Razum ili Srce

[Svetozar ot Ružičić]

emocije ti nisu nista drugo no spakovani/nauceni/automatizovani logicki mehanizmi, tako da zapravo nisu suprotno od razuma

lose emocije su lose i dobre emocije su dobre a da li ce odredjene emocije biti dobre ili lose, pa, to zavisi od cilja koji si zadao

recimo, setam ulicom i ispred mene malo slatko stene lutalica koje u meni budi osecaj sazaljenja
da li je ta emocija dobra ili losa?
zavisi od cilja koji sam sebi prethodno zadao

recimo, ako zurim na posao onda je ta emocija svakako nepozeljna, odnosno, losa, jer me koci u mom zurenju na poslu
razumete?

na drugu stranu, ako mi je cilj da treniram gusenje sopstvenih emocija, ponarocito osecaja sazaljenja, onda je ta emocija, i uopste cela ta situacija, izuzetno pozeljna
jer sad recimo mogu da uzmem to stene u ruke i udarim ga od zemlju i na taj nacin probudim jos snaznija osecanja sazaljenja koja bih onda snagom svoje volje pokusavao potisnuti, jer mi je to cilj, jer sam izasao na ulicu da treniram potiskivanje emocija
razumete?

 

[Svetozar ot Ružičić]

Zapravo, kada bolje pogledamo, svi ratovi koji su vođeni, vođeni su zbog nekih previranja emocija. Racionalno gledano, hladne glave, ko želi da ide da pogine?

lol.

reci to likovima koji igraju ruski rulet, naprimer, da vidis sta ce ti reci. ili likovima koji se bave ekstremnim sportovima.

nije tu rec o nikakvim "emocijama" kako ti kazes, vec o potrebi da se izlije snaga, sto u stvari nije potreba vec mehanizam kojim funkcionise ceo univerzum.

 

[m­arlon­]

U važnim životnim situacijama šta češće poslušate razum ili srce?

izbegavam vazne i dramaticne zivotne situacije

 

[Aston M]

U važnim životnim situacijama šta češće poslušate razum ili srce?

U suštini, srce se uvek slaže sa razumom jer svrha razuma je da ispunjava želje srca.

Ako razum kaže "Ne", to znači da ne ume da ispuni neku želju srca i sa tim "Ne" sprečava još gori ishod po srce.
Dakle, razum je glavni.

 

[LBarbara]

Razum ne razume tj. ubija srce..
Taj skeč u borbi izmedju razuma i srca, otprilike zvuči ovako; Srce poskoči, raduje se, želi, mašta, počinje da sanja
a razum nervozan i besan, razvaljuje vrata i ulazi nepozvan te kaže srcu: ćuti, ne govori, ugasi se zar te iskustvo nije ničemu naučilo?
Srce se okrene još dva-tri puta u grudima, šapne tiho još par puta "ali, ali" ali se i desi da poveruje razumu.
Poveruje jedanput, pa još jednom i onda se umori od verovanja i zaspi...
Al ne lezi vraže, razum jednog dana shvati da mora da probudi srce jer vremenom stalno ima osećaj da mu nešto nedostaje, fali
iako je baš sve onako kako on želi...ali...srce je umrlo...

 

[Aston M]

Razum ne razume tj. ubija srce..
Taj skeč u borbi izmedju razuma i srca, otprilike zvuči ovako; Srce poskoči, raduje se, želi, mašta, počinje da sanja
a razum nervozan i besan, razvaljuje vrata i ulazi nepozvan te kaže srcu: ćuti, ne govori, ugasi se zar te iskustvo nije ničemu naučilo?
Srce se okrene još dva-tri puta u grudima, šapne tiho još par puta "ali, ali" ali se i desi da poveruje razumu.
Poveruje jedanput, pa još jednom i onda se umori od verovanja i zaspi...
Al ne lezi vraže, razum jednog dana shvati da mora da probudi srce jer vremenom stalno ima osećaj da mu nešto nedostaje, fali
iako je baš sve onako kako on želi...ali...srce je umrlo...

To je možda u slučaju nekog veoma ograničenog razuma

Razum voli srce i želi mu sve najbolje jer ako to ne želi, zašto onda razum postoji?

Ja bih skeč opisao ovako:
Srce nešto želi, razum kaže:"Voleo bih da ti pomognem ali za sad ne umem, radiću na tome, daću sve od sebe jer zato postojim".

