poceli smo da se zabavljamo kada sam imala 17. ja sam iz razvedene porodice i losih odnosa u kuci (majka nezainteresovana, otac se okrenuo svom zivotu), bukvalno u njemu pronasla i brata i prijatelja i ljubavnika.......
i pored toga sto me nikada nije posebno postovao, mislim da me na neki nacin voleo, ili bolje reci osecao se sigurno pored mene, upravo zato sto je znao celu moju porodicnu istoriju.
nakon 2 godine zabavljanja, a onda 4 godine zajednickog zivota, odlucili smo da imamo dete. ustvari, ja sam to potencirala, a on se nekako slozio......
medjutim, nakon radjanja deteta, sve se nekako promenilo. on je prema detetu bio zastitnicki nastrojen, ali nekako uvek....pomalo hladan.....
prema meni su nestale one svakodnevne male neznosti, a seks nam se svodio na to da se on na brzaka isprazni. ranije smo imali dobar seks, a onda je on poceo da ima problem sa preranim svrsavanjem.
hteo je za svoju porodicu uvek sve NAJ. NAJ bolji krevetac za dete, NAJ skuplje letovanje, NAJ kvalitetnije cipelice..... i na svaki moj pokusaj skromnosti rekao bi da ja samo ,,bedacim,, i da lecim svoje nesretno detinjstvo.
U medjuvremenu sam saznala da je vesto skrivana porodicna tajna, da je njegova majka imala ljubavnika sa kojim je malte ne javno bila oko 20-ak godina. Majka mu je inace prema meni bila prijateljski raspolozena sve dok se nije rodilo dete. Onda je pocela da mi dolazi u kucu, zagleda, prigovara o cistoci (sto nije radila 4 godine dok smo ziveli zajedno bez dece....)
Sve mi je to bilo uzasno, ali sam saginjala glavu i cutala. Mucilo me to sto kako se dete rodilo oni prema meni imaju taj STAV nadmocnosti. Ziveli smo u stanu koji su mu kupili roditelji, ali se vodio na njegovog oca. Ja sam rekoh iz mnogo skromnije price. Zivela sam u jednoj sobi sa majkom, nismo imale bogat zivot kao oni i njihov jedinac, ni letovanja, ni skupe patike..... i nekako sam verovala da ce vremenom shvatiti kako je zivot jednostavaj i ne mora samo da se bude NAJ.
Ali sam zbog toga osudjena, da cu citavog zivota ostati ,,beda,, u svojoj glavi.
Dete je raslo, devojcica sada ima 10 godina, seks je postajao sve redji. Mislila sam, verovatno u brakovima postoje takvi periodi. Pogotovo kada ima tako visoke ciljeve, to sigurno opterecuje. Pronalazila sam sva opravdanja za njega, pokusavala da o tome razgovaram sa njim. Ali svodilo se na to, da posto je tu sada dete i mi ne mozemo da imamo svakodnevni i ,,kad mi padne na pamet,, seks, to je i do mene, jer nisam uvek raspolozena...... i tako ....... do jednog dana........ kada je dosao kuci i rekao mi da se silno zaljubio.
Ja sam mu rekla da je to smesno i pitala ga sta hoce od mene. On je rekao kako misli da je najpametnije da se rastanemo, a posto je to stan njegovih roditelja i ja na njega neman nikakvih prava (a 15 godina sam ulagala svaki dinar u tu kucu), mogu dete da ostavim tu, da je vidjam kada god pozelim, a da ja lepo idem kod moje mame.
Da ne pominjem koliko me je emotivno slomilo sve to, nego jos i to da me seta i odnosi se kao da sam regal, pa ga odvoj od deteta i setaj ga tako levo-desno.
Na svu moju muku, posto sam nekoliko meseci pokusavala da ga ubedim da se 15 godina zivota ne baca niz vodu, da imamo jednu dusu da o njoj brinemo i izvedemo je na put, ostao je gluv i omiljena recenica mu je ,,pa sta, ljudi se svaki dan razvode....,,
Na kraju sam uzela dete i otisla kod majke u 30 m2, zivimo u jednoj sobi, nas tri. Mala jos nema ni radni sto, posto sam morala prvo da kupim krevet. Posto zivimo u blizini, svaki cas trci kod njega, jer joj je tamo naravno veci komfor, a i nijednoj drugarici jos nije rekla gde zivi. U skoli ceka da svi odu kuci, da bi ona krenula......
Inace je bila odlicna sa svim peticama, a sada bogami ne znam kako ce to ici.
Ja se sa majkom nikada nisam najbolje slagala. Nije me podrzala ni u povratku kuci, pa sam jedno vreme sa detetom bila u ,,sigurnoj kuci,, gde su me savetovali da pokrenem tuzbu za razvod, ali se ja budala jos uvek necemu nadam.....
Bojim se i da ce me dete jednog dana osuditi, kao sto sam i ja moju majku, sto nije uspela da ,,sacuva,, brak. Meni je bog svedok, da sam pokusala sve da ga dozovem pameti, ali covek kaze ona je obrazovanija, samosvesnija, ima interesantniji posao od mog (novinarka)..... sve ono sto on zeli. A ja sam dosadna, i hoce da me se resi, a dete mu ne smeta. Sto se njega tice moze i da ostane sa njim, a i ta zena bi je prihvatila....
Mene sve to UBIJA. Razdire, cepa..... Pa zar sam stvarno toliko nistavna, da ce i mom detetu ta neka biti bolja od mene. I sta ako ona izabere da ode kod njega. Ja nemam nista u zivotu osim nje i njega. On neka ide, sta da radim, pocela sam da se mirim sa tim, ali ako mi dete privole.... to ce za mene biti smrtna kazna.
Pitam se, jesam li gresila sto sam se toliko davala. Jesam li pogresila sto nisam prihvatila da spavam u dnevnoj sobi i da moje dete zna da joj majka negde zivi kao spremacica.
Sta mi se desilo od zivota. Pojima nemam.
