Rat u Ukrajini (39)

Koliko će još teritorija Rusija osvojiti do kraja rata?

  • Još mnogo

    glasova: 44 55,0%

  • Još malo

    glasova: 11 13,8%

  • Izgubiće

    glasova: 25 31,3%
  • Ukupno glasova
    80
Frtajler:
Jer kad im se uputi nuklearna raketa brzinom od 900 km/h pa stigne za 6 sati, ima da ih nema.
Kliknite za proširenje...
Zašto za 6 sati?
Motaće se iznad severnog pola i Atlantika, blizu američkih obala i u vazduhu čekati signal da krene ka meti.
Neće potrošiti pogonsko gorivo, pa da mora da bude na zemlji pre kretanja.
 
Frtajler:
Ahahahahaaha, ja ću raniti
Ahahahahaha, ruska PVO pokušava srušiti dron
:lol:

https://twitter.com/x/status/1982870690006262266
Kliknite za proširenje...
Canadian Lol GIF
 

EU priprema plan B za Ukrajinu: Razmatraju se tri scenarija​

S. D.danas 19:01
EU, Ukrajina
Foto: Alexandros Michailidis / Shutterstock.com

Nakon neuspešnih pregovora na samitu EU u Briselu, evropski lideri počeli su da razgovaraju o alternativnim mehanizmima za finansijsku podršku Kijevu.

Prema podacima Politico, koji se poziva na trojicu diplomata EU, Evropska komisija priprema dokument u kojem se predviđa mogućnost izdavanja zajedničkog duga od strane država članica u vrednosti desetina milijardi evra, kako bi se obezbedila stabilnost ukrajinske ekonomije.

Razlog za preispitivanje postojeće šeme bio je odbijanje Belgije da podrži korišćenje zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije kao izvora finansiranja.

Na teritoriji ove zemlje čuva se većina sredstava Centralne banke koja su pod sankcijama, a od njih je planirano izdvojiti oko 140 milijardi evra.

Kako je izveštavao Bloomberg, Brisel je zahtevao jasne garancije da Belgija neće snositi finansijsku odgovornost u slučaju rizika povezanih sa odobravanjem kredita.

U nacrtu dokumenta EU razmatra tri scenarija, navodi Politico: izdavanje zajedničkog duga, takozvani „reparacioni zajam“ pod hipotekom ruskih sredstava i prekid daljeg finansiranja Ukrajine.

Poslednju opciju, prema izvorima, podržava samo Mađarska. U slučaju da ne bude novih sredstava, Ukrajina bi se mogla suočiti sa ozbiljnim finansijskim deficitom već do kraja prvog kvartala 2026. godine.

Odluka se planira doneti do samita Evropskog saveta 18. decembra.

Za neke države EU, koje već imaju budžetski deficit, ideja o izdavanju kolektivnih obveznica deluje izuzetno osetljivo.

Prema rečima dvojice diplomata, većina članica i dalje smatra prioritetnim korišćenje ruskih sredstava, dok opciju zajedničkog duga vide pre kao instrument pritiska.

Jedan od njih je istakao: „Zašto raspravljati o drugim pristupima? Reparacioni zajam je jedini realističan mehanizam koji ostaje.“

Ranije se Evropska unija već suočavala sa sličnim finansijskim izazovima, ali trenutna situacija izgleda znatno složenije, ističe Politico.

SAD su odbile da nastave finansiranje u prethodnim obimima, najveće ekonomije Evrope se suočavaju sa unutrašnjim problemima. Mehanizam reparacionog zajma i dalje je nova i neistražena praksa za institucije EU, pa, kako naglašavaju diplomate, „period turbulencije tek počinje“.
 

