Pozorište Razlika između glume u pozorištu i glume na filmu

[Soradze]

Često se provlači pitanje “je l’ gluma u pozorištu gluma, ili je gluma gluma na filmu, seriji?
Bez obzira na medije, reših da otvorim ovu temu - ne da bismo presuđivali, nego da bismo
zajedno razgibali razlike, nijanse i ono što se ne vidi na prvi pogled.

Gluma u pozorištu i gluma na filmu - obe traže istinu, ali je traže kroz različite oblike postojanja.
Evo par stvari koje sam primetila, pa vi dodajte, osporite, dopunite:

Publika vs. kamera
U pozorištu glumac igra za ljude koji su tu, dišu s njim. Tamo glumac mora da “zagrli” ceo prostor,
da emocija i glas stignu do poslednjeg reda.
Na filmu - kamera je publika. Sve je intimnije, suptilnije, često se igra pogledom, tišinom,
mikroizražajem.

Neprekidna igra vs. montaža
Pozorišna igra je linearna, bez prekida. Greške se ne brišu, sve se dešava u realnom vremenu.
Na filmu - snima se u delovima, često van hronologije. Glumac mora da rekreira emociju iznova,
iz različitih uglova. Ponekad neke scene se snimaju desetinama puta...

Fizička ekspresivnost vs. psihološka nijansa
U pozorištu telo mora da govori. I gestikulacija i artikulacija i prisutnost.
Na filmu - sve može da stane u jedan pogled. U jednu suzu. U tišinu.

Jedinstven trenutak vs. ponovljivost
Pozorište je neponovljivo. Svaka predstava je nova umetnička zakletva.
Film - može da se ponavlja, montira, doteruje. Savršenstvo se gradi tehnički od seckanih delova
silnog snimanog materijala - montažom...

Prostor i zvuk
Pozorište traži da glumac ispuni scenu. Glas mora da dopre do poslednjeg reda na galeriji.
Film - kadar je prostor, mikrofon je intiman. Sve je u detalju.

Za kraj - ne biramo između pozorišta i filma.
Biramo u kojoj glumi želimo da uživamo...
Jedno je ritual pred publikom, drugo je umetnički pokušaj pred objektivom.
Oba su gluma.
Oba su istina.
Ali svaka traži drugačiji oblik postojanja.

Ajde, dodajte svoje viđenje, iskustva, anegdote.
Kako vi osećate razliku?

Pozorište je živo - ali i forum je pozornica...

 

[jolemisa]

Zahtevnija je gluma u pozoristu,jer nemas pravo na gresku,dok kod snimanja,moze da se ponovi.Doduse i u pozoristu,greske mogu da se prikriju,sto zavisi od snalazljivosti glumca i onoga ko igra s njim.

 

[Džudi S]

Slažem se sa @jolemisa.

I moram da priznam da retko idem u pozorište jer nemam naviku. Kada su filmovi u pitanju, i njih retko gledam. Nisam filmofil.

Gledam ponekad serije, volim domaće serije..ali ih gledam preko Youtube-a. Povežem laptop sa televizorom i gledam bez reklama.

 

[Harvat]

Često se provlači pitanje “je l’ gluma u pozorištu gluma, ili je gluma gluma na filmu, seriji?
Bez obzira na medije, reših da otvorim ovu temu - ne da bismo presuđivali, nego da bismo
zajedno razgibali razlike, nijanse i ono što se ne vidi na prvi pogled.

Gluma u pozorištu i gluma na filmu - obe traže istinu, ali je traže kroz različite oblike postojanja.
Evo par stvari koje sam primetila, pa vi dodajte, osporite, dopunite:

Publika vs. kamera
U pozorištu glumac igra za ljude koji su tu, dišu s njim. Tamo glumac mora da “zagrli” ceo prostor,
da emocija i glas stignu do poslednjeg reda.
Na filmu - kamera je publika. Sve je intimnije, suptilnije, često se igra pogledom, tišinom,
mikroizražajem.

Neprekidna igra vs. montaža
Pozorišna igra je linearna, bez prekida. Greške se ne brišu, sve se dešava u realnom vremenu.
Na filmu - snima se u delovima, često van hronologije. Glumac mora da rekreira emociju iznova,
iz različitih uglova. Ponekad neke scene se snimaju desetinama puta...

