Richard III
Domaćin
- Poruka
- 3.892
Baš sam negde čitao, po ko zna koji put, kako je seks 'prirodna posledica ljubavi dvoje ljudi'. Naravno ako se pritom ne računa kežual seks i slobodne veze sa beneficijama gde dvoje samo žele da imaju seksuane odnose, i tad je prirodna posledica medju ljudima, samo bez ljubavi. Medjutim u svim drugim slučajevima, on se posmatra kao posledica ljubavi izmedju dvoje ljudi. Čini mi se da je to i mišljenje celog čovečanstva, ili bar većine. Ljubav i seksualna strast su izjednačeni. Medjutim, kod mene to nikad nije bilo tako.
Nikad nisam nekoga u koga se 'zaljubim' posmatrao kao 'seksualni objekat', niti želeo da imam bilo kakav seks sa dotičnom ženskom osobom. Postojala bi samo naklonost i romantičnost, ne i seksualnost. Da bih se u nekog 'zaljubio', ta osoba mora da mi bude slična, da mi se svidi njen lik ali i da ima nešto simpatično u sebi i slična interesovanja kao ja. Uglavnom me u tom romantičnom smislu privlače male, slatke devojke sa čudnim interesovanjima. Mogu da ih izdižem na pijedestal, ali ih tokom ljubavi nikad ne posmatram kao seksualni objekat. Želim samo da provodim vreme sa njima (i one samo sa mnom), ljubljenje, grljenje, razgovor dolaze u obzir, ali nikad seks jer ih jednostavno ne posmatram na taj način niti se palim seksualno na njih. To je kod mene razdvojeno. Ljubomora postoji, i to ogromna, u smislu da mi smeta njen kontakt sa drugim muškim svetom, a ako bi sa nekim ušla u seksualni odnos dok smo zajedno, to bih smatrao kao skrnavljenje nečeg meni bitnog od strane tog lika koji je uspeo da je seksualno zavede. Iako ja sa njom nikad nisam imao seks jer me samo ljubavno privlači, ne i seksualno, tu prevaru bih smatrao uplivom životinjskog od strane nekog drugog u čistotu veze i zajedništvo.
Tek kad zaljubljenost prodje ja tu osobu posmatram kao seksualni objekat ukoliko je i seksualno privlačna, jer mi više ništa ne znači. Mimo toga ima dosta seksualno privlačnih devojaka, ali su, ponavljam, seksualnost i ljubav razdvojeni u mojoj svesti.
Kad nekog posmatram kao seksualni objekat - on, odnosno ona mi ništa ne znači i sa njom je sve dozvoljeno, mogu da činim šta hoću, naravno, ukoliko je i ona u tom fazonu. Sve perverzije su dozvoljene i poželjne. Medjutim kad mi je do nekog stalo, kad osećam da je ta devojka slična meni ili ista kao ja, da mi je bitna, ne mogu da zamislim da radim bilo šta seksualno sa njom, jer mi postojimo zajedno, ona je moja i pripada meni, i seksualnost bi bila spuštanje i prljanje nečeg meni bitnog.
Da li još neko razdvaja ova dva pojma - ljubav i seksualnost na dve nespojive celine? I šta mislite o tome?
Nikad nisam nekoga u koga se 'zaljubim' posmatrao kao 'seksualni objekat', niti želeo da imam bilo kakav seks sa dotičnom ženskom osobom. Postojala bi samo naklonost i romantičnost, ne i seksualnost. Da bih se u nekog 'zaljubio', ta osoba mora da mi bude slična, da mi se svidi njen lik ali i da ima nešto simpatično u sebi i slična interesovanja kao ja. Uglavnom me u tom romantičnom smislu privlače male, slatke devojke sa čudnim interesovanjima. Mogu da ih izdižem na pijedestal, ali ih tokom ljubavi nikad ne posmatram kao seksualni objekat. Želim samo da provodim vreme sa njima (i one samo sa mnom), ljubljenje, grljenje, razgovor dolaze u obzir, ali nikad seks jer ih jednostavno ne posmatram na taj način niti se palim seksualno na njih. To je kod mene razdvojeno. Ljubomora postoji, i to ogromna, u smislu da mi smeta njen kontakt sa drugim muškim svetom, a ako bi sa nekim ušla u seksualni odnos dok smo zajedno, to bih smatrao kao skrnavljenje nečeg meni bitnog od strane tog lika koji je uspeo da je seksualno zavede. Iako ja sa njom nikad nisam imao seks jer me samo ljubavno privlači, ne i seksualno, tu prevaru bih smatrao uplivom životinjskog od strane nekog drugog u čistotu veze i zajedništvo.
Tek kad zaljubljenost prodje ja tu osobu posmatram kao seksualni objekat ukoliko je i seksualno privlačna, jer mi više ništa ne znači. Mimo toga ima dosta seksualno privlačnih devojaka, ali su, ponavljam, seksualnost i ljubav razdvojeni u mojoj svesti.
Kad nekog posmatram kao seksualni objekat - on, odnosno ona mi ništa ne znači i sa njom je sve dozvoljeno, mogu da činim šta hoću, naravno, ukoliko je i ona u tom fazonu. Sve perverzije su dozvoljene i poželjne. Medjutim kad mi je do nekog stalo, kad osećam da je ta devojka slična meni ili ista kao ja, da mi je bitna, ne mogu da zamislim da radim bilo šta seksualno sa njom, jer mi postojimo zajedno, ona je moja i pripada meni, i seksualnost bi bila spuštanje i prljanje nečeg meni bitnog.
Da li još neko razdvaja ova dva pojma - ljubav i seksualnost na dve nespojive celine? I šta mislite o tome?
((((((