Da li će svet prestati da kupuje ruski gas i naftu?​

N. S.danas 16:31
Da li će svet prestati da kupuje ruski gas i naftu? 1
Foto: EPA/ANATOLY MALTSEV

Prema oceni analitičara, kampanja američkog predsednika Donalda Trampa protiv ruskih energetskih prihoda mogla bi istovremeno doneti mir u Ukrajini i ekonomskoj koristi za SAD.

Izjava Trampa da mu je cilj da posreduje u uspostavljanju mira u Ukrajini mogla bi se svesti na jedno jednostavno pitanje: može li američki predsednik da ubedi svet da prestane da kupuje ruska fosilna goriva?

Prošle nedelje je uveo sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije, Rosnjefta i Lukoila, u pokušaju da oslabi sposobnost Moskve da finansira svoju ratnu mašinu.

„SAD su bile efikasnije za 24 sata nego što je EU bila za poslednjih šest meseci. Tramp je spreman da kaže ono što su mnogi drugi previše uplašeni ili previše diplomatski nastrojeni da bi izgovorili naglas. Dugo su ljudi tražili da Tramp upotrebi ’čekić sankcija’. Ovo bi moglo biti veoma značajno“, rekao je Tom Kiting, osnivač i direktor Centra za finansije i bezbednost (CFS) pri odbrambenom istraživačkom centru RUSI.


Sankcije znače da kompanije koje kupuju rusku naftu rizikuju da izgube pristup finansijskom sistemu zasnovanom na američkom dolaru.

To bi moglo imati posebno velike posledice za Indiju i Kinu, koje su postale najveći uvoznici ruske nafte i gasa od početka invazije Kremlja na Ukrajinu pre više od tri i po godine.

Ekonomska prinuda​

Uticaj ovih sankcija se brzo osetio.

U roku od nekoliko sati, sankcije su izazvale rast globalne cene nafte za 6%, a pojavili su se i izveštaji o trenutnom prekidu isporuka ruske nafte najvećim rafinerijama u Indiji, najvećem kupcu ruske sirove nafte, kao i najvećim kineskim državnim naftnim kompanijama.


Luk Vikenden, analitičar u Centru za istraživanje energetike i čistog vazduha (Crea), rekao je da bi značajan pad uvoza fosilnih goriva u Aziju bio „razoran“ za izvoznu zaradu Kremlja.

Prema rečima Vikenda između januara i septembra ove godine, 86 odsto ruskog izvoza sirove nafte, uključujući isporuke cevovodima, otišlo je u Kinu i Indiju. Ako bi Moskva izgubila pristup tim tržištima, mogla bi da se odrekne približno 7,4 milijarde dolara mesečnih prihoda, što bi značilo oko 3,6 milijardi dolara poreskih prihoda koji mesečno direktno pune ratnu kasu Kremlja.

„Ipak, ima nade. U septembru su uvozi ruske nafte od strane indijskih državnih rafinerija pali na najniži nivo od maja 2022. što je za 38 odsto u odnosu na prethodni mesec. Ako bi samo Indija smanjila uvoz ruske sirove nafte, Kremlj bi mogao da izgubi oko 1,6 milijardi dolara mesečnih poreskih prihoda“, rekao je Vikenden.

Prihodi Rusije od izvoza fosilnih goriva pali su prošlog meseca za četiri odsto, na najniži nivo od početka pune invazije, i sada su upola manji nego u septembru 2022.

Ipak, iako su prihodi znatno manji nego ranije, i dalje ih održavaju kupovine nafte i gasa iz Azije i istočne Evrope, kao i isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) ka EU. Poznato je i da Rusija izvozi milione tona nafte putem tzv. „sive flote“, flote starih tankera koji se koriste za zaobilaženje zapadnih sankcija.

Trampov najnoviji potez da uguši Putinovu ratnu mašinu uskraćivanjem prihoda od fosilnih goriva usledio je nakon slabe reakcije na njegove zahteve da Indija i Kina smanje uvoz ruske energije ili se suoče sa strožim trgovinskim uslovima.

