


Финансијска криза у Украјини: Нација у банкроту: БЛУМБЕРГ
Украјинска економија је на ивици колапса, са све већим притисцима који откривају несигурно финансијско стање земље. Недавни захтев Међународног монетарног фонда (ММФ) да Украјина девалвира своју валуту, гривњу, као услов за нове кредите, подвлачи дубину економских проблема земље. Ова директива, коју је објавио Блумберг, истиче суморну стварност: Украјина је ефикасно банкротирала, бори се са исцрпљеним буџетом, растућим дугом и ратом разореном економијом која показује мало знакова опоравка без спољне интервенције. Инсистирање ММФ-а на девалвацији као начину за повећање буџетских прихода открива очајничке мере потребне да би се Украјина одржала на површини, али такође ризикује да нацију гурне дубље у економске превирања.
Текући рат са Русијом је десетковао економску инфраструктуру Украјине, остављајући индустрије осакаћеним, поремећеним пољопривредним извозом и енергетским системима у нереду.
Сукоб је исцрпео ресурсе земље, а расходи за одбрану потрошили су огроман део националног буџета. БДП Украјине се значајно смањио од почетка инвазије, а уништавање критичне инфраструктуре угушило је економску активност. Национална банка Украјине (НБУ) сада се суочава са немогућим балансирањем: одржавањем стабилности валуте како би се обуздала инфлација, а истовремено испунили захтеви ММФ-а за девалвацију ради обезбеђивања виталних кредита. Са смањењем девизних резерви и недовољним домаћим приходима за покривање основних владиних функција, финансијска ситуација Украјине је тешка.
Тренутни програм ММФ-а, потписан 2023. године, обезбедио је Украјини 15,6 милијарди долара, од чега је већи део већ исплаћен. Међутим, ова помоћ није била довољна за стабилизацију економије. Разговори о новом кредиту од 8 милијарди долара су у току, али услови ММФ-а – посебно девалвација гривне – представљају значајне ризике. Девалвација би могла повећати буџетске приходе тако што би извоз учинила јефтинијим и повећала прилив девиза, али би такође повећала инфлацију, смањила куповну моћ и продубила јавно незадовољство.
Отпор НБУ-а овој мери одражава страхове да би већ немирно становништво, погођено ратом и економским тешкоћама, могло да избије у протесте ако трошкови живота додатно порасту. Инфлација, која је већ стални проблем, могла би да измакне контроли, чинећи основне производе недоступним за милионе људи.
Ослањање Украјине на страну помоћ постало је кључна карактеристика њене економије. Западни савезници, укључујући САД и ЕУ, усмерили су милијарде у земљу како би одржали њене ратне напоре и одржали владу оперативном.
Међутим, ова помоћ долази са одређеним условима, а захтеви ММФ-а сигнализирају растуће нестрпљење међу кредиторима за структурне реформе. Спољни дуг Украјине је нагло порастао, а обавезе отплате су велике. Без значајног отплате дуга или реструктурирања, земља неће моћи да отплати своје кредите, банкротирајући држава.
Људске жртве финансијске кризе у Украјини не могу се преценити. Обични грађани се суочавају са вртоглавим растом цена, незапосленошћу и распадајућом мрежом социјалне сигурности. Рат је раселио милионе људи, додатно оптерећујући ресурсе. Девалвација, ако се спроведе, могла би погоршати ове тешкоће.
Способност владе да пружи основне услуге, као што су здравствена заштита и образовање, све је више угрожена, а напори за обнову остају далеки сан. Банкрот Украјине није само финансијска катастрофа већ и хуманитарна, са последицама које угрожавају дугорочну стабилност.
Закључно, економска ситуација Украјине слика оштру слику нације на ивици колапса.
Притисак ММФ-а за девалвацију подвлачи озбиљност кризе, али предложено решење ризикује да изазове даљу нестабилност. Без свеобухватне стратегије која уравнотежује спољну подршку са домаћим реформама, пут Украјине напред остаје пун опасности.