Mozda ali kao boljka. Sigurno cu lupiti nesto...pricam onako...postoje akcija i reakcija, uzrok i posledica. Nesto mora da prouzrokuje takvo stanje, kad se upadne u takvo stanje ono sto ga je izazvalo sigurno ostaje negde da cuci u mraku, da li je svesno ili nesvesno, prisutno je. Mozda je ta ravnodusnost samo lazna slika pravog stanja jer mora da je negde i ono sto je potisnuto.
ravnodušnost može da bude izraz svesnog čina na aktivnost emocija, ali to je onda svesna pasivnost naših emocija.
to je jako teško ostvariti zbog naše identifikacije sa emocijama.
ljudi se identifikuju sa svojim emocijama, a da toga nisu ni svesni...naša osećanja, naše emocije, naša raspoloženja, drže nas u stisku.
obratite pažnju na sebe kada ste uznemireni. da li je lako ne identifikovati se sa uobičajenim dnevnim emocionalnim stanjem? možete se smejati i govoriti vesele stvari i pretvarati se da je sve u redu, ali iznutra kao da ste stegnuti u mengele. iako jedan deo vas možda neće želeti da bude uznemiren, drugi će insistirati na tome da bude.
ili recimo da je pogođeno nešto što pripada samo-važnosti, sujeti - da li vam je lako da prestanete da budete identifikovani sa time? da li je lako ne biti uvređen?
jedan razlog je i to što su emocije veoma brze. one rade sa veoma "brzom" energijom, mnogo bržom energijom od one koja se koristi za uobičajene misli.
drugi razlog je taj što mi retko posmatramo svoje emocije. ne posmatramo ih, jer ih uzimamo kao nešto dato. naš emocionalni život je veoma siromašan. međutim, mi ne uočavamo koliko je on siromašan i neprijatan i beznačajan. kada bismo to bili u stanju, ne bi nam se dopalo ono što vidimo.
ipak, potrebno je značajno vreme pre nego što dostignemo taj stepen svesti. nije suviše reći da uopšte nismo svesni uobičajenih dnevnih emocija, koje su praktično uvek negativne, loše, ljubomorne i tričave - ili, ukratko, neprijatne. naša ljubav prema neprijatnim emocijama je izuzetna i mi ne samo da veoma volimo da prenesemo svoje neprijatne emocije drugima i da ih zarazimo, već i da čujemo neprijatne stvari, skandale i tako dalje. mi ne znamo šta radimo. mi to sve radimo u snu. ne možemo da vidimo svoje emocije, jer smo tako duboko identifikovani sa njima.
kada bismo mogli jasno da vidimo naše uobičajene emocije, bili bismo užasnuti. na sreću, nismo u stanju da ih vidimo, jednostavno jer to ne bismo mogli da izdržimo. kada bismo videli kvalitet našeg emocionalnog života, to bi nas izludelo. mi svi imamo veoma uzvišenu sliku o samima sebi.
međutim, ono što možemo videti su rezultati naših emocija i to je polazna tačka. možemo videti da povređujemo ljude, na primer. ali čak i kada to shvatimo, biće nam potrebne godine samo-posmatranja pre nego što shvatimo da imamo neprijatne, podmukle i loše emocije, koje čine da drugi budu povređeni i da je to naša greška. moramo shvatiti da je buđenje veoma dugotrajan i bolan proces. buđenje znači postajati sve više svestan sebe – i toga kakvi smo zaista. u emocionalnoj sferi to je veoma teško.
