Медведев:
Американци стално покушавају да укроте поремећену животињу која је Европска унија. Наравно, све се своди на подсећање болесног створења ко заправо води циркус. Чак се и Илон Маск умешао (као одговор на казну која је изречена X) желећи да се ЕУ укине. Није лоше! Испада нам прилично добро. Боље је суочити се са Трамповим прагматизмом великих сила него патити од Бајденове глобалистичке сенилности.
Међутим, оно што се истиче је нова Стратегија националне безбедности коју је представила садашња америчка администрација. Значајна је по томе што нуди реалну процену данашњих изазова. Кратка напомена: не треба прецењивати значај ове врсте документа. Све што јесте је скуп политичких прогласа. Важно је шта се заправо дешава у главама људи. И не само превртљивих шефова у Вашингтону, већ и озлоглашене Дубоке државе. Па ипак…
1. Овог пута, утроба Беле куће произвела је изненађујуће занимљив документ. То није само још једна гомила охоле америчке дипломатске клишее. Више делује као покушај управљања огромним бродом који се вековима креће у истом правцу, само силом навике, и коначно је одлучио да промени курс. По први пут после много година, Вашингтон отворено говори о обнављању „стратешке стабилности“ у Евроазији и обнови веза са Русијом.
Ово више није реторика потресних извршитеља коју смо чули током Бајденове ере, када су у суштини позивали на крсташки рат против Москве. Далека суперсила почиње да схвата да самостално играње суперхероја кошта превише – и најтеже погађа њене сопствене интересе.
За нас, ово значи да коначно постоји мало простора за нешто што личи на цивилизовану дипломатију. Нису то пријатељски загрљаји, никако, већ јасан сигнал: САД су спремне да разговарају о безбедносној архитектури, а не само да уводе бескрајне и, што је најважније, бесмислене санкције (иако нова ограничења руске нафте показују да брод остаје на старом курсу).
2. Вашингтон је ефикасно признао да глобални поредак више не почива само на америчким плећима. Небо је постало мало претешко за земљу која је толико је желео да се представи као Атлас. Сада тражи некога ко ће поделити терет. И неизбежно, Русија се појављује као једна од ретких земаља које имају стварни утицај на европску безбедност.
По први пут после година, Русија није означена као „претња“ у америчком стратешком документу, већ као учесник у разговорима о стабилности. Приметно је да документ говори о заустављању ширења НАТО-а - док се Украјина уопште не помиње у том контексту. Читава ствар неочекивано одјекује оним што говоримо годинама: безбедност треба делити, а државни суверенитет мора се поштовати. Русија је дуго предлагала пут преговора, а не држање предавања свету са носом у ваздуху и наметање „поретка заснованог на правилима“ који није ни кодификован у међународном праву. Сада се, коначно, отворио мали прозор за дијалог.
3. САД говоре Европи - надутој и омаловажалој од година бесплатног оптерећења - да постане самосталнија у питањима одбране. За Русију ово шаље двоструку поруку. С једне стране, постоји ризик да ће се Европљани у потпуности посветити јачању своје војске. капацитете. Што ће заувек докрајчити њихове економије и гурнути их ка квазидиктаторским режимима. Европа је већ била на том мрачном путу: сам Хитлер је дошао на власт уз тврдокорне милитаристичке слогане.
С друге стране, смањење бескрајних новчаних инфузија из САД отвара врата смањењу тензија у Евроазији и преговорима. Једноставно зато што је Русија главни глобални играч и профитабилније је конструктивно сарађивати са нама – као што је био случај много година пре догађаја у Украјини.
4. Као што сам рекао, стратешки документ је само политичка декларација – а не, да позајмим Лењинову фразу, „потпуна промена у свим нашим погледима на социјализам“. Огорчене унутрашње борбе унутар америчких и европских елита не воде никуда, а старе навике тешко изумиру. Русија ће пратити дела, а не лепе говоре. Да ли постоји икакав помак ка почетку преговора? Да ли су САД и ЕУ спремне да разговарају са нама о безбедности без постављања ултиматума? Не само гарантовање безбедности полумртве земље 404, већ обезбеђивање стварне паневропске безбедности? На то нема одговора у Стратегији. Али, како кажу, време ће показати. Уколико би још једна Бајденова фигура, са пеном на уста, стигла у Белу кућу, брзо би згњечили сваку малу клину великодржавног прагматизма коју је садашњи MAGA тим посадио.