Angelus Silesius: "All heaven's glory is within and so is hell's fierce burning. You must yourself decide in which direction you are turning." (" Sva nebeska slava je unutra, kao i žestoki oganj pakla. Morate sami odlučiti u kom pravcu se okrećete.")
***
Iz svakog dogadjaja se može izvući pouka. Da li ćemo je shvatiti zavisi od reakcije. Kada ego ostane u domenu podsvesnog i Polusvesnog ega izostaje dublja unutrašnja introspekcija. Izgubi se kontrola nad mišljenjem i ponašanjem. Ljudi nisu svesni da misle, već ostaju zaslepljeni onim što misle i osećaju. To postaje jedina istina koju brane po svaku cenu. Nisu sposobni da se otvore za drugačija shvatanja, da ga razmotre i uvaže valjane argumente, već ih nerazumno odbacuju. Postanu krajnje pristrasni i impulsivni. Umesto da donose svesne odluke i stvaraju svoja iskustva, iskustva stvaraju njih.
U kontaktu s nadsvesnim ego se transformiše u nad-ego i postigne sabranost i integralnost. Ne koncentriše se samo na spoljašnja zbivanja, već i na unutrašnje reakcije, pa mišljenje dobije celovitost i sveobuhvatnost. Ljudi su svesni da misle, jer su u stanju da posmatraju vlastite niže reakcije i osećanja. To im pomogne da povrate kontrolu i zauzmu stav neutralnog posmatrača tako što razlažu i raskrinkavaju zamaskirana opravdanja i izgovore za zadovoljenje sebičnih želja i potreba. Uzimaju u obzir mišljenja i osećanja drugih u nastojanju da shvate i sebe i njih i donesu ispravnu odluku.
Slično se napominje i u Bibliji. S tim što se nadsvesno nazvalo kao mudrost koja silazi odozgo, dok se podsvesno okarakterisalo kao zemaljsko razumevanje (Jakovljeva Poslanica 3:17): "A mudrost odozgo je najpre čista, zatim mirna, umerena, pomirljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, bez pristrasnosti i licemerja."
(Jakovljeva Poslanica 3:14): "Ali ako imate grku zavist i duh svađe u srcima svojim, ne hvalite se, niti lažite na istinu. To nije mudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, čulna, đavolska."
Duhovni uvid nije potreban samo za jasnije sagledavanje okolnosti, već i života. Shvati se da su stalne promene sastavi deo učenja i razvoja. Time dramatično iskustvo izgubi razorni efekt. Svetlo smisla ga transformiše u unutrašnju snagu i mudrost. Izvuče se pouka i proširi razumevanje. Pod uticajem nižih nagona se formiraju neproduktivne, disfunkcionalne misli kao npr.:
Zašto se baš meni ovo dešava?
Tako mi i treba kad sam glup/glupa ili nesposoban/nesposobna.
Jadan/jadna ja. Svi su protiv mene.
Katastrofa. Ovo je užasno...
Takve misli daju moć dogadjaju, a ne unutrašnjoj sposobnosti da ga prevazidje. Kada se oseti uznemirenost i snažna telesna reakcija s destruktivnim impulsom to je siguran znak da je ego pod dejstvom nižih nagona. U takvim momentima je dobro reći samom sebi:
Stop! Ovo je reakcija moga Polusvesnog ega.
Mogu bolje.
Polako. Smiri se. To je što je. Sad je najvažnije da se pronađe izlaz iz ove situacije.
Šta je korisno da se sada čini?
Koje mere se trebaju preduzeti?
Šta u ovoj situaciji zavisi samo od mene?
Šta je to što trebam da učinim ili izmenim u svom shvatanju, ponašanju i delovanju?
Zbog čega sam tako reagovao/reagovala?
Da li je moja reakcija uslovljenja nekim neprevaziđenim konfliktom iz prošlosti?
Koja reakcija bi bila poželjna?