Fizička ekspresivnost vs. psihološka nijansa
U pozorištu telo mora da govori. I gestikulacija i artikulacija i prisutnost.
Na filmu - sve može da stane u jedan pogled. U jednu suzu. U tišinu.

Jedinstven trenutak vs. ponovljivost
Pozorište je neponovljivo. Svaka predstava je nova umetnička zakletva.
Film - može da se ponavlja, montira, doteruje. Savršenstvo se gradi tehnički od seckanih delova
silnog snimanog materijala - montažom...

Prostor i zvuk
Pozorište traži da glumac ispuni scenu. Glas mora da dopre do poslednjeg reda na galeriji.
Film - kadar je prostor, mikrofon je intiman. Sve je u detalju.

Za kraj - ne biramo između pozorišta i filma.
Biramo u kojoj glumi želimo da uživamo...
Jedno je ritual pred publikom, drugo je umetnički pokušaj pred objektivom.
Oba su gluma.
Oba su istina.
Ali svaka traži drugačiji oblik postojanja.

Ajde, dodajte svoje viđenje, iskustva, anegdote.
Kako vi osećate razliku?

Pozorište je živo - ali i forum je pozornica...

Sve istina.

I još, gluma u starim filmovima još nije bila filmska, pa nam velik dio toga djeluje forsirano i kao glumatanje.

 

[mr Kiza]

Zahtevnija je gluma u pozoristu,jer nemas pravo na gresku,dok kod snimanja,moze da se ponovi.Doduse i u pozoristu,greske mogu da se prikriju,sto zavisi od snalazljivosti glumca i onoga ko igra s njim.

Desava se i najboljima da nesto kiksnu, vec sam pisao kako je Nenad Jezdic cak dva-tri puta u predstavi "Razvojni put Bore snajdera" bio krenuo da se smejulji na svoje i tudje replike. Ili gledao sam mjuzikl "Flashdance" u Pozoristu na Terazijama, desavalo se da glavnoj glumici (Nevena Nerandzic), pa cak i profesionalnim balerinama oko nje u jednoj od scena gde se prikazuje kako vezba za svoje nastupe u nocnom klubu odjednom odleti stolica oko koje igra, a ona mukica padne na scenu. Nista strasno, ljudi dobiju aplauz podrske i nastavljaju dalje.

Sa druge strane, glumci u pozoristu mogu i da improvizuju usred predstave i nacine je originalnom, sto se na filmu ne moze.
U zadnjih godinu dana skoro da nema laganije predstave u kojoj nisam cuo neki efektno ubaceni stos sa pumpanjem, dva jajeta, sendvicima ili necem slicnom vezanom za aktuelne dogadjaje, koji je izazivao salve smeha i aplauza.

 

[Dobro situirani gospodin]

Zahtevnija je gluma u pozoristu,jer nemas pravo na gresku,dok kod snimanja,moze da se ponovi.Doduse i u pozoristu,greske mogu da se prikriju,sto zavisi od snalazljivosti glumca i onoga ko igra s njim.

stara dobra vremena britanskog pozorista

 

[Suzie Q.]

Imam iskustva (krajnje skromnog) i na jednom i na drugom polju, mada bi svako mogao i bez toga da zaključi kako je snimanje filma daleko jednostavnije i rasterećenije. Naravno, to ne znači da je film manje vredan.

Na predstavama se često dešava da osim svog teksta moraš znati i tuđ, greške moraju biti minimalne, koncentracija mora biti na najvišem novou. Čak i da bi improvizovao, moraš biti krajnje fokusiran. Umnogome zavisiš i od toga koliko su drugi dobro obavili svoj posao (rekviziter, kostimograf...).

Snimanje filma donosi veće izazove reditelju, montažeru, rasveti - generalno ekipi iza kamere.

Činjenica da se glumci opredeljuju pretežno za film ili pretežno za pozorište govori da su to ipak dva odvojena sveta, gluma mora biti specifična (scenski govor, na primer, tako glasan i grlen, ne bi bio poželjan na filmu), ali su to zahtevi koji, svaki na svoj način, izvlači najbolji performans od umetnika.