 

[truthSeeker]

emocije ti nisu nista drugo no spakovani/nauceni/automatizovani logicki mehanizmi, tako da zapravo nisu suprotno od razuma

klasično uslovljavanje može da oformi u svesti vezu spoljašnjeg stimulusa i emocije tipa strah... ovo ima za cilj da stvori brzi odbrambeni mehanizam koji će da pripremi čoveka za akciju preskočivši razumski deo čija obrada signala je tačnija ali sporija.... to je mreža za brzu reakciju...npr. reakcija na urlanje zveri... možda su neke od tih bazičnih reakcija i urođene...

ipak emocije su mnogo širi pojam od straha...i mogu imati pozitivnu i negativnu podlogu....
u podeli srce -razum neki sve emocije strpavaju u srce, a neki samo pozitivne emocije...

razlika je u tome gde je egoizam smešten - da li je komponenta srca ili stoji iza razuma....

ja zato gledam stvari drugačije...
razum je oruđe, kontrolni i upravljački mehanizam...
a emocionalne sile koje zadovoljava mogu biti:
1) vezane za egoizam (sujeta, patološki strahovi, mržnja, frustracija, zavist, umišljenost, perfekcionizam.... skraćeno ego)
ili
2) vezane za ljubav i sve pozitivne emocije (razumevanje, prihvatanje, saosećanje, brižnost za sebe i druge, poštovanje, samopoštovanje, ponos, hrabrost.....skraćeno srce)....

nije svaka negativna emocija automatski egoizam... npr. mržnja jeste izraz egoizma a bes usemeren na postupak a ne na ličnost nije izraz egoizma...
takođe strah nije egoizam nego alarm na opasnost, ali patološki strah jeste često sakriveni izraz /posledica egoizma...

 

[cvrle77]

lol.

reci to likovima koji igraju ruski rulet, naprimer, da vidis sta ce ti reci. ili likovima koji se bave ekstremnim sportovima.

nije tu rec o nikakvim "emocijama" kako ti kazes, vec o potrebi da se izlije snaga, sto u stvari nije potreba vec mehanizam kojim funkcionise ceo univerzum.

To što ti opisuješ kao potrebu da se izlije snaga, je zavisnost od adrenalina, koji proizvodi emocije.

Dakle, razum kod čoveka radi na samoočuvanju a ne na destrukciji, a mehanizam u svemiru je mehanizam transformacije.

Emocija/čitj hormoni, pomuti razum, zaboravi se samoočuvanje, postane se zavistan na hormone poput adrenalina jako lako. Uz to dodaš neznanje, namerna buđenja kojekakvih kvaziosećanja patriotizma, nacionalizma, i jako lako manipulišeš osećanjima kod drugih putem emocija. Marketing odnosno propaganda su upravo ta oružja u rukama onih koji razumeju kako one deluju i kako se koriste.

To što ti posmatraš Sunce i zaključuješ da ono 'izliva snagu', nije voljna radnja već transformacija energije. Energija se nigde ne izliva, pošto je ona osnova svega. To je kao da zamišljaš da možeš prosuti čašu vode na sred dubokog jezera, dok je čaša porinuta na dno. Ne ide.

Razum ne razume tj. ubija srce..
Taj skeč u borbi izmedju razuma i srca, otprilike zvuči ovako; Srce poskoči, raduje se, želi, mašta, počinje da sanja
a razum nervozan i besan, razvaljuje vrata i ulazi nepozvan te kaže srcu: ćuti, ne govori, ugasi se zar te iskustvo nije ničemu naučilo?
Srce se okrene još dva-tri puta u grudima, šapne tiho još par puta "ali, ali" ali se i desi da poveruje razumu.
Poveruje jedanput, pa još jednom i onda se umori od verovanja i zaspi...
Al ne lezi vraže, razum jednog dana shvati da mora da probudi srce jer vremenom stalno ima osećaj da mu nešto nedostaje, fali
iako je baš sve onako kako on želi...ali...srce je umrlo...

To nije razum, razum zna da napravi domaćinu ugođaj, pozitivne emocije.
Uplatiš Mauricijus četrnaest dana, nisi tamo zahvaljujući emocijama, već razumu, da bi 'srce' uživalo nakon toga.

 

[Svetozar ot Ružičić]

To što ti opisuješ kao potrebu da se izlije snaga, je zavisnost od adrenalina, koji proizvodi emocije.

"zavisnost od adrenalina" je kvazi-fenomen koji su izmislili slabi da bi protumacili jake koje tako slabi nikako ne mogu da shvate, nista drugo

Dakle, razum kod čoveka radi na samoočuvanju a ne na destrukciji, a mehanizam u svemiru je mehanizam transformacije.

razum ne radi ni na cemu, razum je instrument koji sluzi izabranom cilju, a svi ciljevi u sustini imaju samo jedno za cilj: izlivanje energije (sto je isto sto i mehanizam transformacije.)