Promena toka misli je, ponekad, sasvim dovoljna da se izbegne nepromišljeno, impulsivno reagovanje. Ukoliko ne dodje do smirivanja može pomoći meditacija, regulisanje disanja ili bar svesna odluka da se prestane misliti iz stanja uznemirenosti. Nemir stvara sužena perspektiva razmatranja problema. Zato je potrebno njeno proširenje. Ponekad pomogne usmeravanje pažnje na čulne doživljaje i spoljašnja zbivanja. Prepušta se momentu i saživljava ambijentom.
Na primer, prepuštamo se prijatnom osećaju topline koji nastaje kontaktom tela sa sunčevim zracima. Osluškujemo cvrkut ptica ili ih posmatramo dok se otimaju oko dragocenih mrvica hleba. Primećujemo plavetnilo neba i nežnu mekoću oblaka koji se nalaze u stalnom procesu formiranja misterioznih kontura. Jednom rečju trudimo se da osetimo život koji pulsira i u nama i u svemu oko nas.
Koncentracija na problem je poželjna i potrebna kada se koristi puni svesni kapacitet. Takva koncentracija se oseća kao olakšanje i kreativna radost jer se pronalazi konstruktivno rešenje. Ono se ne sastoji uvek u menjanju okolnosti, već i u drugačijem prilagodjavanju. Ako ustanovimo da nismo u stanju da menjamo bilo šta, onda je naš zadatak da prihvatimo to što jeste i što mora da bude.
Sve je prolazno. Jedno iskustvo i problem je samo trenutni val koji se pojavio i koji će opet utonuti u more života. Život u ovoj sferi je kao igra talasa koja skriva dubinu mira, beskraj mudrosti i lepotu ljubavi. Kada to imamo u vidu prestanemo im se opirati. Shvatimo da su samo površina i da uvek imamo mogućnost da zaronimo dublje da bi dostigli mir, mudrost i ljubav.
Za funkcionalan razvoj su potrebni momenti poniranja do svete, unutrašnje tišine koja rastvara misli da bi ih sjedinila sa univerzumom. Takvi momenti krepe i telo i dušu. Ali, isto tako, potrebni su i momenti aktivnog razvoja u kojem misli dobijaju oštrinu. Momenti u kojima se ego transformiše u nad-ego, pa kroz jasnoću produhovljenjih misli preuzima inicijativu i postaje odgovoran za promene koje stvara.
***
Iz svakog dogadjaja se može izvući pouka. Da li ćemo je shvatiti zavisi od reakcije. Kada ego ostane u domenu podsvesnog i Polusvesnog ega izostaje dublja unutrašnja introspekcija. Izgubi se kontrola nad mišljenjem i ponašanjem. Ljudi nisu svesni da misle, već ostaju zaslepljeni onim što misle i osećaju. To postaje jedina istina koju brane po svaku cenu. Nisu sposobni da se otvore za drugačija shvatanja, da ga razmotre i uvaže valjane argumente, već ih nerazumno odbacuju. Postanu krajnje pristrasni i impulsivni. Umesto da donose svesne odluke i stvaraju svoja iskustva, iskustva stvaraju njih.
U kontaktu s nadsvesnim ego se transformiše u nad-ego i postigne sabranost i integralnost. Ne koncentriše se samo na spoljašnja zbivanja, već i na unutrašnje reakcije, pa mišljenje dobije celovitost i sveobuhvatnost. Ljudi su svesni da misle, jer su u stanju da posmatraju vlastite niže reakcije i osećanja. To im pomogne da povrate kontrolu i zauzmu stav neutralnog posmatrača tako što razlažu i raskrinkavaju zamaskirana opravdanja i izgovore za zadovoljenje sebičnih želja i potreba. Uzimaju u obzir mišljenja i osećanja drugih u nastojanju da shvate i sebe i njih i donesu ispravnu odluku.
Slično se napominje i u Bibliji. S tim što se nadsvesno nazvalo kao mudrost koja silazi odozgo, dok se podsvesno okarakterisalo kao zemaljsko razumevanje (Jakovljeva Poslanica 3:17): "A mudrost odozgo je najpre čista, zatim mirna, umerena, pomirljiva, puna milosrđa i dobrih plodova, bez pristrasnosti i licemerja."
