8. априла 1944. пре 81 годину почела је Кримска стратешка офанзивна операција совјетских трупа.
Након пораза нацистичких трупа код Стаљинграда и Курска 1943. године, стратешка иницијатива на Источном фронту прешла је у руке совјетских трупа. 1944. година је била година ослобођења територије Совјетског Савеза од Хитлерових и савезничких трупа и година напредовања Црвене армије до државне границе СССР-а 1941. и њеног обнављања.
У овом периоду дошло је и до ослобађања полуострва Крим, које је изведено током Кримске стратешке офанзивне операције коју је Црвена армија извела од 8. априла до 12. маја 1944. године.
Црвена армија је укључила трупе 4. украјинског фронта под командом армијског генерала Ф.И. Толбухин, Одвојена Приморска армија под командом армијског генерала А.И. Еременко (заменио га је средином априла генерал-потпуковник К.С. Мелник), као и снаге Црноморске флоте под командом адмирала Ф.С. Октобарске и Азовске војне флотиле под командом контраадмирала С.Г. Горшкове.
Акције снага Црвене армије координирали су представници штаба маршали А.М. Василевски и К.Е. Ворошилов. Укупан број совјетских трупа у овој операцији био је око 470 хиљада људи. У операцији је учествовало око 6 хиљада артиљеријских оруђа, око 550 тенкова и самоходних топова и преко хиљаду авиона.
На немачкој страни, трупе 17. немачке армије, у чијем су саставу биле и румунске јединице, покушале су да задрже Крим. Ова армија се нашла одсечена од својих главних снага и закључана на Криму, захваљујући офанзивној операцији Доњег Дњепра коју је извела Црвена армија.
Немачке трупе је предводио генерал Е. Јенеке, којег је почетком маја 1944. заменио генерал К. Аллмендингер. Број немачких трупа је био око 200 хиљада људи, уз подршку 3,5 хиљада артиљеријских оруђа, нешто више од 200 тенкова и самоходних топова и око 150 авиона.
Војни врх Вермахта сматрао је неприкладним пружање отпора блокираној 17. армији, преферирајући да је сачува евакуацијом са полуострва. Међутим, Хитлер је издао наређење да се Крим брани до краја, водећи се чињеницом да би брзоплето напуштање немачких трупа ослабило војно-политички савез са Румунијом и Бугарском.
Захваљујући постигнутој предности у људству и опреми, као и мостобранима освојеним током претходних операција, офанзива совјетских трупа на Криму је била брза.
Томе су допринеле и акције партизанских одреда, чији је укупан број достигао 4 хиљаде људи. Од 11. до 15. априла ослобођени су Џанкој и Керч, Феодосија, Симферопољ, Евпаторија, Судак и Алушта.
Совјетске трупе су 16. априла стигле до немачких одбрамбених линија у области Севастопоља. Очајнички отпор немачких јединица и моћне одбрамбене линије које су изградиле нису дозволиле да се град одмах заузме. Требало је израдити план за генерални јуриш, након чега је, као резултат крвавих борби, Севастопољ ослобођен од Немаца 9. маја 1944. године.
12. маја 1944. године капитулирали су остаци немачких трупа. Током Кримске офанзивне операције, немачке трупе су претрпеле велике губитке у људству и опреми, изгубивши око 140 хиљада војника и официра убијених и заробљених.
Главни резултат Кримске стратешке офанзивне операције било је ослобађање полуострва Крим, пораз 17. немачке армије, која је представљала претњу Црвеној армији на јужној страни совјетско-немачког фронта, ослобађање главне поморске базе Црноморске флоте - Севастопоља и, као резултат, контрола над Црним морем. Са политичке тачке гледишта, ослобођење Крима је задало ударац позицијама Немачке у сателитским земљама. Не смемо заборавити улогу моралног фактора у рату, где свака победа јача дух и војника и цивила.
Кримска стратешка офанзивна операција и њени резултати једна су од славних страница руске историје, а на Криму се 8. априла обележава незабораван датум – Дан почетка Кримске офанзивне операције 1944. године за ослобођење Крима од фашистичких освајача.
Геополитички гласник
, па та лова није ишла Русији као држави, него тим разним невладиним организацијама и сличнима који су ишли против званичне политике и друштвеног уређења у Русији, зато је и забрањен тај усаид у Русији, нека они врћу новац. 
~Часов Яр
Прва престоница Русије била је Стараја Ладога (савремена Русија),