covek zadaje sebi cilj na osnovu svoje snage: kolika snaga toliki cilj

da nije tako, da je onako kako ti kazes, a to je da su sva ziva bica stekare pic.kice kukavice koje jedino zanima samoocuvanje (umesto da im samoocuvanje bude samo potcilj), onda niko nikada ne bi izvrsio samoubistvo ili zrtvovao svoj zivot ili isao u rat i osvajao i stvarao masivna kraljevstva i slicne stvari

drugim recima, tvoja teorija nema blage veze s realnoscu

Emocija/čitj hormoni, pomuti razum, zaboravi se samoočuvanje, postane se zavistan na hormone poput adrenalina jako lako. Uz to dodaš neznanje, namerna buđenja kojekakvih kvaziosećanja patriotizma, nacionalizma, i jako lako manipulišeš osećanjima kod drugih putem emocija. Marketing odnosno propaganda su upravo ta oružja u rukama onih koji razumeju kako one deluju i kako se koriste.

ne zaboravlja se na samoocuvanje vec covek svesno bira (a sve sto je svesno izabrano, znamo, kasnije postaje nesvesno u obliku emocije) da smanji prioritet samoocuvanju kako bi dao prioritet nekim drugim, bitnijim, stvarima kao sto je naprimer buducnost (tacnije, kako bi OTEZAO njegov zivot i na taj nacin izlio vecu kolicinu snage.)

To što ti posmatraš Sunce i zaključuješ da ono 'izliva snagu', nije voljna radnja već transformacija energije.

naravno da se izliva

naprimer, kad se vise potrudim onda je to veci izliv energije (ili snage, kako os) a kad se ne trudim uopste, to je onda izuzetno maleni izliv energije

nemoj da mi obesmisljavas pojmove

 

[Svetozar ot Ružičić]

kad vec hocemo da obesmisljavamo sve pojmove, onda da kazem da u univerzumu fluksa, odnosno, konstantne transformacije, ne postoji ni stvaranje ni rusenje, samo promena

Emocija/čitj hormoni, pomuti razum

emocije niti hormoni ne mute nista, druze, vec oblici ponasanja koje smo nekada davno naucili ulaze u KONTRADIKCIJI sa novostecenim oblicima ponasanja
to je ono sto se REALNO desava: kontradikcija logickih mehanizama, programerski receno, bagovi

emocije tu nisu nista krive, emocije su apsolutno neutralne, one su ti ko pop-up windowsi koji te obavestavaju da je doslo do baga
je l jasno sad? pop-up prozori nikad nisu krivi ni za sta

poenta nije kriviti emocije ili hormone lol vec otkriti koji se to logicki mehanizmi sukobljavaju i onda prosto razresiti sukob u skladu sa vrhovnim (ili trenutnim) ciljem koji si zadao sebi u svom zivotu

 

[Svetozar ot Ružičić]

razum je oruđe, kontrolni i upravljački mehanizam...

s ovim se slazem. to je ono na sta ja mislim kada kazem da je razum samo instrument.

ali instrument cega? instrument cilja koji je sebi zadao covek.

i sad je, naravno, pitanje kakve ciljeve ima covek, da li dobre ili lose, kao i sta cini jedan cilj dobrim a sta losim? moj odgovor na ovo drugo pitanje je prost: velicina cilja, odnosno, tezina cilja. kao sto vec rekoh, svaki covek zadaje sebi cilj u skladu s njegovom snagom.

 

[T@NYA]

U važnim životnim situacijama šta češće poslušate razum ili srce?

Zavisi od situacje, okolnosti, stanja.
Uglavnom razmotrim i sa jednog i sa drugog aspekta...pa nesto iskombinujem.

 

[sekunda]

ja slusala razum i zajbala se

al ko ga jbe, nije sve u ljubavi

- - - - - - - - - -

a i sto moram biti sretna ja, nek su srecni ljudi oko mene

 

[hirajgoagain]

ja slusala razum i zajbala se

al ko ga jbe, nije sve u ljubavi

- - - - - - - - - -

a i sto moram biti sretna ja, nek su srecni ljudi oko mene

super bravo
nemoj da ih poubijas
zezam se, super ako je tako odlichno. imas internet mozes da divljas bar donekle, ali izlazi tu i tamo napolje

- - - - - - - - - -

s ovim se slazem. to je ono na sta ja mislim kada kazem da je razum samo instrument.

ali instrument cega? instrument cilja koji je sebi zadao covek.

i sad je, naravno, pitanje kakve ciljeve ima covek, da li dobre ili lose, kao i sta cini jedan cilj dobrim a sta losim? moj odgovor na ovo drugo pitanje je prost: velicina cilja, odnosno, tezina cilja. kao sto vec rekoh, svaki covek zadaje sebi cilj u skladu s njegovom snagom.

a tek kad se preceni...

