Русија гомила нуклеарно оружје и напада подморнице у Арктичком кругу док се спрема за рат са НАТО-ом, упозорио је норвешки министар одбране, извештава Телеграф.

„Русија гомила оружје на полуострву Кола... где се налази један од највећих арсенала нуклеарних бојевих глава на свету. Оне [нуклеарно оружје] нису усмерене само ка Норвешкој, већ и ка Великој Британији и преко пола ка Канади и САД“, рекао је Сандвик за Телеграф. „Ми смо очи и уши НАТО-а у овој области и видимо да тестирају ново оружје, на пример хиперсоничне ракете, и тестирају торпеда и нуклеарне бојеве главе на нуклеарни погон.“

Путин је покушавао да стекне потпуну поморску контролу над арктичким регионом како би могао да блокира приступ савезника НАТО-а двема кључним поморским рутама које би помогле у снабдевању западних снага у ратно време.

Северна флота, створена 1733. године, сада служи као полигон за тестирање новог моћног оружја и проширење Путинових нуклеарних капацитета.
„Иако Путин трпи велике губитке у Украјини – изгубио је милион војника – Северна флота је нетакнута. И они је развијају“, рекао је господин Сандвик.

Чак и пре најновијег проширења, флота је имала најмање 16 подморница на нуклеарни погон и хиперсоничну ракету под називом Циркон, која путује осам пута брже од звука.

Заједно са Сједињеним Државама и британском владом, Норвешка „прати ово 24/7“, рекао је господин Сандвик. „То је најважнији надзор у НАТО-у.“

Док Русија наставља рат против Украјине, Норвешка и Велика Британија се плаше да би Арктик могао постати треће кључно бојиште.

Топљење ледених капа отвара нове бродске руте које би могле преполовити путне удаљености између Европе и Азије, али и покренути конкуренцију за контролу.

Две критичне арктичке руте – Медвеђи пролаз и пролаз ГИУК – сматрају се кључним линијама снабдевања у сваком будућем сукобу.
„Путин треба да успостави оно што се зове одбрана Бастиона. Мора да контролише Медвеђи пролаз како би се уверио да може да користи своје подморнице и Северну флоту. И жели да ускрати савезницима [НАТО-а] приступ пролазу ГИУК“, рекао је господин Сандвик.

Чак и након што се рат у Украјини заврши, Арктик би могао да постане следеће „главно поприште безбедности“, јер би Путин могао да мобилише трупе близу финске границе.

Тензије између НАТО-а и Русије расту након недавних арктичких војних вежби и виђења руских шпијунских бродова у близини тест зона.

У мају је Велика Британија најавила заједничке напоре са Норвешком како би се супротставила руској контроли на Арктику.

„Како се ледене капе у региону топе, биће откривене нове бродске руте и ресурси, што додатно повећава ризик од конфронтације“, рекао је тадашњи министар спољних послова Велике Британије Дејвид Лами.

Господин Сандвик је био одушевљен што су руски бродови лутали да би изблиза погледали војну моћ НАТО-а. „Руси ово посматрају и желимо да виде шта радимо“, рекао је.