Kina je osudila Trampovu administraciju zbog „jednostranog nasilja“ i „ekonomske prinude“ u vezi sa, kako je navela, svojim „legitimnim“ kupovinama ruske nafte i obećala da će preduzeti „čvrste kontramere“ ako njeni nacionalni interesi budu ugroženi.

Tramp je izjavio da ga je indijski premijer Narendra Modi uverio tokom telefonskog razgovora ove nedelje da „Indija neće kupovati mnogo ruske nafte“, jer i on želi da „vidi kraj rata između Rusije i Ukrajine“.

Sramotna mrlja na EU​

„Za Trampa, misija razbijanja ruske energetske dominacije ima dvostruku korist. Ovde postoji prilika da se donese mir Ukrajini i profit Americi“, smatra Kiting.

SAD su postale najveći snabdevač Evrope LNG-om otkako je rat u Ukrajini prekinuo dotok ruskog gasa cevovodima i usporio isporuke gasom morskim putem. Prošle godine SAD su činile više od 55 odsto evropskog uvoza LNG-a, dok su 2019. imale gotovo zanemarljiv udeo.

Tramp može očekivati dalji rast američkog izvoza gasa u Evropu nakon što je EU prošle nedelje pristala da do početka 2027. postepeno ukine sav uvoz ruskog gasa, uključujući LNG.

Iako je zavisnost Evrope od ruske energije drastično opala, kontinent i dalje finansira Kremlj kupovinom ruske nafte i gasa, što je, prema Kitingu, „sramotna mrlja“ na EU.

EU i dalje ostaje najveći kupac ruskog LNG-a, prema podacima Crea.

Kupila je polovinu ukupnog ruskog izvoza LNG-a, dok slede Kina (22 odsto) i Japan (18 odsto).
Blok je i najveći kupac gasovodnog gasa, kupujući 35 odsto ruskog izvoza, ispred Kine (30 odsto) i Turske (29 odsto).


Najveći uvoznici ruskog gasa u EU prošlog meseca bili su Mađarska i Slovačka, koje su kupile ruska fosilna goriva u vrednosti od 393 miliona i 207 miliona evra. Francuska, Belgija i Holandija su takođe nastavile da uvoze ruski gas.

Francuska je prošle godine bila treći najveći kupac ruskog gasa u EU, uvozivši 153 miliona evra ruskih fosilnih goriva, sve u obliku LNG-a, od kojih je deo preusmeren u Nemačku.

Belgija je bila četvrta sa 92 miliona evra, dok je Holandija uvezla 62 miliona evra ruskog LNG-a.

„EU je brzo objavila da će datum prekida uvoza pomeriti na januar 2027, ali koliko će Ukrajinaca umreti do tada? Neke evropske zemlje su odmah našle način da se odreknu ruskih energenata i to je trebalo da se desi pre tri godine. Treba da pozovemo Indiju i Kinu na odgovornost, naravno, ali treba da pogledamo i sebe,“ naglašava Kiting.

Dugoročni uticaj Trampovog rata protiv ruskih prihoda od fosilnih goriva i pitanje da li on može doneti mir Evropi i profit SAD-u tek treba da se vidi.

Posmatrači iz industrije upozoravaju da će mnogo toga zavisiti od toga koliko će se strogo sankcije sprovoditi i kako će reagovati zemlje koje i dalje zavise od ruske energije.

„Nikad ne treba kladiti se protiv Trampa“, optimistično navodi Kiting.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

P
Da li vas rat u Ukrajini podseća na iransko-irački rat?
Odgovora
8
Pregleda
605
Lovac Luka ulovio vuka
Lovac Luka ulovio vuka
P
Rusi u Ukrajini
Odgovora
12
Pregleda
418
Frtajler
Frtajler
Тихи
JD Vance: EU treba da finansira rat u Ukrajini
2
Odgovora
34
Pregleda
996
bas kao
B

Back
Top