Razlog za altruizam

Steinadler

Poznat
Moderator
Poruka
9.501
Iz subjektivnog gledišta da li razlog za altruistička djela proizilazi ipak iz svoje suprotnosti, egoizma?
Egoizam je ipak suprostnost u svojoj manifestaciji, naspram altruizma po djelima, ali da li se ego nalazi kao pokretač u oba slučaja?
Npr. u praksi imamo ljude koji pomognu drugima, ali uživaju u tome da ostali znaju da je baš on taj koji je pomogao, što navodi na ego altruiste kao primaran predmet zadovoljstva u tom slučaju, a ne zadovoljstvo drugog subjekata kojem se pomaže kao primaran cilj.
Da li postoje granice izmedju altruista, npr. izmedju onoga koji ističe javno direktno ili indirektno svoju pomoć i sebe u tom djelu, i onaj koji to radi diskretno, uživa u da pomogne drugom bez da iko drugi zna, pa čak i onaj kojem je pomogao, i da li se opet iza ove dvojice različitih altruista, nalazi njihov isti ego kao pokretač, ali manifestovan na različit način? Da li možemo oba slučaja staviti u isti koš, nazvati altruizmom ili ne?
 
Interesantna je i tema i dilema.:)
Ja gledam ovako, ako je posledica dobra (a jeste), ne treba biti strog ni prema uzroku, pa sve da je pokretac i ego.
( Znam da nije tema ali treba uzeti u obzir da je transparentnost nekada u sluzbi promovisanja humanosti)

Sto se tice stavljanja u isti kos, opet kazem, ako je čin human, motiv neka bude kakav god...
 
Da, iz dobre namere lako može da se upadne u zamku egoizma. Ne verujem da je primarni, idejni pokretač altruizma superego, verujem da ga pokreće unutrsšnji impuls, prirodna želja da se pomogne drugom čoveku. Ali kako, zašto, u kom trenutku to postane egoizam je interesantno pitanje za raspravu.
 
Npr. u praksi imamo ljude koji pomognu drugima, ali uživaju u tome da ostali znaju da je baš on taj koji je pomogao, što navodi na ego altruiste kao primaran predmet zadovoljstva u tom slučaju, a ne zadovoljstvo drugog subjekata kojem se pomaže kao primaran cilj.
Taj sam.
Ne vidim logiku u ičem drugom osim u mom poimanju altruizma i kupanju u vlastitoj svjetlosti.
Skupljam bodove za zagrobni život, sva sreća mi se poklapa karakter s dobrom karmom.
 
Razlog ne postoji pitanje je jesi li ili nisi altruista....razlog je potreban onima koji nemaju empatiju, potreban je ljudima koji nemaju ljudskost, potreban je psihopatama....potreban je onima koji koriste mimikriju....
 
Iz subjektivnog gledišta da li razlog za altruistička djela proizilazi ipak iz svoje suprotnosti, egoizma?
Egoizam je ipak suprostnost u svojoj manifestaciji, naspram altruizma po djelima, ali da li se ego nalazi kao pokretač u oba slučaja?
Npr. u praksi imamo ljude koji pomognu drugima, ali uživaju u tome da ostali znaju da je baš on taj koji je pomogao, što navodi na ego altruiste kao primaran predmet zadovoljstva u tom slučaju, a ne zadovoljstvo drugog subjekata kojem se pomaže kao primaran cilj.
Da li postoje granice izmedju altruista, npr. izmedju onoga koji ističe javno direktno ili indirektno svoju pomoć i sebe u tom djelu, i onaj koji to radi diskretno, uživa u da pomogne drugom bez da iko drugi zna, pa čak i onaj kojem je pomogao, i da li se opet iza ove dvojice različitih altruista, nalazi njihov isti ego kao pokretač, ali manifestovan na različit način? Da li možemo oba slučaja staviti u isti koš, nazvati altruizmom ili ne?
Ishod je isti. Pomoć. Ukoliko tako posmatramo nije ni toliko bitno o kom tipu altruiste je reč. Možda nam diskretniji leži više i možda se on i jedini može nazvati istinskim.
 
Razlog ne postoji pitanje je jesi li ili nisi altruista....razlog je potreban onima koji nemaju empatiju, potreban je ljudima koji nemaju ljudskost, potreban je psihopatama....potreban je onima koji koriste mimikriju....
Izazvana empatija u cilju navodjenja osobe na altruistički čin može biti izmanipulisana, u iskrene i u prevarantske svrhe, često nažalost možemo vidjeti priloge i emisije, zatim one SMS-ove za pomoć ugroženima, otprilike, koliko dobro urade neku emisiju u cilju izazivanja empatije, toliko dobro će da izazovu altruizam kod ljudi, sa druge strane postoje prevaranti koji svjesno rade na kreiranju lažnih platformi za "pomoć ugroženima".
 
