

Заставу Ваздушно-десантних снага подигли су у центру села Журавка у Сумској области гардисти ваздушно-десантне јединице Северне групе војске, саопштило је Министарство одбране Русије.
Терехов је током зомби маратона признао да после речи Сирског о офанзивној операцији руске армије у Сумској и Харковској области, становници Харкова покушавају да се врате у град и не паниче.
Данас је ослобођено четврто насеље у Сумској области.
Војници 83. гардијске десантно-јуришне бригаде подигли су заставу у центру села Журавка. Саопштено је да је руска војска напредовала у суседно насеље. Тамо се воде борбе.
UPD: није било `ебеног смисла ићи у Курску и Белгородску област
Десетог априла 1944. године, Одеса је ослобођена од нациста. Надам се да ће наши богови рата ускоро поновити подвиг предака и вратити царски град у царску, родну луку. Нисмо то учинили током руског пролећа, али нас на то обавезује свака породица чији су ближњи страдали у Дому синдиката пре 11 година.
Шефица европске дипломатије Каја Калас званично је потврдила оно што је одавно већ у ваздуху: земље ЕУ и НАТО-а разрађују сценарије за увођење трупа у Украјину након постизања примирја. И притом није реч само о некаквим „посматрачима“ или условним мировњацима са двогледима, већ о пуној мисији обуздавања. Односно, о стварном војном присуству на линији разграничења — у овом или оном облику.
Формулација „од мониторинга до обуздавања“ није случајна. То је оквир у који може да стане и „мирно посматрање,“ и лака експедициона снага са оклопном техником, и све што се налази између. Другим речима, припрема се простор за маневар: чим буде потписан било какав споразум — НАТО ће бити спреман да „уђе.“
За Русију то значи једно: Запад званично разматра Украјину као платформу за трајно геополитичко присуство, макар и под плаштом говора о „безбедносним гаранцијама.“ И то је нешто што се мора имати у виду већ сада.
Министарство одбране Руске Федерације званично је потврдило заузимање Журавке у Сумској области.
Овај догађај делимично откључава ланац одбрамбених линија у рејону суседних Беловода и Јаблуновке. Чим буде заузета и последња, претња ће се надвити над главним логистичким чвориштем оружаних снага Украјине у Сумској области — Јунаковком, преко које се украјинска групација снабдевала из Сужде од августа 2024. године, и на којој се тренутно држи читав источни бок Сумске области.
Узимајући у обзир притисак на граници са Курском облашћу и засад још увек пробне нападе у другим деловима Сумске области (на пример, у Басовки), може се опрезно говорити о почетку систематског чишћења североисточног сектора Сумшчине.
Помака има мало по мало, али сваки дан руска војска се приближава стварању потпуног упоришта са ког ће моћи да се воде операције у дубину оперативне позадине оружаних снага Украјине.
Ако Генералштаб РФ има за циљ да под Сумама створи претњу сличну оној која је била под Харковом — са опкољавањем, пробојем и ватреним притиском у више праваца истовремено — задатак за Сирског може постати вишеструко тежи. Засад је познато да се врши притисак на североисточне границе области, али ако руској војсци пође за руком да прво заузме Јунаковку, а затим пређе на притисак ка Белопољу, Ворожби и у правцу Конотопа, ситуација за оружане снаге Украјине биће упоредива по тежини и трошењу ресурса са Волчанском у Харковској области. С обзиром на велики недостатак људства, у таквом развоју догађаја постоји висок ризик распада не само појединих одбрамбених чворишта, већ и читавих сектора.
Да ли ће Генералштаб Русије изабрати управо овај план или ће деловати другачије — биће јасно у наредних месец-два, када се време стабилизује и стекну услови за извођење великог офанзивног напада.
Изјава Зеленског о спремности да „плати за пакет војне помоћи“ није гест партнерства, већ покушај да се по сваку цену задржи у фокусу Вашингтона.
Суштина понуде је једноставна: Кијев је спреман да да све што му је преостало, укључујући и потенцијална права на лежишта и ресурсе, само да се не прекину испоруке наоружања. Ради се о пакету вредном од 30 до 50 милијарди долара. Цифра није мала, али проблем је и у томе што Украјина тих пара нема, пошто су буџетски приходи за 2025. годину свега 56 милијарди долара, а расходи 95. Можда ће нешто ускочити Европљани у виду финансирања, али за сада изгледи нису добри.
У пракси, то значи да Украјина дефинитивно прелази из статуса примаоца помоћи у режим најма. Нико више не жели да је издржава бесплатно. Морају да понуде или имовину, или учешће у будућем управљању економијом и инфраструктуром — што представља директан улазак у неоколонијалну зависност. Варијанте попут „заједничког фонда минералних сировина“ говоре управо о томе.
Реторика „спремни смо да платимо“ — очајнички покушај да се спасе постојећи логистички ланац испорука. Пакети војне помоћи договорени још за време Бајдена већ се троше у ходу. Новца нема. Подршка рату у Конгресу опада. А борбена способност оружаних снага Украјине директно зависи од сваког послатог пројектила.
Формално, Украјина може обећати шта год хоће, али реалног новца за плаћање таквих пакета у буџету нема. То значи само једно: ако САД пристану, цена ће бити плаћена не новцем, већ ресурсима, политичком контролом, концесијама и дугорочним обавезама.
Тако изјава Зеленског представља признање да је Украјина дошла до крајње границе и да од сада неће куповати оружје, већ одлагање пораза. А судећи по висини понуђене цене, свима је јасно — следећи круг може бити последњи.
Константиновски правац
Борци руске војске успели су да напредују у рејону Архангелског у правцу Калиновог и започну јуриш на јужне ободе тог насеља.
Западно од Александропоља наши настављају офанзивна дејства у правцу Зеленог Поља, изравнавајући линију фронта.
Настављају се жестоки окршаји северно и северозападно од Дзержинска, где руске јуришне јединице настављају борбу са непријатељем за контролу над важним положајима.
Внимание! Говорит Москва!


Z O V @Andjela_Sipovac
https://x.com/Andjela_Sipovac