(Jakovljeva Poslanica 3:14): "Ali ako imate grku zavist i duh svađe u srcima svojim, ne hvalite se, niti lažite na istinu. To nije mudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, čulna, đavolska."
Duhovni uvid nije potreban samo za jasnije sagledavanje okolnosti, već i života. Shvati se da su stalne promene sastavi deo učenja i razvoja. Time dramatično iskustvo izgubi razorni efekt. Svetlo smisla ga transformiše u unutrašnju snagu i mudrost. Izvuče se pouka i proširi razumevanje. Pod uticajem nižih nagona se formiraju neproduktivne, disfunkcionalne misli kao npr.:
Zašto se baš meni ovo dešava?
Tako mi i treba kad sam glup/glupa ili nesposoban/nesposobna.
Jadan/jadna ja. Svi su protiv mene.
Katastrofa. Ovo je užasno...
Takve misli daju moć dogadjaju, a ne unutrašnjoj sposobnosti da ga prevazidje. Kada se oseti uznemirenost i snažna telesna reakcija s destruktivnim impulsom to je siguran znak da je ego pod dejstvom nižih nagona. U takvim momentima je dobro reći samom sebi:
Stop! Ovo je reakcija moga Polusvesnog ega.
Mogu bolje.
Polako. Smiri se. To je što je. Sad je najvažnije da se pronađe izlaz iz ove situacije.
Šta je korisno da se sada čini?
Koje mere se trebaju preduzeti?
Šta u ovoj situaciji zavisi samo od mene?
Šta je to što trebam da učinim ili izmenim u svom shvatanju, ponašanju i delovanju?
Zbog čega sam tako reagovao/reagovala?
Da li je moja reakcija uslovljenja nekim neprevaziđenim konfliktom iz prošlosti?
Koja reakcija bi bila poželjna?
Promena toka misli je, ponekad, sasvim dovoljna da se izbegne nepromišljeno, impulsivno reagovanje. Ukoliko ne dodje do smirivanja može pomoći meditacija, regulisanje disanja ili bar svesna odluka da se prestane misliti iz stanja uznemirenosti. Nemir stvara sužena perspektiva razmatranja problema. Zato je potrebno njeno proširenje. Ponekad pomogne usmeravanje pažnje na čulne doživljaje i spoljašnja zbivanja. Prepušta se momentu i saživljava ambijentom.
Na primer, prepuštamo se prijatnom osećaju topline koji nastaje kontaktom tela sa sunčevim zracima. Osluškujemo cvrkut ptica ili ih posmatramo dok se otimaju oko dragocenih mrvica hleba. Primećujemo plavetnilo neba i nežnu mekoću oblaka koji se nalaze u stalnom procesu formiranja misterioznih kontura. Jednom rečju trudimo se da osetimo život koji pulsira i u nama i u svemu oko nas.
Koncentracija na problem je poželjna i potrebna kada se koristi puni svesni kapacitet. Takva koncentracija se oseća kao olakšanje i kreativna radost jer se pronalazi konstruktivno rešenje. Ono se ne sastoji uvek u menjanju okolnosti, već i u drugačijem prilagodjavanju. Ako ustanovimo da nismo u stanju da menjamo bilo šta, onda je naš zadatak da prihvatimo to što jeste i što mora da bude.
Sve je prolazno. Jedno iskustvo i problem je samo trenutni val koji se pojavio i koji će opet utonuti u more života. Život u ovoj sferi je kao igra talasa koja skriva dubinu mira, beskraj mudrosti i lepotu ljubavi. Kada to imamo u vidu prestanemo im se opirati. Shvatimo da su samo površina i da uvek imamo mogućnost da zaronimo dublje da bi dostigli mir, mudrost i ljubav.
Za funkcionalan razvoj su potrebni momenti poniranja do svete, unutrašnje tišine koja rastvara misli da bi ih sjedinila sa univerzumom. Takvi momenti krepe i telo i dušu. Ali, isto tako, potrebni su i momenti aktivnog razvoja u kojem misli dobijaju oštrinu. Momenti u kojima se ego transformiše u nad-ego, pa kroz jasnoću produhovljenjih misli preuzima inicijativu i postaje odgovoran za promene koje stvara.
