- Poruka
- 21.116
Neko je rekao:
“Ljubav je kao ručak: prva je strasna, druga stamena, a tek treća nezaboravna…
Predjelo je priprema, jelo hrani, ali tek dezert nudi strast što se ne zaboravlja”.
Danas je na jelovniku:
Predjelo: Supa za sve konfesije
Glavno jelo: Kupus iz Dejtona
Dezert: Haški dezert
“Supa za sve konfesije" ume da započne novi dan, ali I da pripremi organizam za ono glavno… To naravno ne znači da u nekim prilikama ne može da bude – glavno jelo… U ovoj pričici glavno će tek slediti, ali pre njega pomenuta supa…pre svega treba beli deo praziluka propržiti, zaćiniti onim začinom koji se nekada zvao “vegeta” I biberom, onda naliti sa malo vode u kojoj će se skuvati na kockice isečen krompir. Kuva se dok krompir ne smekša, pa blenderom sve pretvori u kašu, još razredi vrelom vodom, doda dva deci kakvog muškatnog belog vina, prokuva desetak minuta, a onamo pripremi tanjir. Stotinak grama ementalera se izrenda na najkrupniju rešetku, pa preko nalije vrela, gotovo vrijuća supa. Tek u tanjiru postaje jasno zašto je ovaj švajcarski sir, a tako je od vajkada, idealan za topljenje I pripremanje đakonija te vrste.
“Kupus iz Dejtona” potiče iz činjenice da je za ovo jelo potrebno sve tri vrste mesa: svinjetina (pola kile mesnate, dimljene slanine), ovčetina (kilo od vrata) I junetina (takođe kilo, najbolje od ribića, ili rebara). Valja imati I dovoljno veliki lonac da primi sve đakonije kako sledi. Dalje: glavica kupusa od kilo I po, dva; pola kile crvene jedre paprike šilje; nekoliko ljutih papričica; tri veće glavice crnog luka; glavica belog; veza zeleni; glavica celera; pola kile paradajza; a za začin nekoliko listova lorbera, aleva paprika, biber u zrnu, so… Sve ovo stane u dve kese s pijace, ali glavno tek predstoji… Meso se iseče na komade kolko za poveći zalogaj, a slanina na krupne šnite. Od kupusa se odvoji nekoliko prvih velikih listova, a ostalo, kao da je lubenica, pretvori u kriške. Na krupne komade se iseče I očišćena paprika, a paradajz I celer učetvore. Zelen se po želji gurmana ostavi ucelo, ili iseče. Crni luk se oljušti, pa popreko iseče na kružiće, čenovi belog luka samo oljušte… Pomenuti lonac, da bi mu na veličini pozavidela svaka ringla, dobro se podmaže svinjskom mašću, dno pokrije celim listovima kupusa, a onda nežno naređa meso sa povrćem, što se zasipa solju, biberom u zrnu, lorberom I alevom paprikom. Tako sve do vrha. Koliko je mesta u loncu, toliko je I materijala, pa još malo vise. Ništa zato, jer vrlo brzo će kupus da šljone, pa sve stane na svoje mesto. Na kraju se ostavi za vrh malo paradajza, slatke paprika, ljute papričice I sve se zapraši alevom paprikom. Da jelo bude na izgled I malo šareno… Ovako upakovani kupus prepustiti tihoj vatri da se krčka najmanje tri sata.
“Haški dezert” je dobio ime po tome što ovaj slatkiš nećemo preliti konjakom I upaliti kako je red, s obzirom da je u Hagu alkohol strogo zabranjen, tako da ćemo ovaj “red” preskočiti… Inače, nema ničeg jednostavnijeg: zamesi se masa nešto gušća nego za obične palačinke: tri cela jaja, pola kilograma brašna, pola litre mleka, četvrt litre kisele vode I prstohvat soli umeša se mikserom na najmanjoj brzini… Zejtin u tiganju mora da je vreo kada se ovde naliju debeeeele palačinke preko kojih se još samo nabaca šaka suvog grožđa I nastruže korica pomorandže. Kada uhvati prvu koricu, sve se izmrvi, pomeša, proprži kako valja, pa u tanjiru nakapa sokom od one pomorandže (ne zaboravite - konjak je zabranjen!), pa zaspe prah šećerom dok je još toplo… Jede se naravno – hladno I opušteno uživa… naročito u avgustu u danima odmora I razonode…
E, da… “Za palačinke su vam potrebni mleko, jaja, brašno I žena koja hoće da ih spremi”… rekao je naš voljeni Duško radović…
Prijatno…
“Ljubav je kao ručak: prva je strasna, druga stamena, a tek treća nezaboravna…
Predjelo je priprema, jelo hrani, ali tek dezert nudi strast što se ne zaboravlja”.