 

[jolemisa]

Desava se i najboljima da nesto kiksnu, vec sam pisao kako je Nenad Jezdic cak dva-tri puta u predstavi "Razvojni put Bore snajdera" bio krenuo da se smejulji na svoje i tudje replike. Ili gledao sam mjuzikl "Flashdance" u Pozoristu na Terazijama, desavalo se da glavnoj glumici (Nevena Nerandzic), pa cak i profesionalnim balerinama oko nje u jednoj od scena gde se prikazuje kako vezba za svoje nastupe u nocnom klubu odjednom odleti stolica oko koje igra, a ona mukica padne na scenu. Nista strasno, ljudi dobiju aplauz podrske i nastavljaju dalje.

Sa druge strane, glumci u pozoristu mogu i da improvizuju usred predstave i nacine je originalnom, sto se na filmu ne moze.
U zadnjih godinu dana skoro da nema laganije predstave u kojoj nisam cuo neki efektno ubaceni stos sa pumpanjem, dva jajeta, sendvicima ili necem slicnom vezanom za aktuelne dogadjaje, koji je izazivao salve smeha i aplauza.

Normalno je da se desava,ipak su oni prvo ljudi.

 

[Soradze]

Sa druge strane, glumci u pozoristu mogu i da improvizuju usred predstave i nacine je originalnom, sto se na filmu ne moze.
U zadnjih godinu dana skoro da nema laganije predstave u kojoj nisam cuo neki efektno ubaceni stos sa pumpanjem, dva jajeta, sendvicima ili necem slicnom vezanom za aktuelne dogadjaje, koji je izazivao salve smeha i aplauza.

U pozorištima prve kategorije kod nas se to ne radi...
Improvizovao je Zoran Radmilović u svoje vreme i to se može nazvati njegovim izumom...
Posle njega to nije niko radio... Niti je dozvoljeno.
Što se tiče "laganijih" predstava, ubacivanje političkih krilatica za vreme predstave samo
označavaju lošu scenu, lošu predstavu, lošeg glumca, loš tekst, lošu režiju...čak i lošu publiku...
Jer, ako uz Šekspira, Dostojevskog, Čehova vikneš "Pumpaj!", spomeneš dva jaja i sendviče,
publika tih predstava bi se zgranula...

 

[Soradze]

Zahtevnija je gluma u pozoristu,jer nemas pravo na gresku,dok kod snimanja,moze da se ponovi.Doduse i u pozoristu,greske mogu da se prikriju,sto zavisi od snalazljivosti glumca i onoga ko igra s njim.

Tako je, dobri naš! Glumac se dokazuje ponovo i ponovo u svakoj predstavi i nema prava na greške... one se, ipak dešavaju... postoje sufleri koji znaju tekst cele predstave napamet... glumci, ako zaborave tekst priđu bliže sufleru koji će im dobaciti ključnu reč... sufler najbolje poznaje glumce, njihov tekst, momenat kada je zastao, zaboravio, zna koja reč osvežava pamćenje... ako se i desi, mogu i drugi glumci da priskoče u pomoć i da važan tekst drugog glumca izgovore.. sve u cilju da predstava ne zastane, da se radnja i konverzacija na bini nastave... publika to ne primećuje, jer je predstava zajednički čin više glumaca...

 

[Soradze]

izvlači najbolji performans od umetnika.

da... samo što umetnika ni na vidiku, dok zanatlija malo više

 

[jolemisa]

U pozorištima prve kategorije kod nas se to ne radi...
Improvizovao je Zoran Radmilović u svoje vreme i to se može nazvati njegovim izumom...
Posle njega to nije niko radio... Niti je dozvoljeno.
Što se tiče "laganijih" predstava, ubacivanje političkih krilatica za vreme predstave samo
označavaju lošu scenu, lošu predstavu, lošeg glumca, loš tekst, lošu režiju...čak i lošu publiku...
Jer, ako uz Šekspira, Dostojevskog, Čehova vikneš "Pumpaj!", spomeneš dva jaja i sendviče,
publika tih predstava bi se zgranula...

