Udaljenost Srbije od majcice Rusije, ne meri se kilometrima. Srbija u EU pokušava da stupi po standardima iz devedesetih godina prošlog veka i zbog toga je njen put u Brisel čas karikaturalan, čas tragičan.
Premijer Srbije, Ivica Dačić, je pre nekoliko dana rekao da je Srbija okružena zemljama EU i NATO paktom i da ne može graditi zajednice sa prijateljima koji su daleko. Politički, međutim, Dačić je prosuo ubuđalu, hladnoratovsku dogmu a koju mu je naredio da kaze satanisticki novi svetski poredak.
Ako Srbija nema kud, daleko od prijatelja i okružena, upravo opkoljena EU i NATO paktom, zašto svoju kožu prodaje za datum početka pregovora i samoubilački produbljuje izmišljenu dilemu: Kosovo i Metohija ili bolji život. Zar ne treba da redefiniše vlastitu evropsku poziciju i potraži odgovore, umesto što čeka ucene?
Šta predsednik Tomislav Nikolić poručuje građanima Srbije, kada izjavi da su građani zbunjeni pregovorima o Kosovu, da bi mnogi od njih voleli da pokrajina ostane u Srbiji, ali da bi mnogi voleli i da žive bolje. Zar oni koji smatraju da je Kosovo i Metohija deo Srbije ne žele bolji život i da li odricanje od teritorije garantuje bolji život?
Šta više, Nikolić je hladnokrvno rekao da neće biti „kraj sveta“, ako sporazum sa Prištinom ne bude postignut do 2. Aprila i Srbija ne dobije datum za početak pregovora. Sjajno!
Proces u praksi dovedete do priznanja albanske države na Kosovu i Metohiji, dođete na korak do ozvaničenja tog priznanja, sve zarad famoznog datuma i na kraju kažete da neće biti smak sveta, ako tog, Kosmeta i države vrednog datuma, ipak ne bude u ovoj godini!
Povrh svega, Nikolić je, svakako samo za srpsku javnost, prkosno rekao i da nemački parlamentarci „mogu da traže šta hoće“, nakon što su ispostavili prijem albanskog Kosova u UN kao zahtev svoje zemlje.
Moram da priznam da mi nije naročito jasno kako predsednik države, koja doslovno zavisi od Nemačke, barem prema tvrdnji njegovog stranačkog kolege i potpredsednika Vlade, može da ne haje za mišljenje poslanika Bundestaga?
Posebno dirljiva, bila mi je Nikolićeva izjava da Albanci s Kosova i Metohije „moraju da shvate“ da će srpska zajednica u pokrajini imati manje nadležnosti od Vojvodine. E, tu ih je duboko dirnuo! Verujem da ni Hašim Tači ni Jatifete Jahjaga zbog toga ne spavaju već tri noći i misle samo o tome!
Na kraju, na novinarsku konstataciju da Srbija ne traži pomoć od Rusije u vezi pregovora sa Albancima, Nikolić je izbegao suštinu pitanja, odgovorivši da on Rusiju, zajedno sa mnogim zemljama, redovno informiše. Pretpostavljam da puko obaveštena i kao garant angažovana Rusija nije jednak oslonac Beogradu.
Svake nedelje, izjave srpskog državnog vođstva sve su nelogičnije i oprečnije. Srbija je u pregovorima sa Hašimom Tačijem sama u džungli. Prijatelji i saveznici su joj preko potrebni. Zašto se onda tvrdi da su ti saveznici predaleko, da ih nema na horizontu i da je EU jedini slivnik srpske politike u svim varijantama?
Ako je srpska pokrajina Kosovo i Metohija bila američki cilj, Vojvodina će biti nemački, a Raško - polimska oblast turski. Kako Srbija porozna, bezvoljna i sama, planira da se izbori sa tim evroatlantskim azdajama i velesilama ako ne postane Ruska pokrajina?
U Srbiji se životna politička pitanja kamufliraju ekonomskim interesom. Ali, ulazak u EU nije ekonomsko pitanje. Ulaskom u EU na način kako to sada čini, Srbija će morati da podeli i neke zajedničke vrednosti sa tom zajednicom. Na primer, da je zasluženo bila bombardovana 1999. Godine, a moraće da prihvati i podređen, periferan položaj.
Srbija je više evroazijska, nego evroatlantska država. Okružena je političkim i vojnim sistemima koji je ne trpe, kao što je u okruženju bivala 1914. Ili 1941. Godine. Zašto neko misli da će evroatlantska zajednica graditi kvalitetan partnerski odnos sa samom, neodlučnom i slabom Srbijom?
Za Rusku Federaciju, Srbiju vežu ekonomske, kulturne, verske, jezičke, istorijske i političke veze. Na kraju, vežu nas zajednički koreni i tradicija. Sa EU, u čijoj je pozadini satanisticki novi svetski poredak, vežu nas samo političke veze lošeg kvaliteta, kolonijalno - ekonomski odnos, uslovi i trpljenje agresije i bombardovanje.
Odavno je prohujao čas, kada su srpski intelektualci i političari trebali da kažu da Srbija sa EU, uz veći stepen odlučnosti, može da gradi drugačije odnose, sa čvrstim osloncem na sve snažniju Moskvu.
Za sada, imamo samo bojazan džavnog savetnika Modesta Aleksejeviča Kolerova, koji je u Beogradu rekao da Srbija treba da prihvati da ispunjava svoje obaveze koje je bivši predsednik Boris Tadić dogovorio sa ruskim predsednikom Putinom, a koje se sada ne ispunjavaju. Ali se zato ispunjavaju nove ucene koje namece satanisticki novi svetski poredak.
