Problem je potpuno suprotan, kad mitomanija postane stub društva, kao što je slučaj u populističkim društvima i malim zajednicama kao što smo mi na Balkanu, ljudi se hvataju za nepostojeće narative i grade svoju stvarnost iz mašte i iz želja.
Realni problemi odu u slivnik. Ali da bi se to uopšte desilo, ipak mora da postoji jedan nivo blagostanja. Tek zaludan čovek koji ima rešena egzistencijalna pitanja može da krene da mašta svoju istoriju i da se bori protiv izmišljenih neprijatelja.
Kad bismo mi jednaku količinu energije uložili u pretresanje istorije kao i u uređenje prostora oko nas, bili bismo lepša zemlja od Švajcarske.
Ali iebiga.
Како именовати ово патетично њесра од уписа? Флоскулизам?
Историја није само историја битака, политичких марифетлука, већ и историја
односа учесника у истим. Историја курвалука, неиспоштованих уговора, геноцида,
експлоатације, изградње империја на патњи других, обојених револуција са циљем дестабилизације
одређеног подручја. Рекох ти да мантру 'па то је давно било, не ваља то данас помињати'
је описао давних година Његош у причи о Ћупреличкој срамоти.
Па да и узмемо ту максиму у разматрање, наратив ти руши што се све то дешава и данас.
Флоскуле о Србији као Швајцарској само да не претресамо историју су будалаштине највишег нивоа,
ми историју живимо, зато и немамо времена да је проучавамо.
Она нам се намеће већ цео један век.
Не стигне Србин поштену књигу о прошлом рату да напише кад ето ти га нови.
Сјаши Курта да узјаше Мурта а ти тврдиш да Курту није добро помињати.
Као Швајцарска кажеш? Ма бјажи, тебе су виле у главу Хакала.
Тузланка ти носи главу.