 

[sekunda]

super bravo
nemoj da ih poubijas
zezam se, super ako je tako odlichno. imas internet mozes da divljas bar donekle, ali izlazi tu i tamo napolje

nije odlicno al nemam izbora

a i za internet divljanje ne mogu da nadjem srodnu dusu beze od mene ko djavo od krsta

 

[hirajgoagain]

a boli te uvo

- - - - - - - - - -

ovo je 21. vek i djavo vise ne bezi od krsta

 

[sekunda]

a boli te uvo

- - - - - - - - - -

ovo je 21. vek i djavo vise ne bezi od krsta

a sto onda od mene bjezi

 

[Steinadler]

Emocije pozivamo čulima,

pozitivne - negativne:

Ugodan osjećaj (masaža recimo) - bol
Ukusno - neukusno
Mirisno - smrad
Muzika koja prija - buka
Lijep pejzaž - ružna slika

I šesto čulo koje je iznad svega i povezuje ova gore navedena, to je um, razum, sposobnost rasudivanja i mišljenja koje takođe proizvodi emocije.

Što se tice čula, najsličniji smo kod čula dodira, mirisa, ova druga slično ali što se tiče šestog najzanimljivijeg čula tu su najviše razlike.

Sva čula su povezana sa podsvješću, i u sprezi su.

Kada opazimo ili osjetimo nekim čulom nešto, onda se ta info šalje u mozak pa se um i podsvijest bave time,
Moć uma je da donese odluku kakvu želi bez obzira na podsvijest, zato sam govorio da svako ima izbor pri biranju misli i odluka,
podsvijest je đavo i anđelčić koji vam stoje na ramenima i daju sugestije iz do sada proživljenog i memorizovanog.

Što se tiče teme,
razum ili srce,

to je sve jedan princip, dakle, čula, podsvjest i um koji uvijek odlučuje!
Ono što se zove srcem su neke ugodne emocije, ljudi su često skloni da im se prepuste, ja smatram da je to u većini slučajeva slabost.
Ako je emocija ugodna ne znači da je dobra, narkotici, čokoladice i razni slatkiši, cigarete itd. će vam stvoriti trenutno ugodne emocije ali će
vam naplatiti veliki račun na drugom mjestu.
Zato je um car, božanska stvar.

Dakle, razum!

 

[Steinadler]

s ovim se slazem. to je ono na sta ja mislim kada kazem da je razum samo instrument.

ali instrument cega? instrument cilja koji je sebi zadao covek.

i sad je, naravno, pitanje kakve ciljeve ima covek, da li dobre ili lose, kao i sta cini jedan cilj dobrim a sta losim? moj odgovor na ovo drugo pitanje je prost: velicina cilja, odnosno, tezina cilja. kao sto vec rekoh, svaki covek zadaje sebi cilj u skladu s njegovom snagom.

Čoče, instrument opstanka jedinke, prosto.

Cilj se definiše iz veze podsvijest - um,
većina ljudi nije svjesna svoje snage, prema tome ne donose cilj shodno njihovoj realnoj snazi, već njihovom UVJERENJU u svoju snagu!
Mnogi ljudi pate zbog negativnih uvjerenja umanjujući realan kapacitet svoje snage i tako kroje svoju lošu sudbu, zaboravljajući na moć uma koju posjeduju.
Svi smo mi došli u nejednakom položaju na ovaj svijet, mnogi su recimo odrasli u sjebanim porodicama i društvima, državama itd. faktora ima na milione, postaju nesigurni ovakvi onakvi, ali to je dugogodišnje uvjerenje, i oni postaju upravo takvi kako misle o sebi, pritom nesvjesni svoje snage uma.

Uvjerenja su u podsvjesti, uvjerenje po meni ni jedno nije apsolutno tačno ili 100%,
Nije 100% da ćete moći danas doći do prodavnice, da ćete se probuditi sutra, da ćete uvijek imati sve dijelove tijela tokom života i dobro zdravlje itd. ali vi vjerujete u to i proizvodite emocije iz tog uvjerenja, samim time to utiče na krojenje sudbine.
Zato je to bitno.

Pozitivno, negativno ili "realno", cilj, vizija, mišljenje, predrasuda, sve su to iluzije, kada je već tako,
bolje je sebe uvjeriti u one pozitivne, napuniti svoj moždani kontejner pozitivnim uvjerenjima!

 

[gost 341997]

srce naravno, da ne beše njega ne bih shvatio neke stvari

 

[gost 343533]

Smesan animirani film

 

[proka]

U važnim životnim situacijama šta češće poslušate razum ili srce?

uvek srce, lakse i lepse se posle spava

 

[CHERISH]

vode me srce i strast u svemu,kratak je zivot za razum i zaljenja za neostvarenim

 

[Gogilli]

 

[Megili]

Kada sam sa njim uvek ima sjaj u očima. Iako mu u nogavicama noge landaraju kao štapovi, iako me guši miris njegove do pola ispušene havane, ja bez njega ne mogu. Noću se često probudim jer je praznina njegovog odsustva ogomna.

Zato sam ovde, da ga ponovo pronadjem.