Danas je na jelovniku:
Predjelo: Supa za sve konfesije
Glavno jelo: Kupus iz Dejtona
Dezert: Haški dezert
“Supa za sve konfesije" ume da započne novi dan, ali I da pripremi organizam za ono glavno… To naravno ne znači da u nekim prilikama ne može da bude – glavno jelo… U ovoj pričici glavno će tek slediti, ali pre njega pomenuta supa…pre svega treba beli deo praziluka propržiti, zaćiniti onim začinom koji se nekada zvao “vegeta” I biberom, onda naliti sa malo vode u kojoj će se skuvati na kockice isečen krompir. Kuva se dok krompir ne smekša, pa blenderom sve pretvori u kašu, još razredi vrelom vodom, doda dva deci kakvog muškatnog belog vina, prokuva desetak minuta, a onamo pripremi tanjir. Stotinak grama ementalera se izrenda na najkrupniju rešetku, pa preko nalije vrela, gotovo vrijuća supa. Tek u tanjiru postaje jasno zašto je ovaj švajcarski sir, a tako je od vajkada, idealan za topljenje I pripremanje đakonija te vrste.
“Kupus iz Dejtona” potiče iz činjenice da je za ovo jelo potrebno sve tri vrste mesa: svinjetina (pola kile mesnate, dimljene slanine), ovčetina (kilo od vrata) I junetina (takođe kilo, najbolje od ribića, ili rebara). Valja imati I dovoljno veliki lonac da primi sve đakonije kako sledi. Dalje: glavica kupusa od kilo I po, dva; pola kile crvene jedre paprike šilje; nekoliko ljutih papričica; tri veće glavice crnog luka; glavica belog; veza zeleni; glavica celera; pola kile paradajza; a za začin nekoliko listova lorbera, aleva paprika, biber u zrnu, so… Sve ovo stane u dve kese s pijace, ali glavno tek predstoji… Meso se iseče na komade kolko za poveći zalogaj, a slanina na krupne šnite. Od kupusa se odvoji nekoliko prvih velikih listova, a ostalo, kao da je lubenica, pretvori u kriške. Na krupne komade se iseče I očišćena paprika, a paradajz I celer učetvore. Zelen se po želji gurmana ostavi ucelo, ili iseče. Crni luk se oljušti, pa popreko iseče na kružiće, čenovi belog luka samo oljušte… Pomenuti lonac, da bi mu na veličini pozavidela svaka ringla, dobro se podmaže svinjskom mašću, dno pokrije celim listovima kupusa, a onda nežno naređa meso sa povrćem, što se zasipa solju, biberom u zrnu, lorberom I alevom paprikom. Tako sve do vrha. Koliko je mesta u loncu, toliko je I materijala, pa još malo vise. Ništa zato, jer vrlo brzo će kupus da šljone, pa sve stane na svoje mesto. Na kraju se ostavi za vrh malo paradajza, slatke paprika, ljute papričice I sve se zapraši alevom paprikom. Da jelo bude na izgled I malo šareno… Ovako upakovani kupus prepustiti tihoj vatri da se krčka najmanje tri sata.
“Haški dezert” je dobio ime po tome što ovaj slatkiš nećemo preliti konjakom I upaliti kako je red, s obzirom da je u Hagu alkohol strogo zabranjen, tako da ćemo ovaj “red” preskočiti… Inače, nema ničeg jednostavnijeg: zamesi se masa nešto gušća nego za obične palačinke: tri cela jaja, pola kilograma brašna, pola litre mleka, četvrt litre kisele vode I prstohvat soli umeša se mikserom na najmanjoj brzini… Zejtin u tiganju mora da je vreo kada se ovde naliju debeeeele palačinke preko kojih se još samo nabaca šaka suvog grožđa I nastruže korica pomorandže. Kada uhvati prvu koricu, sve se izmrvi, pomeša, proprži kako valja, pa u tanjiru nakapa sokom od one pomorandže (ne zaboravite - konjak je zabranjen!), pa zaspe prah šećerom dok je još toplo… Jede se naravno – hladno I opušteno uživa… naročito u avgustu u danima odmora I razonode…
E, da… “Za palačinke su vam potrebni mleko, jaja, brašno I žena koja hoće da ih spremi”… rekao je naš voljeni Duško radović…
Prijatno…
