nesposoban.
Kliknite za proširenje...
 
ajde bre ne patetishi da se ne izrazim explicitnije
isto nam je bilo i sa njim ni po chemu se taj folirant nije razlikovao niti bio bolji ni od jednog drugog kakvih imamo i za izvoz
da su kostunicu ili cobeta ili marijana ristichevica ili bilo koju drugu budalu s*****li isto bi se nasho neko da kuka kako je samo on bio nash spas lol
 
Inače reči "ako vam je do morala idite u crkvu" koje su posprdno iskorišćene za otvaranje teme, deo su etike odgovornosti, politčko-filozofske teorije koju je Điki hteo da primeni u praksi. Umesto etike morala, želeo je da se u srpskom društvu ustanovi etika ogovornosti.
Ако прилазите једном проблему на исти начин, можете да очекујете да ћете добити исти резултат као што сте добијали и раније. Ако је тај резултат био лош, мењајте приступ. Ако нећете да мењате приступ, немојте да се жалите што ћете опет имати поново исте резултате. ... Ми смо као небески народ...на крају плаћали овоземаљску цену за ту теорију да нисмо овоземаљски. Али, на крају је, ипак, меродавна она рампа где вам наплате цену. Ако се она налази на земљи, онда сте ви земаљски путник. Ако ви летите као анђео по небу, онда нема путарине коју треба да платите и онда у принципу и нема трошкова. Чим постоје трошкови значи да сте укључени у један материјални систем и морате да предвиђате да ли су ти трошкови превисоки за вас и да ли можете да их платите. Наравно, окружење у комеживимо било као нација, било као земља, има неке своје правилности. Оненастајукроз векове и поседујуодређене закономерности које, ако их пратите и пажљиво студирате, могу да вам помогну да се оријентишете и да предвидите шта ће се догађати.

За национализам сумеродавни мотиви. За патриотизам су меродавни резултати и последице. И то је основна разлика између традиционалних и модерних друштава. Имате историјске примере национализама који су желећи да гаунапредеуништили своју нацију. Али то им није мана. У тој слици света најважније је било да ли су они имали намеру да помогну своју нацију. Ако су они имали намеру, и могу да докажу да су имали намеру, они су нашли своје оправдање. Јер они кажу, ми смо искрено хтели, али на крају је то завршило на штету за нашу властиту нацију, али нисмо ми криви него су криве околности.Разлика између етике и морала је врло битна. Етика је када се кроз јавну дискусију утврди шта је добро за један народ. Морал је питање намера да ја кажем да је нешто добро. Ја мислим да је то добро и ја ћу то да радим јер су моји мотиви добри. То што ће се на крају десити катастрофа, ја нисам крив, ја сам то из добрих намера урадио. Ја то презирем. Мислим да је то изговор слабијих. Мене не интересују намере. Мене интересују последице. Подразумевам да свако има добре намере. Мене интересује шта следи из тога. Мене добре намере не интересују ако не следи последица која је корисна. У јавном животу мене интересују последице које су добре за ту заједницу. Ако имате перманентно лоше последице, мени је свеједно да ли је ваш рад био заснован на Божјој правди, на некој другој правди или на добрим намерама. Једино је битно да ваш рад на крају доводи до пропасти заједнице.
Kliknite za proširenje...

E sad, obzirom da pokojni premijer a i mi koji još uvek stojimo uz njega, nije puno mario za moral, mogu mu se oprostiti i neke, po mišljenju nebeskog naroda, nemoralne stvari koje je učinio. Ali, pitam se, kako nebeski ljudi, patriote s velikim P, mogu otvoriti temu da bi se sprdali na račun čoveka koji je mrtav..ubijen? Zar to nije nemoralno? Ili će biti da i taj moral, kao i patriotizam, srpstvo i druge "velike, moralne stvari" zapravo za te ljude predstavljaju veoma rastegljivu kategoriju, koja se daje i oduzima u skladu sa njihovim vrednosnim sudovima, namerama, potrebama, korišću... Ja na primer jako loše mislim o Slobodanu Miloševiću. Ali bi mi bilo mrsko da o njemu javno pištem ogavštine, jer je taj čovek mrtav. To jeste pitanje moralnosti, i lepog kućnog vaspitanja. Način na koji vi pišete o Đinđiću, ili da stvar generalizujemo, način na koji se obraćate svakom koji se sa vašim vrednosnim stavom i sudom ne slaže, govori o vama više nego bilo šta drugo. Govori ko ste, šta ste, kakvi ste.
 