Ustala i izasla.Oni su dosli da gledaju pravog Sekspira,Dostojevskog,a ne neke sale.Tu nema dodavanja i odbijanja.Takva publika je savrsena i hoce savrstenstvo.

 

[mr Kiza]

U pozorištima prve kategorije kod nas se to ne radi...
Improvizovao je Zoran Radmilović u svoje vreme i to se može nazvati njegovim izumom...
Posle njega to nije niko radio... Niti je dozvoljeno.
Što se tiče "laganijih" predstava, ubacivanje političkih krilatica za vreme predstave samo
označavaju lošu scenu, lošu predstavu, lošeg glumca, loš tekst, lošu režiju...čak i lošu publiku...
Jer, ako uz Šekspira, Dostojevskog, Čehova vikneš "Pumpaj!", spomeneš dva jaja i sendviče,
publika tih predstava bi se zgranula...

Vec smo bili o tome polemisali u temi o toj predstavi, i dalje se ne slazemo. Zasto mislis da nije u redu ako se predstava poput "Bore snajdera" ne osavremeni nekim dobro ubacenim a aktuelnim stosom, koji ce imati efekta?. Sto je najsmesnije, upravo je pomenuti Jezdic na taj nacin najdirektnije posprdavao rezim, a opoziciona javnost ga sada cereci po internetu da je "ćaci". To se radi cak i u predstavama u "Odeonu" (i zaista me cudi da se onaj momak koji ima dve glavne uloge u dve razlicite predstave usudio da to cini, jer cisto sumnjam da su tekstovi tako napisani za taj teatar, gde se inace ne "pumpa" na kraju)
Doduse, ajde da budem posten. Gledao sam "Crni leptir" na Terazijama bas nekako kada su protesti bili na vrhuncu proletos. Prvo je bila fora sa dva jajeta na pocetku, zatim jednom ubacen stos sa "pumpaj". Kada ga je pred kraj predstave Marta Bogosavljevic ponovila, vise iz principa nisam hteo da aplaudiram (iako se vecina odusevljavala), u redu je sve, ali ipak ga preteraste, za sve treba imati meru.

Ustala i izasla.Oni su dosli da gledaju pravog Sekspira,Dostojevskog,a ne neke sale.Tu nema dodavanja i odbijanja.Takva publika je savrsena i hoce savrstenstvo.

Nigde nisam rekao da je takva improvizacija opravdana i pozeljna u klasicnim, ozbiljnim predstavama. Naglasio sam "laganije", pod time podrazumevam mjuzikle na Terazijama, neke od komedija, samostalne produkcije.

 

[jolemisa]

Vec smo bili o tome polemisali u temi o toj predstavi, i dalje se ne slazemo. Zasto mislis da nije u redu ako se predstava poput "Bore snajdera" ne osavremeni nekim dobro ubacenim a aktuelnim stosom, koji ce imati efekta?. Sto je najsmesnije, upravo je pomenuti Jezdic na taj nacin najdirektnije posprdavao rezim, a opoziciona javnost ga sada cereci po internetu da je "ćaci". To se radi cak i u predstavama u "Odeonu" (i zaista me cudi da se onaj momak koji ima dve glavne uloge u dve razlicite predstave usudio da to cini, jer cisto sumnjam da su tekstovi tako napisani za taj teatar, gde se inace ne "pumpa" na kraju)
Doduse, ajde da budem posten. Gledao sam "Crni leptir" na Terazijama bas nekako kada su protesti bili na vrhuncu proletos. Prvo je bila fora sa dva jajeta na pocetku, zatim jednom ubacen stos sa "pumpaj". Kada ga je pred kraj predstave Marta Bogosavljevic ponovila, vise iz principa nisam hteo da aplaudiram (iako se vecina odusevljavala), u redu je sve, ali ipak ga preteraste, za sve treba imati meru.


Nigde nisam rekao da je takva improvizacija opravdana i pozeljna u klasicnim, ozbiljnim predstavama. Naglasio sam "laganije", pod time podrazumevam mjuzikle na Terazijama, neke od komedija, samostalne produkcije.

Opravdana je i imrovizacija u pozoristu,ako sira publika to ne primeti.Greske se desavaju,ali i mogu da se isprave na vreme,a to rade veoma iskusni glumci.