Interesantna je i tema i dilema.:)
Ja gledam ovako, ako je posledica dobra (a jeste), ne treba biti strog ni prema uzroku, pa sve da je pokretac i ego.
( Znam da nije tema ali treba uzeti u obzir da je transparentnost nekada u sluzbi promovisanja humanosti)

Sto se tice stavljanja u isti kos, opet kazem, ako je čin human, motiv neka bude kakav god...
Sjećam se onih emisija "S Tamarom u akciji", pravi altruistički koncept emisije i ideje koja ima svoju završnu fazu u praksi, i svaka joj čast.
Tu npr. imamo sponzore bez kojih emisija ne bi mogla da se odradi, e sad, poznavajući korporacije i kapitalistički mentalitet, pitanje je da li su te kompanije pomogle prioritetno radi sopstvene reklame, ili je top menadžment toliko saosjećajan u vezi s ljudima pa su eto pomogli iz empatije i altruizma.
Svakako da su pomogli i svaka im čast, ali poznavajući taj mentalitet, tu se prioritetno radi ipak o reklami kompanije, jer lično znam kako se neke od tih kompanija koje su izvršile donacije, upravo kontra altruistički ponašaju i tretiraju sopstvene radnike.
 
https://sh.wikipedia.org/wiki/Altruizam
Da se nadovežem na prethodno, ako ćemo suditi prema ovoj definiciji, te ako su kompanije prioritetno zarad sopstvene reklame izvršile donacije i pomoć, onda one ne spadaju u kategoriju altruista, iako su izvršili altruistički čin.
Tu je onda dilema, da li glavni pokretač altruističke akcije odredjuje altruistu ili se altruista odredjuje samo aktom pomoći, nezavisno od pokretača i razloga za taj čin?
Tamara je odigrala genijalnu ulogu menadžera spojivši one koji mogu da pomognu, i onima kojima je pomoć potrebna, stroge kapitaliste nesklone emocijama koji se oslanjaju prioritetno na profit, zatim interes, i nemoćnu sirotinju, nagnajući upravo ove prve na altruistički čin, da pomognu onim drugima i da sve strane budu zadovoljne epilogom.
 
Ishod je isti. Pomoć. Ukoliko tako posmatramo nije ni toliko bitno o kom tipu altruiste je reč. Možda nam diskretniji leži više i možda se on i jedini može nazvati istinskim.
Problem je u tome ako kažemo da empatija izaziva altruizam odnosno da altruizam proizilazi iz empatije, onda ne možemo nazvati altruistama one koji bez empatije pomažu druge, odnosno prioritetno radi sopstvenog interesa, iako je ishod isti, ili čak ovi drugi iz interesa mogu i više pomoći.
U definiciji je takodje problematično za kasnije odredjivanje altruizma ono "nesebično", šta to znači? Mislim da mora postojati sopstveno zadovoljstvo ega u pomaganju bilo koje vrste, što na neki način znači da je paradoksalno reći "nesebično" jer upravo se to odnosi na sopstveno zadovoljstvo ega, pa čak i ako neko uradi djelo dostojno heroja, žrtvuje sopstveni život zarad drugog, ali taj poriv može biti upravo ono "biti heroj" što je ego kategorija.
Ili, ako postoji osjećaj krivice u subjektu ukoliko, taj subjekt ne bi učinio neko altruističko djelo, on bi se osjećao loše zato što nije uradio to i to, ali onda je on to jednim djelom uradio i zbog sebe, tako da ne može biti u punom obliku nesebično.
 
Imamo i ono filozofski rečeno, "Res non verba', dela, a ne reči, gde se favorizuje djelo, ali da li imamo onda dilemu o ovom slučaju odrednice altruizma, razlog, a ne djela, odnosno da je odrednica razlog, a ne djelo?
 
Imamo i ono filozofski rečeno, "Res non verba', dela, a ne reči, gde se favorizuje djelo, ali da li imamo onda dilemu o ovom slučaju odrednice altruizma, razlog, a ne djela, odnosno da je odrednica razlog, a ne djelo?
Svakako je odrednica razlog posmatrajući to sa filozofskog aspekta , ali ostaje delo.
Lepo si to distancirao odrednicom altruistički čin , dakle ukoliko je razlog bez empatije - onda nije u pitanju altruizam.
Možemo to nazvati pomoć, naprimer.
 

Back
Top