kami83:
Nije stvar toliko u fizickom delu te aparature. Konkretni nacini rada Sluzbe i konkretni ljudi su samo jedan delic toga. Mnogo je bitniji mentalni deo te aparature, javni diskurs. To je najvece zlo Srbije. Djindjic je covek koji se bavi prakticnim stvarima, on je voleo rad i nove ideje. Mislim da nije bio dovoljno svestan dubine i jacine tog nacionalisticko-sovinistickog diskursa. Osim sto nije imao mogucnosti da se bori sa time, on verovatno nije ni znao kako se obracunati sa njima. On je hteo da se bavi ekonomijom. Bio je u sendvicu izmedju Kostunice, i svega sto on predstavlja, i novih obaveza izgradnje moderne drzave. U sustini, on je bio suvise fin da bi se razracunao sa tim olosem. Mislim da nije poznavao dovoljno taj polusvet, sto je i logicno za pristojnu osobu.
Kliknite za proširenje...

Da, u pravu si. Njemu je to petljanje sa Jovicom Stanišićem i "službama" bio mučan i prljav posao, pa ga je izbegavao što je duže mogao. Pitanje je da li je i shvatao koliki je to problem, jer da jeste ja mislim da bi se drugačije postavio, "progutao bi žabu" u svom maniru. Kada je shvatio, već su ga bili naciljali...ja verujem da je mislio atentat na njega prosto neće uspeti. Ali uspeo je, zato smo mi sad u čabru. Dovoljno je samo da pogledate na slici kako izgleda podbuli, mrki, naduveni mračnjak. To je sadašnja slika Srbije nasuprot veseloj, čistoj, svetloj koju je hteo da napravi Zoran Đinđić u kojoj ne bi bilo mesta za mračne, krvave, crne likove. Takva Srbija njima nije odgovarala i zato je Zoran ubijen. E sad, pitanje je - šta ćemo mi da uradimo povodom toga? A pod tim ne podrazumevam samo rešavanje pozadine atentata, već i uništenje "osmog putnika".
 
Можете за Ђинђића рећи шта хоћете али морате да признате да је Борис Тадић сто пута гори од њега! Тадић је некако притуп,неодлучан поводљив,плаховит,млак....
Тадић је мешавина куге и ханта вируса. Његова владавина је по Србију погубна као доба колере...
Никад љигавији и неспособнији човек није водио Србију!
 
Poslednja izmena:
Skydancer:
Za trecerazredne bednike je karakteristicna mrznja prema boljem, pametnijem i obrazovanijem. :aha:
Kliknite za proširenje...

Svi oni koji pisu sastavljeno "nebi, nečije prezime malim slovom, ne mogu ni da shvate u čemu se sastajao Djindjicev politički program, jer nemaju intelektualne i srodne kategorije moći rasudjivanja i tumačenja akademskih pojmova. Jednostavnije, Djindjić je za njih previše komplikovan. Treba im neka lakša lektira, ne znam, neki rialiti program, ili poslednji hit Svetlane Ražnatović...
 
SonjaSavic:
Svi oni koji pisu sastavljeno "nebi, nečije prezime malim slovom, ne mogu ni da shvate u čemu se sastajao Djindjicev politički program, jer nemaju intelektualne i srodne kategorije moći rasudjivanja i tumačenja akademskih pojmova. Jednostavnije, Djindjić je za njih previše komplikovan. Treba im neka lakša lektira, ne znam, neki rialiti program, ili poslednji hit Svetlane Ražnatović...
Kliknite za proširenje...

Dobro, realno Djindjicevi govori su daleko manje kompleksni nego tekstovi Cecinih pesama. :rtfm:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Belgradeboy
Zorana Mihajlović kupila sinu klub u Londonu
Odgovora
2
Pregleda
227
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Grom_sa_neba!
Шта ће рећи Трампов тим? Вучић оптужио америчку амбасаду за вечерашњи протест!?
2 3
Odgovora
64
Pregleda
1.172
Kerkyra
Kerkyra

Back
Top